Народно благостање

Страна 788

na 27,4% i pored porasta po količini što je posledica jačeg pada cena ovih proizvoda nego ostalih; sirovina i 'poluprerađevina je, nasuprot znatnom opadanju po količini mali, porast po vrednosti sa 30,4% u 1929 с. i 31,004% za prosek 1927—29 г. na 32,9% u 1933 g. i 31,54% za prosek 1930—33 с.; соfove robe je opao sa 40% i 40,1% na 37,34% i 38,95%.

Naša spoljna trgovina pruža drukčiju strukturu od one svetske trgovine, kao što nam pokazuju ovi podaci:

Od ove tri grupe proizvoda na prvom mestu stoji po vrednosti gotova roba sa udelom od 39,5% u 1929 gp. i 37% u 1933 g., a kod pet najvećih industrijskih zemalja (Engleske, S. A. D., Nemačke, Francuske i Italije) sa udelom od 46,4%. i 42,6%; na drugom mesfu sirovine i poluprerađevine za сео зуећ за 35,5 1 36,5% i na trećem predmefi ishrane sa 25 i 26,5%. Kod nas je takođe isti red, ali je odnos drukčiji, jer je udeo predmeta ishrane kod nas veći, ali manji sirovina i poluprerađevina, što je posledica privredne strukture naše zemlje.

Iz ovih podataka vidimo još da je udeo gotovih 'broizvoda usled autarkiziranja nešto opao, a porastao ostalih dveju grupa, što je isti slučaj i kod nas. -

(04 1929 с. до 1933 с. ораја је ро količini naša spoljna trgovina predmeta ishrane za 20,2%; sirovina i poluprerađevina za 51,5% i gotove robe za 58,4%, dok je njihov pad u svetskoj trgovini daleko manji, naročito kod sirovina i poluprerađevina. (16,5%, 16,5% 1 41%).

U proseku perioda 1930—33 g. prema onom u periodu 1927—29 g. porasli su po količini predmeti ishrane u našoj spoljnoj trgovini za 10,6% (ali kad bi bila uzeta u obzir 1926 g., za koju nedostaju takvi podaci, kao rekordna u pogledu izvoza žitarica, onda svakako ovaj porast ne bi postojao ili bi bar bio manji); dok su znafno opale sirovine i poluprerađevine (za 33,4%), i gotove robe (za 45,3%).

Dejstvo privredne depresije i autarkije i u svetu i kod nas najjače se odrazilo na prometu gofove robe po količini, što ne dolazi u toj meri do izražaja kod njezine vrednosti usled bržeg padanja cena dveju drugih grupa.

Naša spolina trgovina prema međunarodnoj klasifikaciji: Izvož po količini (u tonama)

Žive životi- ОНЕ | : пје 1 ргед- O о о Godina OČE = Bra- o, pOluprcra % Gotova roba % nu i piće JGVUIC

1929 999.766 18,7 |4,128526 7175 201.574 3,87 1932 569.390; 237. 175816% 721 71.688 2,98 1933 841.542 28,7. 2:002735 · 68,1 85.429 2,92

Prosek У 1927.29 674.997 „14,3 3.849.672 815 182,792 3.85

10865 | 821597 245 2:422202. 122 10284 34 Udeo predmeta ishrane i živih životinja u količini našega

izvoza porastao је за 18,7% u 1929 g. na 23,7% u 1932 g.i 28,71% u 1933 g., što je svakako jedna od najvećih promena u strukturi naše spoljne trgovine. Takođe je i u proseku perioda 1930—33 g. porastao prema onom u 1927—209 g. sa 14,3% na 24,5%. Ovo nam potvrđuje da je udeo polioprivrednih predmeta ishrane po količini u toku privredne depresije porastao na račun sirovina, u prvom redu drvnih proizvoda, pošto je udeo sirovina i polupferađevina pao sa 77,5 i 84,5% na 68,1% i 72,2%. >

· Od 1929 g. do 1933 g. opao je po količini naš izvoz živih životinja i predmeta ishrane samo za 15,7% (a do 1932 g. kao najgore za ovu grupu za 43%). Prosek pak za 1930—33 г. prema onom za 1927—29 g. pokazuje porast za 18%. Izvoz sirovina i poluprerađevina opao је od 19209 2. до: 19338 2. za 51,5%, а та ргозек 1930—33 с. ртета опот 1927—29 с. та 37,1%; a gotove robe za 50,4% i 44%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

Ovi nam podaci takođe pokazuju promene kod izvoza. Proizvod! poljoprivrede pokazuju malo opadanje; međutim kad se uzmu u obzir promene u periodima poleta i depresije vidimo porast po količini poljoprivrednih proizvoda uprkos ogromnom padu cena.

