Народно благостање
8. децембар 1934. НАРОДНО
-
Макајт Согапомје, saradnik „Narodnog Blagostanja”
БЛАГОСТАЊЕ Страна. 187
NAŠA SPOLJNA TRGOVINA ZA VREME
| PRIVREDNE
DEPRESIJE
(Drugi članak) 1
IV OTVARANJE „МАКАТА СЕМА" Kad se uzme u obzir aktivni st našega trgovinskoga bilansa u periodu 1030—33 izgledalo bi da se naša spoljna trgovina, i pored ogromnog pada, ipak, za mas "povolino razvijala i da je time povećana naša “kupovna snaga prema inostranstvu, Međutim stanje nije tako, kao Što nam pokazuju podaci iz donje tablice o kretanju vrednosti, odnosno Čema” izvezene i uvezene rObe. | : 1
II II == BES Ета BAZI 5.538 5 1 gos S SSS 885 #85 тера 5552 5555 o 55 SEE 3052 20000 SRO 1929 1,470 4412 000 711 114,3 91,4 1300 (0 12% 15 529 GOM O i. {(4% 305 720) | 595 || 4 |
Prodi 1500 526 257 880 109,0 92 Prosek | 1320. 4051. „685. 059 703 728.
Vrednost izvezene fone iznosila je 1926 g. 1600 dinara, · 1927 g. 1505; 1928 2. 1420; 1929 g. 1480; 1930 g. 1432; 1931 · 2. 1431: 1032.g. 1261; 1933 6. 1152) 72 prosek 1026—29 g. 1500 i ртовек 1930—33 о. 1320; а uvezene: 6148, 5476, 5005, 4412, 4598, 4236, 3249, 3633, 5216 1 4051. Izvezena tona je po vrednosti od 1927. do 1931 g. varirala između 1500 i 1420. din. i tek u 1032 i 1033: g. pa i 1934 g. pokazuje osetno opadanje. Takođe i vrednost uvezene tone pokazuje osetan pad tek u 1932 1 1933” g.; аб док је и prvom periodu porast vrednosti uvezene {one brže opadala, dotle u drugom periodu pad je brži kod izvoza. Od 1920 g. do 1933 g. opala ie po vrednosti izvezena tona za 22,0% (a od 1931 'do 1933 g., kad je pad
najjači, za 19,2%, te smanjenje od 1920 до 1931 g. iznosi”
=
V STRUKTURA NAŠE SPOLJNE TRGOVINE I! NJENE
Radi proučavanja spoljne trgovine potrebno је grupisanje proizvoda. Podela koju upotrebljava Društvo naroda, kao i veliki broj zemalja, deli proizvode na tri grupe: predmete ishrane, sirovine i gotovu robu. Od. 19027. g. i naša zvanična statistika .objavljuje podatke 0 podeli naše spoljne trgovine prema međunarodnoj klasifikaciji robe, iz koje možemo videti odnos gornjih triju grupa, "рптасипауајиа žive životinje ргедmetima. ishrane. | i II
Stoga ćemo i mi, uzeti prvo ovu podelu. Njena je pred-" nost, što iz nje možemo najjasnije videti promene, koje su u. vezi Sa celokupnom privrednom strukturom jedne zemlje.
__ Маза зроцпа trgovina prema međunarodnoj klasifikaciji robe: Izvoz i uvoz ukupno po 'Količini, |
| Žive il du6Uel : i | ; ovine i : 5 Godina PNS SHO % poluprera” % Gotova roba | % ishranu djevine | 1920 1.217.907 17,4 5.168,726 740 614.174 8 83 E 1932 690.015 21,0 2339.367 71,5 249,885 7,64 1933 969,679 26.0 2,499,654 67.3 253,75 6,83 Prosek 896,52 1027. 896528 1445 4128251 16,4. 605393 9,7 Prosek 70,2 357.657 8,1
3.108,721
193033 1.006518 226
U NA80J SPOLJNOJ TRGOVINI
1 265%-.
030—33 g. prema onom 1926—29
а u periodu 1 ( (14,3% 1 3,1%),
svega. 2,50), kod uvezene tohe: iznosi 18%
"а. 12%; pad
Indeks cena Narodne banke pokazuje nam ј05 veće OlVa– ranje makaza cena, jer je od 1929 g. do 1033 g. indeks cena 20 izvoznih proizvoda opao Za 55,0 poena (sa 114,3 na 58,4), a uvoznih svega za 17,1 (sa 91,4 na 74.3). Ova disproporcija između indeksa џтедпози уехепе, odnosno uvezene tone i indeksa cena: Narodne banke verovatno da proističe iz toga što proizvodi koje obuhvata pomenuti indeks cena nisu reprezentativni u tolikoj meri, da bi mogli izraziti tačno kretanje proseka cena svih proizvoda naše spoljne trgovine.
- _I pored toga gornji podaci i jedni i drugi lepo пат роkazuju jednu vrlo nepovoljnu pojavu. u našoj spolinoi itrgovini. To je otvaranje „makaza cena” između izvoznih i uvoznih proizvoda na Štetu prvih. Mi smo i dosad davali 3—4 tone naše robe za jednu uvezenu. .
' „Narodno Blagostanje”. ie to dosad više puta konstatovalo. Tako.na pr. u:br. od.1 febr. 1930 g. naš urednik je rekao: „Niska cena artikala koje izvozimo. prema relativno visokoj ceni onih, koje uvozimo, pretstavlja čistu nacionalnu štetu. Kupovna vrednost našega izvoza je relativno vrlo niska. Ista količina izvezenih dobara kupuje sve manju količinu uvezenih, odnosno sve veću količinu izvezenih dobara moramo dati za istu količinu uvezenih. Naš se položaj ovde ravna položaju {edne kolonije, Који eksploatiše Metropola. То је једап од naših najvećih problema. |
Danas je naš položaj u tom pogledu daleko nepovoliniji, nego što je bio 1930 8., što smo konstatovali u 'člančiću „Spolina trgovina, Која osiromašava” (br. 16 od 1934 g.).
PROMENE
· Udeo predmeta ishrane i živih životinja u našoj зро пој trgovini po količini porastao je znatno ш toku privredne depresije i t0 sa 17,4% u 1929. g. i prosečno 14,45% u periodu 1927—29 g. na 26,0% u 1933 g. i prosečno 22,60% u periodu 1930—33 g.; sirovina i poluprerađevina opao sa 74,0% i 76,4% па 67,3% i 70,2%; a tako isto i gotove robe sa 8,83% i 9,7% na 6,83%,i 8,19%.
Naša spolina trgovina .prema međunarodnoj klasifikaciji
robe: Izvoz i uvoz ukupno po vrednosti (u dinarima): - | Žive živoli- _ Sirovine i Godina” ie Pi % poluprera- 9 _ Gotova roba % OU mu i piće djevine 1929 4.614: 29,54 4.195,3 30,42 6.100,5. 39,98 1932 1.802,3. 29,86 1.911,7 „31,45 2.163 · 37,59 pa 0 1.830.8 27,36 2.193,16 3292 21859 - 37.34 rose. 2 1927.29 4.406,6, 28,76 4.406,i 31.04 5.976,5 40,11 тозек | 1930-33 21119 20,10 2,786,36 3154 34811 438,95 Udeo predmeta ishrane živih životinja u našoj spoljnoj
nešto porastao u proseku peu. periodu 1927—29 g. i to sa prema 1929 g. opao sa 29,6%
trgovini je pO vrednosti takođe rioda 1930—33 g. prema onom 28,8 na 29,1%, dok je u 1933 g.