Народно благостање

8 децембар 1934. НАРОДНО

— Ministar trgovine i industrije propisao je Pravilnik o izboru likvidatora novčanih zavoda koji se služe vanstečajnom liкугдастјот. Komesar je dužan da u roku od 16 dana od dana imenovanja sazove skupšinu radi izbora likvidatora. Na skupštini sastaviće se DOpis verovnika između kojih se imaju izabrati likvidatori čiji mandat itraje tri godine.

| __ Američka Investment Bankers Association navodi u svome izveštaju, da je u 1933 kod 61% zajmova datih ino· stranstvu vršena neograničena kamatna služba. Na ime kamate dobijeno je 434 mil. dol. što pretstavlja ukamaćenje od 4% za sve inostrane zajmove. __ — Oktobra meseca emitovano je u S. A. D. 157.6 mil. dol. od čega na privatne emisije otpada 31.3. Za prvih 10' nie= seci javne emisije iznele su 1.886 mil. dol. prema 888.8 u istom periodu 1933, a privatne 135.2 mil. dol. prema 140 u 1933.

__ Рентабилитет државних хартија од вредности пада у скоро свим земљама. Енглеска предњачи у том погледу, где државне хартије од вредности доносе само 3,03% у просеку прошле године. У доминионима и земљама стерлиншког блока рентабилитет је само мало већи, тако у Јужно-Афричкој Унији износи 3,35%, према 3,81; Аустралији 3,75% (4,10); Канади 3,93 (4,72); Египту 3,75 (3,85); Индији 3,63 (3,98); Шведској 345 (30). У западним земљама златнога блока је рентабилитет већи и износи у Француској 4.13% (439), Холандији 4,48 (4,15); Белгији 4,01% (4,54) и Швајцарској 4,01 (3,84). Висина рентабититета је у овим земљама скоро изједначена, она је у свима земљама опала осим Швајцарске где је незнатно порасла, Од ових група отскачу Средњо-европске земље. Најповољније је стање у Чехословачкој, где је рентабилитет 5,09 (6,06), у Аустрији износи 6,94 (7,26), Румунији 12.02 ' (16,78) Мађарској 12,28 (17,53) и Југославији 9,72% (12,56). -

— Америчка пољопривредна организација. : National Grange Association y једној резолуцији тражила је да се долар депресира на 50% ради повећања цена аграрних производа. Сем тога, издаци државе не треба да буду покривени зајмовима, већ бескаматним благајничким записима у висини од 3 милијарде долара.

— Амерички новинар Валтер Липман после свог пута по Европи објавио је утиске. Он вели, да је континент постао жртва дефлације, која је убила сваку приватну иницијативу, погоршала животни стандард и довела до борбе на живот и смрт између појединих класа.

— Финска Народна банка смањила је есконтну стопу за :/2%, са 4:/ % на 4%. До 19 децембра званична есконтна стопа износила је 5% и тада је оборена на 4://%.

— Белгијска влада поднела је парламенту предлог 0 оснивању Централног уреда штедње, аутономне установе која ће имати за циљ да мобилизује активу приватних завода који су се бавили пласирањем ситних уштеда.

— Претседник белгијске владе г. Тенис изјавио је пред сенатом, да се противи девалвацији, јер је то шарлатански лек који би уништио штедњу. Садашње покриће белге износи 68%, а законски је минимум 40%. Г. Тенис је

додао, да одлив злата практично и не долази и обзир, а ни

"банке не врше“ арбитражу златом.

—- Америчко Министарство финансија почело је да „објављује свакога месеца податке о финансијском стању _ државних кредитних установа, По стању на дан 31 августа 0. Г. непосредне државне ' инвестиције износиле су 4.138 мил. долара.“ Затим долазе гаранције за зајмове појединих установа у висини 1.747 мил. дол. Укупна актива са којом __ располажу ове установе износила је 9.081 мил. долара.

Пошаљите претплату за 1954 годину!

_декс фрахта (1929—100) достигне 92,

БЛАГОСТАЊЕ (Страна 195

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ _

— Upravni sud u Celju doneo je odluku u kojoj konstatuje, da |e nezakonito primenjivanje odredbe Poreske novele od 18 febr. O. g., o naplaćivanju skupnog poreza, za određivanje poreske osnovice iz prošle godine. Odredba poreske novele naime

predviđa za poresku osnovicu i onaj obrt koji nije mogao biti

naplaćen dok se stara odredba protegla samo na promet koji je i naplaćen. . 0 | — Državni dug na stanovnika u 1933 g. iznosio je U Jugoslaviji 5,8 hilj. din. Austriji 6,8 hilj., Mađarskoj 10,9 hilj., Rumuniji 7,3: hlj., Čehoslovačkoj 3 hilj. i Poljskoj 3,4. hilj. din. — Аустријска влада тражила је пристанак свију држава за конверсију међународног зајма из 1923 године. Поред тога што су све заинтересоване, државе пристале на конверсију, С. А. Д. одбиле су дати свој пристанак на конверсију американске транше тог зајма, која износи 25 мил. долара по 7%. Аустриска влада донела је одлуку да. откупи ову траншу због чега је основан нарочити банкарски консорцијум под вођством Аустријске Народне банке. Истовремено влада је успела да заинтересује Енглеску банку која ће са још неколико других банака такође заузети известан део американске транше. — Енглеско министарство аргентинској влади да емитује на лондонском 41/ % зајам од 3,8 милиона фунта. ____- Париска општина емитује 5% инвестицибни зајам од 390 милиона франака. Емисиони курс износи 90%. 3a-

финансија дозволило је тржишту

" јам биће амортизован у времену од 1956 до 1975 год. путем

извлачења, Упис почиње 7 децембра о. г. —- Предлог белгијског буџета за 1935 год. предвиђа дефицит од 900 мил. фр.

' __ Министарство финансија променило је, на захтев Савеза млинова, скорашњу наредбу о пооштреној контроли плаћања паушалног пореза, јер су се у пракси показале знатне потешкоће. Убудуће слање контролног органа за издавање брашна неће бити обавезано на одређено време, чиме се олакшава трговина и ушурна мељава.

САОБРАЋАЈ -

— Na kvadratni kilometar površine dolazi u Rumuniji 623 m. željezničke pruge, Bugarskoj 158,2 m., Jugoslaviji 146, Grčkoj 92,3 m., Francuskoj 152 m. i Nemačkoj 795.

— Према најновијим подацима у Италији извршена је. електрификација железнице на 3.854,5 км. Цела железничка мрежа износи 21.422 КМ.

— Енглеска је поднела парламенту два законска предлога о помагању бродарства. Први предвиђа давање субвенција слободном бродарству, осим каботаже, од 2 мил. фунти стерлинга годишње, која ће се сума аутоматски смањивати према кретању фрахта. Смањење почиње када ина када пређе 100 онда се субвенција укида. Други предлог предвиђа стављање на расположење суме од 10 мил. фунти стерл. из које ће се давати двогодишњи кредити за грађење нових и модернизирање постојећих бродова. Кредити ће се давати само оним друштвима, која на сваки новосаграђени брод распреме дуплу, а на сваки модернизовани брод исту тонажу старих бродова. 5

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА .

— U Nemačkoj je sprovedena nova organizacija industrije šećera, koja se zove Heuptvereinigung der deutschen Zuckerwirtschaft i pretstavlja vertikalnu organizaciju svih privrednih grana, koje počivaju na šećeru: poljoprivrede, industrije, trgovine, prerađivačke industrije i zanata. Osnovu nove