Народно благостање

8. децембар 1934.

Мада зроцпа trgovina prema međunarodnoj klasifikaciji robe po vrednosti (u dinarima) Izvoz:

Žive živoli-

о | Sirovineli Godina BE Бе % отока % Gotova roba % i nu i piće djevine 1929 3.138,8 47 65 2.495,3 44,12 687,3 8,68 1932 1.475,1 48,28 1.366,2 4411 214,2 1,01 1933 1.531,6 44,34 1.619,1 4193 221,1 6,13 Prosek 1927-29 3,486,3 48,2 31312 43,0 607,2 8,4 Prosek 1930-33 2.201,5 48.49 19754 44,5 3491 7,16

Predmeti ishrane su, kao što smo videli, skočili po 'količini a opali po vrednosti i to sa 47,65% u 1929 g. na 44,34% u 1033 g.; prosek perioda ·1930—33 g. prema onom 1927—29 S. je skoro nepromenjen. Kod sirovina i prerađevina mali je porast (sa 44,12% u 1929: g. i 43,0% za presek 1927—29 g. na 47,90% i 44,35%). Dok su 1929 g. i 1932 g. predmeti ishrane stajali na prvom mestu, dotle su u prošloj godini došle sirovine i poluprerađevine. Gotova roba ima mali značaj za naš izvoz, pa i taj opada (sa 8,7% u 1929 g. i 8,4% za prosek 1927—29 g na 6,73% u 1933 g. i 7,16% za prosek 1930—33 8.). Vrednost izvezene tone gotove robe je znatno manja od one uvezene, što nam pokazuje da izvozimo artikle nižih kvaliteta od onih koje uvozimo.

Naš uvoz pruža drukčiju sliku od našeg izvoza i po koiičini ispo vrednosti. Sirovine i poluprerađevine pretstavljaju po količini skoro dve trećine uvoza; na drugom su mestu gotova roba a na frećem predmeti ishrane. Po vrednosti pak na 50tovu robu ofpada više od dve trećine, a na predmete ishrane svega oko jedne desetine. lako procentualni udeo predmeta

ishrane nije veliki, ipak po vrednosti pretstavlja četvrtinu do”

petinu vrednosti uvoza ovih proizvoda, dok je po količini odnos drukčiji, usled većeg kvaliteta uvezenih proizvoda. Kao što ćemo kasnije videti naša poljoprivreda, kad se posmatra njen odnos kod našeg izvoza i uvoza, nije ni iz daleka toliko aktivna koliko se to obično misli.

Promene koje su nastale kod uvoza pokazuju nam dve sledeće tablice.

Naša spoljna trgovina prema međunarodnoj klasifikaciji robe: Uvoz po količini u tonama:

Žive životi-

Godina ша OE 7. пој треја- % Gotova roba % i nu i piće djevine 1920 | 218.141 131 1,040,200, 62,2 413200 247 1932. 120.025 130 591200 660 178497 19,6 1933 128.137 16,2. 496.910 62.8 168,26 21,2 Пон 221.531 146 878.579 58,1 422.601 26,9 · JEO 184.921 „17.1 „686.519 63,5 254,813 23,5

Kod uvoza porastao je po količini udeo sirovina sa 62,2% u 1929 g. i 58,1% za prosek 1927—29 g. na 62,8% 1 63,5%,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 189

što nam pokazuje o daljoj industrijalizaciji naše zemlje. Još je interesantan i porast udela predmeta ishrane sa 13,1% i 14,4% na 16,2% i 17,1%, dok je udeo gotove robe Opao sa 24,10%. i 27,9% na 21,2% 1 23,9%. ,

04 1929 г. до 1933 g. smanjio se po količini uvoz predmeta ishrane i živih životinja za 40,6%, sinovina i poluprerađevina za 52,3% i gotove robe za 59,4%; a za prosek 1930—33 с. prema onom 1927—29 g. za 17,0%, 22,8% i 39,6%. Najbolje se i ovde držala grupa predmeta ishrane 42 najgore Ona gotove robe, kod koje je pad najveći. Ovde se, po ovolikom padu, najjasnije može videti oštrina privredne depresije odnosno opadanje kupovne snage kod mas.

Po vrednosti odnos je nešto drukčiji, kao što nam pokazuje sledeća tablica.

Naša spoljna trgovina prema međunarodnoj klasifikaciji robe: Uvoz po vrednosti (u dinarima)

~ Пе И 5 Sirovine i у ; Godina Poe Ба rac % poluprera- % Gotova roba % nu i piće djevine 1929 8753 11,52 1,300,0 1012. 54132 11,28 1932 327,2 11,44 545,5 19,08 1,949,5 68,17 p 58 299.2 10,38 574,66 19.94 1.958,8 67,95 тозе 1927-29 920,3 12,14 1,274,9 16,85 5,369,3 70,92 Prosek | 1930-33 510,4 9,72 809,96 18.74 3,132,0 70,74

Udeo predmeta ishrane i živih životinja u vrednosti uvoza орао је sa 11,52% u 1929 g. i 12,14% za prosek 1927—29 g. na 10,38% u 1933 zg. i 9,72% za prosek 1930—33 g.; sirovina i poluprerađevina porastao sa 17,12% i 16,85% na 19,94% i 18,74%; gotove robe opao sa 71,28% i 70,02% na 67,095% i 70,74%. Sirovine i poluprerađevine su i ovde dobile veći značaj.

Od 1929 g. до 1933 с. орао je po vrednosti uvoz predmeta ishrane za 66%, sirovina i poluprerađevina za 48% i gOtove robe za 73,8%, a za prosek 1930—33 g. prema onom 1927—29 с. та 44,5%, 36,5% i 42%. Vidimo da vrednost gotove robe od 1929 g. do 1933 с. pokazuje veći pad od sinovina i poluprerađevina, naročito poslednjih nekoliko godina.

Prema tome najvažnije promene naše spoljne trgovine u toku privredne depresije, koje duboko zadiru u njenu strukturu jesu:

Srozavanje po vrednosti skoro za dve trećine i po količini nešto manje nego za polovinu (40%).

Brže opadanje uvoza nego izvoza usled čega trgovinski bilans postaje aktivan, naročito za poslednje dve godine.

Otvaranje „makaza cena” izvoznih i uvoznih proizvoda na štetu prvih.

Relativna stabilnost i porast udela predmeta ishrane u količini naše spoljne frgovine, ne samo izvoza, педо i UVOZA, zatim u nešto manjoj meri sirovina i poluprerađevina na štetu gotove robe.

вене а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

За приватне намештенике код нас важи у погледу социјалног осигурања исто законодавство, као и за мануелне раднике са којима су заједно осигурани код Сузора и братинских благајни. Највећи део је осигуран код болесничких благајни „Меркур“, „Омлади-

Положај умних радника у приватној служби код нас

на“ и „Потпорно“ али их има и код уреда и братинских бла- ·

гајни. Пошто се не воде засебно,тешко је одредити њихово бројно стање. Једино је часопис „Индекс“ загребачке

радничке коморе у неколико махова донео податке 0 бројном стању и зарадама приватних намештеника. Најновији број „Индекса“ (од октобра 0. г.) такође је посвећен приватним намештеницима

Ми смо у броју 20 од 1932 искористили податке за 1931 г.

1931 г. било је, према „Индексу“, 60 хиљ. приватних намештеника у нашој земљи, и то: 4,8 хиљ. банкарских, 40 хиљ. трговачких, 3 хиљ. техничких надгледника у индустрији и 12 хиљ. осталих (новинара, апотекарских сарадни-