Народно благостање

Страна 796

organizacije čine proizvođači šećerne repe. Njen je zadatak da reguliše proizvodnju, prodaju, cene i razliku cena šećerne repe, šećera i svih proizvoda od šećera. Otvaranje novih fabrika podleže prethodnom odobrenju Saveza. Predviđeno je obrazovanje fonda za izravnanje u koji će uplaćivati sve fabrike, a čiji je zadatak da omogući davanje jevtinijeg šećera. za specijalne svrhe (n.pr. za ishranu pčela, za dalju preradu, za spravljanje marmelade i t. d.).

— J „Figato” Лисијен Ромије тражио је увођење националне планске привреде на тржишту ренти, да би се курсеви ових повећали и тиме омогућило смањење камате.

БРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Мезап Кој imaju pod kiriju opštinske lokale na pijacama u Beogradu, tražili su od opštine da im snizi ти, pošto je sadanja visoka, te nisu u mogućnosti da izdrže konkutenciju onih čije se radnje nalaze u privatnim zgradama i plaćaju relativno manju kiriju. Opština nije u toku krize snižavala kirije, dok su promet i cene znatno smanjeni. ~

— Pretsednik udruženja kafedžija u Beogradu izjavio je da kalane i restorani sve teže podnose konkurenciju 'bifea i privatnih menzi. Stoga se sve veći broj kafana zatvara, dok se broj bilea stalno povećava i već ih ima koliko i kafana (800).

— „Ронцка" donosi da se na niškoj pijaci prodaju sto glavica kupusa za 7 dinara. Ovogodinji rod kupusa bio je rekordan i stotine kola iz dana u dan stoje na pijaci sa neprodatim kupusom.

— Na skupštini sarajevske zanatske komore izjavio je pretsednik da se stanje zanatlija na komorinom području nije u toku o. g. poboljšalo zbog toga Što se nije poboljšao položaj zemljoradnika. Stanje zanatstva je u najužoj vezi sa onim poljoprivrede. Bez poboljšanja na selu nema ni poboljšanja kod zanata. |

— „Le Меззасег ФАШепез' donosi da se па 139 konkursom traženih lica kod Poljoprivredne banke u Atini javilo 2 hilj. osoba sa diplomom. U vezi s tim pominje se da je u Atint 1929 g. bilo 2961 advokata t.j. isto toliko koliko u Berlinu sa 4 mil. stanovnika. Država je preduzela mere, i utvrdila broj advokata kod pojedinih senata. Inženjeri isto traže da se zabrani inženjerski rad na državnim i samoupravnim radovima onika koji nemaju Tehnički fakultet.

— Париски трговачки магазини у 1933/34 показали су слабије резултате према претходној години. Воп Магсће показује чисту добит од 18.8 мил. фр. према 204 у 1932/33. Socićtć de Шоцуге први пут од како постоји (1855) показује губитак од 1.7 мил. фр.

— Из извештаја Сајззе дез Пердћа et Consignations излази, да је за последње три године уплата улога стално опадала. Од улога употребљено је 1.6 милијарду у благајвичке записе, 11 у папире државом гарантоване и 14 у колонијалне и комуналне папире. На име позајмице држави за јавне радове дато је 1.2 милијарде. |

— Североамеричка федерација рада објављује да је у С. А. Д. крајем октобра о. г. било 10,67 милиона незапослених, према 10,12 милиона крајем октобра 1933 год. Индекс привредне делатности пао је у октобру о. г. за 2,06% у односу на октобар прошле године,

— У време 1929—532 број друштава обавезних плаћању порезе у Немачкој опао је са 39.396 на 29.741 тј. за једну трећину, док се пореска сума смањила са 2.5 на. 1 милијарду марака, односно за 584%. Код акционарских друштава опорезовани приход смањио се за две трећине. Просечни приход по једном друштву смањио се са 63.152 на 34.776 мк. Три четвртине друштава имало је приход мањи од 8000 мк. Са приходом већим од милион марака било је 159 друштава, према 394 у 1929 год. _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

12 децембар — „Ика“, ресторатерско и биоскопско а. д., Београд, (претходан).

15 децембар — Гајдобрачка штедионица д. д., Гајдобра (ванредан). — Пиротско електрично и индустријско друштво а. д. Пирот.

18 децембар —- Југословенско Ауер д. д. за плинско жареће светло те електрику, Ауер дионичко друштво У Загребу.

Трговачки регистар

Друштво за осигурање живота „Феникс“ у Бечу Дирекција за Краљевину Југославију у Београду, упис прокуриста г. г, Јована Р. Милошевића и др. Шпербера Овадије. — југословенска банка д. д. Загреб, упис директора филијале у Београду г. Драгутина Јурковића. — „Загорка“ д. д. за грађевну индустрију у Загребу, упис новоизабраног члана равнатељства г. Кандала Мавре. — „Рујевац“ индустрија дрва д. д. у Загребу, упис ликвидације. — Максо Волмут Д. д. Загреб, упис ликвидације. — Индустрија уља д. д у Копривници, упис чланова равнатељства г. г. Јакобера Михаила и Јакобера Хајнриха и прокуристе г. Шлезингера Хуга.

PA3HO

— Занатлије се међусобно оптужују. У рубрици „Из удружења занатлија“ доноси „Југ. пошта“, следеће: „Занатство бију многе непогоде. Нису то само порези, криза, па ни бесправне занатлије, чији кадар издржавају и умножа-

вају саме занатлије одгајивањем прекомерног броја недо-

вољно изучених помоћника, него пл обарање цена занатским производима од стране самих занатлија. Ово зло се истиче специјално код бријача, фризера, поткивача и фотографа. У жељи, да један другоме преотме што више посла, обарају цене и испод коштања и на такав ниво који за занатлије значи велики губитак. Као драстичан пример може најбоље да послужи случај фризера. Цена електричне ондулације оборена је данас у неким радњама на 40 дин, и ако фризер при цени од 80 дин. може тек да подмири своје ефективне трошкове. У Београду се ишло још даље, па се данас може добити електрична ондулација за 25 дин. Такав фризер не може испунити своје обавезе ни према држави, ни према веровницима. Стога је потребна измена Закона о радњама, која би омогућила занатлијама да већином гласова у појединој струци регулишу цене својим производима.“ Ми констатујемо да је конкуренција баш у оним гранама, где постоји само занатска производња.

— (0 новим принципима Нире политике Ричберг је изјавио, да ће се и даље настојати на споразумима предузетника за регулисање конкуренције, док се искључење конкуренције путем картела сматра штетним. И даље ће бити фаворизиране минималне наднице и максимално радно време, али у форми приватних уговора између предузетника и радника.

— Ministar trgovine i industrije je rešio da se ојуаraju u opštinama gde ima najmanje 50 učenika, produžne škole za zanatske (fabričke) i trgovačke učenike. Za izdržavanje škola upotrebiće se Fond za pomaganje ovih škola i pomoć koju odredi komora i prinudna udruženja, a u nedostatku ovih sretstava može dafi potrebnu pomoć Ministar trgovine i industrije. Stručne produžne škole imaju tri razreda i one mogu biti čisto zanafske ili prgovačke i mešovite.

— Pretstavnici radnika u Beogradu žalili su se nadležnim na česta izigravanja nedeljnog odmora u pekarnicama, i ako ie to zabranjeno. i zakonom i posebnom naredbom. у

Žž |