Iz ovog možemo da konstatujemo još jednu drugu činjenicu. Naime, veći otpor u foku privredne depresije predmeta ishrane, nego dveju osfalih grupa, ne samo u svetskoj proiz-

vodnji, nego i u međunarodnoj trgovini ovih proizvoda, kao

što nam pokazuju podaci Društva naroda (Vidi „N. Blagostaпјен br. 400) .0.),

Moglo bi se očekivati daleko veće smanjenje međunarodne trgovine predmeta ishrane, jer su sve zemlje — uvoznice odmah posle rata prvo forsirale vlastitu proizvodnju ovih proizvoda. Tek poslednje dve godine mnoge zemlje počinju da forsiraju i proizvodnju sirovina (n. pr. nemačka proizvodnja veštačkih sirovina, proširenje kulture tekstilnih biljaka itd.) Međutim, to nije bio slučaj u onoj meri kako bi se očekivalo, što пат govofi O velikoj otpornosti, pa i stabilnosti ne samo ргоizvodnje, nego i razmene predmeta ishrane.

Na smanjenje međunarodne razmene predmefa ishrane dejstvovala su dva faktora: privredna depresija, koja je smanjila kupovnu moć i autarkiziranje zemalja — uvoznica. Teško je odrediti učešće jednog ili drugog faktora. Ipak, mislimo, da nećemo pogrešiti, ako dadnemo prednost privrednoj depresiji. Ali to ne znači da je i autarkiziranje ostalo bez jačeg dejstva, koje je utoliko nepovoljnije što pretstavlja trajnu pojavu. Naročito je bilo jako emancipovanje velikih Rolonijamih posednica, naročito Engleske, Francuske i Holandije, o čemu smo Disali.

Prema tome kad se uzmu u obzir ove okolnosti izgledalo bi da će u slučaju preokreta na bolje i porasta kupovne snage u uvozničkim zemljama doći i do porasta međunarodne razmene predmeta ishrane. Tačno je da bi se to moglo očekivati, ali ne u velikom obimu. Za sirovine je položaj u tom pogledu даleko povoljniji s toga što je u· toku sadanje privredne depresije daleko više opala proizvodnja i privredna delatnost u oblasti proizvodnih dobara i onih proizvoda, koji ne služe direktnoj potrošnji, nego što je to slučaj sa proizvodnjom i pofrošniom namirnica. Pa i tada promene bi bile daleko veće u pogledu kvaliteta, nego kvantiteta. Sa porastom kupovne snage raste i potrošnja robe boljeg kvaliteta (n. pr. jaja, živina, bolje meso itd.). Znači, privredna depresija je jače pogodila svetsku ргоizvodnju i međunarodnu razmenu sirovina i gotove robe, nego onu namirnica, ali bi preokret na bolje dao veći polet sirovinama i gotovoj robi, nego namirnicama.

Autarkiziranje zemalja koje uvoze predmete ishrane svakako da: će se nastaviti i dalje, i to više u okviru širih privrednih reona (n. pr. Engleske sa kolonijama), nego- u okviru pojedinih država, ali taj razvoj neće iz više razloga imati brži tempo nego do sada, a možda ioš i sporiji (n. pr. zbog porasfa stanovništva, fotsiranja sirovina itd.), ali isto fako ne treba očekivati, pa ni pri snažnom mpreokretu na bolje, veću razmeni predmefa ishrane.

Što se {iče sirovina, a naročito neagrarnih, naš položaj danas mije ni malo povoljniji (izuzimajući nekoliko proizvoda). Pri daljem pooštravanju privredne depresije u svetu one bi pretrpele veći udarac, bar po količini, nego prva grupa, što je bio slučaj i do sada. Međutim, pri preokretu na bolje polet bi bio veći, kao što je to slučaj i sa ovim grupama u svetskoj trgovini. Veće promene u privredi obično uzimaju međunarodne tazmere i vrlo se retko ograničavaju na malim prostranstvima.

Danas je kod našeg izvoza predmeta ishrane daleko feži i važniji problem vrednosti, odnosno cena. Dok se po količini on držao relativno dobro, po vrednosti se jako srozao, kao što nam pokazuje sledeća tablica.