Народно благостање

1 децембар 1934.

= У циљу санирања кризе у Француској текстилној индустрији Опште елзашко банкарско друштво предложило је, да се у индустрији памука уништи 10—20%, у индустрији вуне 30% продукционог апарата. У периоду 1928—33 г. извез помутног кенна опсо је за 800. |

— Ministarstvo trgovine i industrije izdalo je uputstva O osnivanju kartela, u kojima su nabrojena dokumenta, koja treba priložiti kartelskoj prijavi. Molbu morajn potpisati svi članovi kartela. Pravila kartela se moraju priložiti u originalu, zatim podatke o kretanju cena i proizvodnje poslednjih 10 godina; bilans za poslednje 3 godine, podatke o zvozu i uvozu od 1927 g.; imena svih vodećih ličnosti. Po potrebi ministarstvo će tražiti i specijalne podatke.

— Turski pretsednik ministarstva Ismet paša održao |e 20vor kod otvaranja nove fekstilne fabrike u Eregliu. On je naveo da fabrika košta 3,5 mil. turskih funti i ima 15 hilj. vretena i 250 razboja, njen godišnji kapacitet je 7 hil|. bala (12,8 hilj. kg.) pamuka; biće uposleno 1250 radnika; godišnja proizvodnja se ceni na 4 mil. m. tkanina i 500 ћу. Кет. ргефуа.

—- Фабрика шећера у Осеку произвела је ове кампање 750 вагона шећера према 1500 в. у прошлој кампањи. Репа је плаћана по 16,5 дин. за 100 кгр. јер је имала само 11% шећера: великобечкеречка фабрика је плаћала 23,5 дин. пошто је тамошња репа имала 13% шећера.

—- „Индустријска одбрана" доноси следеће податке о потрошњи ваљаног гвожђа и ваљане жице код нас: Укупна продаја домаћих фабрика и централе Средњеевропског картела. (2. Е. (.) износила је 1933 г. 42,86 мил. кгр. према 42,69 мил, у 1933 г., више за 171 хиљ. кгр. или 0,40%, од чега из домаћих фабрика 39,82 мил. кгр. према 33,47 мил., више за 6,34 мил. или 18,95%, а од 2. Е. (4. 3.04 мил. према 9,21 мил. мање за 6,17 мил. или 67,02%. Прошле године је највећи део отпадао на потрошњу шипкастог гвожBa (20,11 мил. кгр, од чега 19,28 из домаћих фабрика), затим бетонског (10,35 мил, и 9,91 мил.), обручног (4,76 мил. и 4,69 мил.), фасонског (2,71 мил. и 2,17 мил.), ваљане жице (4,55 мил. и 3,47 мил.) и трачница и прибора (366 хиљ. и 286 хиљ. кгр.). Највећи купац је велетрговина (29,23 мил. кгр.), затим самопотрошачи (7,46 мил.), државни заводи (2,83 мил.), и малопродавци (208 хиљ.).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Nemačka je zaključila sa Čehoslovačkom trgovinski i ·platni sporazum koji stupa na snagu 1 decembra. Čehoslovački izvoz u Nemačku uzet je kao osnov međusobne razmene tako da Nemački izvoz bude uvek 25%. veći nego odgovarajući čehoslovački. Nemačka aktiva. upotrebiće se za amortizaciju pasivnog salda po kliringu koji iznosi 260 mil. č. k. Čehoslovački izvoz kontingentiran je po vrsti robe. Najveći udeo imaće drvo, zatim poljoprivredni proizvodi, industrijske sirovine, a najmanji gotovi proizvodi.

—- Бугарсна владх

монопол на

а завела 2, ОСС

а MV 1 у

POL OČI JL MU OPA pazna yjba.

