Народно благостање

«Страна 716

Шкотске жене, госпођа Розалија Мартон и г. Вајферт поклонили су нашем народу велику болницу на Дедињу и две У 7 куће у Прчњу (Бока Которска), који су дати Удружењу женских лекара у Београду на. управу. Као: што је познато, последњих неколико година тај поклон племенитих дародаваца јесте разлог за оштре сукобе и трвења у друштву женских лекара. Није потребно понављати историју тога питања. Ми смо о томе писали још у броју од 10 септембра 1932 г. („Дедињска болница и удружење женских лекара"). Изнећемо само неколико карактеристичних момената. |

Када је 1932 г. Управа удружења женских лекара. затворила болницу на Дедињу, мотивишући то дефицитом, ми смо истакли да се тај поступак не може ничим правдати, јер је болница опште корисна установа и приватници немају права да је избаце из јавне службе и тражили смо да се болница преда Министарству соц. политике и народног здравља или некој другој институцији. Нешто касније је до тога и дошло, јер је дата у десетогодишњи закуп хуманитарном фонду Министарства саобраћаја за 4 мил. динара.

Тиме спор није решен. Стара управа није хтела да се повуче. Падале су многобројне оптужбе за неправилан рад, злоупотребе итд. Великом броју жена-лекара није дозвољен упис у удружење. Прошлогодишња скупштина је морала бити прекинута, услед нереда и сукоба, чак је морала интервенисати полиција. Постављен је комесар Управе града са задатком да испита рад управе и удружења и после тога проведе изборе. 25 новембра о. г. комесар је сазвао скупштину, која је такође била врло бурна, али је ипак изабрана нова - управа, после. демонстративног напуштања дворане од стране извесног броја чланица са старом управом на челу. Чули су се протести против постављања ко-

Случај Удружења женских лекара и одговорност

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

месара и његовог рада у погледу уписа нових чланица.

Комесар је рекао да су у раду Управе удружења постојале неправилности, које су достављене државном тужиоштву и да је комесар морао бити постављен да би се прекинуло са таквим стањем и радом у Удружењу.

Овакви случајеви, чији је драстичан пример Удружење женских лекара, нису код нас ретка појава. Они постављају пред нас две неповољне чињенице. Прво, да се самоуправе, коју уживају овакве и сличне установе, у већини случајева не умеју да цене и искористе, па ни тамо где се налази интелектуална елита, као што је н. пр. случај са Удружењем жена-лекара. Стога се јавља интервенција државе преко полиције и тамо где јој није место. Овде није кривица до полиције, него до дотичне установе, односно њених. чланова, за то што се њихов рад не креће у границама дозвољене слободе, а често иде на штету задатка, који је себи поставила установа.

Друго, како стати на пут неправилностима и злоупотребама, које су се укорениле у разним установама социјално-каритативног и професионалног карактера.

Скепса и меланхолија онога који све то посматра. не могу се сматрати неумесним и безразложним. Долази се до закључка да се у свакој социјалној и хуманитарној установи код нас у све краћем времену развија режим искоришћавања колективне имовине у корист једне мале клике и беспомоћност већине. Посредно одговорност за све ово носи већина. Она није довољно енергична ни одлучна у одбрани колективних интереса. Сваки облик злоупотребе заједничке имовине угрожен је одмаздом од стране државне власти. Треба се само побринути да кривци дођу пред суд. То што није урадила већина Удружења женских лекара урадио је комесар Управе града Београда. Жалосно је само, што се одбрана колективних интереса мора да чека са стране. А државни тужилац је најсигурнији лек против овакве појаве.

звања

ОБАВ! ПОЉОПРИВРЕДА

— Prema istraživanjima Volenvebera, koji je uporedio postojeće velike poseđe u istočnoj Pruskoj за општа па kojima je izvršena kolonizacija, udeo pojedinih kultura pokazuje sledeće promene: zasejana površina pod žitom raste sa 41% kod vehkog poseda na 47—48% kod kolonista, okopavina sa 9 па 11%. udeo livada i pašnjaka pada sa 47 na 39—40% Na 100: ha obrađene zemlje dolazi kod velikog poseda 53 kom. goveda, kod mladih kolonija 66,8 i kod starih 73,2 kom.; dalje 30,5 kom. svinja kod prvih, 75,6. kod drugih i 87,5 kod trećih. Ovčarstvo je izgubilo usled kolonizacije. Proizvodnja u pojedinim granama povećala se prema: istraživanjima Bržšuninga: kod starih kolonija prema velikom posedu u govedarsivu za 29,7%, svinjarstvu za 86%, mlekarstvu 66%, ratatstvu 21—22%.

— Француска влада опет се позабавила питањем пшенице па је одлучила прво да смањи садашње велике залихе, а потом да приступи постепеном враћању слободном тржишту. Први циљ ће се постићи форсирањем извоза, нарочито лошије робе, која се тражи за сточну храну.

— На конференцији земаља потписница. Лондонског споразума о житу, која је отпочела рад 20'' новембра у Будимпешти и после неколико дана разишла се не свршивши ништа, Француска је тражила извозну квоту за текућу кампању од 5 мил. квинт. Делегат Француске о стању тржишта поднео је следеће податке: ! августа преостало од жетве из 1933 год. 20.9 мил. кв. жетва 1934 г. 83.8, увоз из јужно-афричких колонија 3.0 или укупно 107.7 мил. кв.

ТАЈНА СЛУЖБА

Пошто унутрашња потреба износи заједно са сетвом 84.8 мил. кв. то вишак, који притискује на тржиште, износи преко 20 мил, кв.

— U državnim i banovinskim rasadnicima spremljeno je za prodaju u ovoj sezoni 1,36 mil. voćnih sadnica, koje će se

· prodavati od 1 do 8 din. po komadu.

— lipeMa А. А. било је засејано ове године у нашој земљи око 800: јутара са рицинусом за уље и добијено је око милион кгр. семена, те је домаћа потрошња сасвим 34-: довољена.

ИНДУСТРИЈА

— У нову Уредбу о смањењу трошкова режије привредних предузећа и новчаних завода под заштитом унет је принцип да се снижење берива код управљајућих чиновника има провести бар у истом просечном проценту као и код намештеника, с тим да се овим последњим очува минимум егзистенције.

— Аустралија је иступила из међународног картела цинка, те ће се овај претворити у статистички биро.

— Картел калаја одлучио је да извозне квоте у првом тромесечју 1935 год. остану исте као у четвртом ове. год.

— „Удружење електричних централа Загреб—Карловац' последњих година проширује своје пословање електрификацијом мањих варошица и села у околини Загреба и на линији Загреб—Карловац. Ових дана купило је за 400 хиљ. дин. електричну централу у Вел. Горици и припојило је својој мрежи.