— Između Austriee i Mađarske zaključen je trgovinski sporazum. Odnos u izmeni dobara koji je bio utvrđen 1:11/a u koris: Mađarske pomerio se u korist Austrije na 1:11/.,. Pred-

viđeni kontingent mađarske pšenice nije mogao biti plasiran u ~

Austriji jer su cene premašile one utvrđene rimskim paktom. Predviđeno je sniženje kontingenta pšenice od 2,2 mil. kv. na 1,7 mil. 500 hilj. kv., koji će liferovati Mađarska u Dbrašnu. Au· strija je povećala tiaini preferencijal na ove proizvode. Ali za ovo je Mađarska morala dati protivusluge, koje se sastoje u pove-

НАРОДНО _ БЛАГОСТАЊЕ |

Страва 77

Сапји ашзфизкос КопНпсепја па гехапо дгуо за 14 1. па 17. Bilj. vagona. Sporazumom izmenjena je struktura kompenzacija. Dosada se kompenziralo drvo za goveda, u odnosu 1:1, a od sada za drvo će se kompenzirati i brašno i to 1/, drva za goveda i 2/s za brašno. Mađarska je dobila povećani kontingent vina i preferencijal za neke vrste povrća. Mađarska je zbog previsoko utvrđenih cena pšenice u unutrašnjosti morala tražiti rešenje koje ide na štetu izvoza goveda u Austriji.

— Ради заштите домаће индустрије алуминиума Италија је забранила увоз бакра, бакарне жице и модре галице.

— Светска спољна трговина 52 земље у трећем тромесечју показује промет од 21.3 милијарде мк. према 21.8 у другом тромесечју 1933 год. Увоз је био 11.1 милијарди према 11.8 и 12.0, а извоз 10:2 односно 10:0: и 107. Смањење укупног промета у трећем тромесечју према другом износи. 2%. Пошто је ниво цена у овом међувремену остао скоро непромењен то значи да је наступило опадање промета и по количини. Највише је опао увоз 26 европских земаља (6% према другом тромесечју), док извоз показује повећање за 3%.

— Италија ће у 1934/35 моћи да гарантује извозничке кредите у укупном износу од 200 мил. лира.

— Решењем Мин. финансија царинарнице враћају кауције и гарантна писма за извоз кукуруза у Немачку када извозници поднесу ове доказе: уверење паробродарског друштва у Браили о утовару робе у пароброд, оригинал и препис царинске потврде немачке царинарнице; - уверење транспортног друштва, које је извршило истовар у немачкој луци; потврду немачког купца.

— Бивши. талијански, министар. Волпи и индустријалац Пирели ускоро ће посетити Беч и Пешту ради успостављања што ужег контакта са тамошњим привредницима и проучавања могућности проширења трговинских односа.

— После закључења грчко-турског трговинског уговора између обе земље дошло је до споразума да се оснују нарочите организације, које би се старале о унапређивању извоза и квалитета двају најважнијих производа ових земаља — дувана и грожђа. _

— Немачка индустрија аутомобила основала је благајну за изједначење цена аутомобила, који су намењени извозу. Свака фабрика ће утврђену своту уплатити у благајну од сваког продатог аутомобила у унутрашњости. Благајна ће извозницима надокнадити разлику између цене у унутрашњости и извозне.

— Plan grčkog ministarstva privrede o kontingentiranju uvoza u 1935 g. sadrži sledeće: Kontingenti u prvom polgođu 1935 biće određeni na osnovu uvoza u istom periodu prošle godine. Način plaćanja biće isti kao, dosad. Uvoz proizvoda, koji služe za opštu potrošnju kao i drvo za gradnju i neke sirovine biće slobodan.

— Dopunski sporazum: uz trgovački ugovor između Francuske i Austrije proširuje preferencijal, koji je dosada bio samo predviđen za drvo, na 16 drugih proizvoda. među kojima su celuloza i neki gotovi proizvodi.

— Привредни одбор румунске владе дао је концеси(у друштву „Соја“ чији је задатак да се стара за унапређивање културе соје пасуља.

—_ Наш извоз у октобру о. г. износио је 350 хиљ.

тона за 425,56 мил. дин. што је пораст према истом месецу прошле године по количини за 18,2% и по за 3,1%.

вредности