Народно благостање

Страна 790 НАРОДНО ка, бродарских чиновника итд.). До»половине о. г. опао је њихов број за 9,86 хиљада, односно 16,5% (на 50,14 хиљада). Опадање је код свију грана. За исто време опао је број осигураних код Сувора само за 6,5%. Значи, "да је привредна депресија јаче погодила запосленост приватних чиновника,, него физичких радника. Од Певих осигураних код Сузора и братимских благајни отпа"дало је на приватне намештенике 8,5%, касније мање. Ако се узме да један приватни намештеник издржава још два лица, онда живи од приватно намештеничке службе око 1% становништва.

Већину намештеника сачињавају трговачки, половиBOM о. г. 30 хиљ. односно 60%, (од којих трговачких помоћника 20 хиљ., благајника и канцеларијског особља 6 хиљ., књиговођа и пословођа 4 хиљ.). На индустрију са рударством је отпадало 10 хиљ. односно 20% (3,3 хиљ. благајвика и канц. особља, 3,2 хиљ. књиговођа, 2,3 хиљ. техн. надгледника, инжињера 700, градитеља 300 и грађевних пословођа 200); На банке 38 хиљ. односно 8%; бродарство 1143 (2%) и друге гране 5 хиљ., односно 10% (новинаре 600, апотекарске сараднике 700, адвокатске приправнике 2,5 хиљ. и адв. помоћно особље (1,2 хиљ.).

Приватни намештеници имају већу номиналну зараду него. радници. Просечна обезбеђена надница код приватних болесничких благајни (,Меркура", „Омладине“ и „Потпорног“) је отприлике за 40% већа него код Уреда.

Не само да је у току привредне депресије јаче опао број запослених приватних намештеника од мануелних радника, него такође и зараде, као што нам покавује доња таблица: Просечне: номиналне зараде приватних намештеника.

ХИ-1930 У1-1934 Паду %

_ Рударство и индустрија 2603 1978. 265 Банке и осигуравајућа друштва 2900 2313 204 "Трговачке радње 1829 1399 23,5 Бродарство 3484 3354 4,5 Разне професије 3134 2097 33,0 Цела привреда (радн. и намешт.) 2171 1697 215

Пад се креће од 20,4—33% код намештеника, изузи· мајући бродарство где износи свега 4,5%, а за целу привреду износи 21,5%. У индустрији и рударству највећу плату имају инжињери: просечно 1930 г. 4 хиљ., (кретала се од 2 до 6 хиљ.), а половином о. г. 3 хиљ. дин, (од 1,2—5 хиљ.), мање за 25%. Најмања је пак код благајника и канц. помоћног особља (700 и 3000 динара), а затим књиговођа. Пад је најмањи код техничких надгледника. Плате банкарских чиновника крећу се између 750 и 4.800 дин. (Овде нису урачунати прокуристи, чије су плате веће). Пословође · трго-

вачких радњи имају 1440—3852 дин. Најмање пак плате су .

трговачких помоћника (од 350—3000 дин.) Код њих се према „Индексу“ налазе четири групе и то: прва са 350—700 дин., друга са 700—1260; трећа са 1260—2200 и четврта са 2200 — 3.000 дин. Просечно су највеће плате код бродарских намештеника (часника палубе од 2300 до 5816 дин, и часника строја од 2585 до 3316 дин.). Исто су тако апотекарски сарадници релативно добро награђени (1800 и 3240 дин.). Намештеници у адвокатским канцеларијама су после трговачких помоћника најмање награђени, јер се њихове плате крећу код помоћног особља од 500 до 1200 и приправника од 1000 до 2500 дин. Највеће варијације између најмање и пајвеће плате су код новинара, (од 1000 до 12.000 дин.) и то: прва група од 1000—1.500; друга 1.500— 3.500, трећа од 3.500—6.000 и четврта од 6.000—12.000 дин. Треба напоменути да су се споредне зараде (тринаеста плата, награда, хонорарни посао и T. M.) код већине

БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 50

скоро изгубиле, иако | (рате врло често износиле 30—

50% плате.

Укупни трошкови живота једнога неожењенога банкарског чиновника износили су у јулу о, г. 2.024 д., приватног трговачког помоћника 1,291, књиговође 1.657 и надгледника 1.291. Само се приходи OI co чиновника крећу изнад теоријског минимума 'за егзистенцију. На остале: три групе отпада око 30 хиљ, намештеника (60% свих), а иу другим професијама је већи проценат са приходима испод минимума за егзистинцију.

Од септембра 1931: г. пала је реална парада. ове четири групе за 17,5—18,5%.

Из горњих података можемо извући следеће констатације: Прво, да огромна већина приватних намештеника нема прихода, који одговарају минимуму за егзистенцију;

Друго, да је у току привредне депресије, код приватних намештеника, изузимајући бродарске, реална зарада нешто мање пала од номиналне, те се према томе релативно и побољшао њихов положај у погледу берива, и то код оних који нису имали споредне зараде;

Трене, у току неколико последњих година скоро петина приватних намештеника је остала без. посла.

Како banke 1931 g. nisu mogle udovoljiti zahtevima ulagača koji su navalili u masama, do510 је до ргесшпог moratoriuma. U aprilu 1932 g. ро 4. 45 Zakona o zaštiti zemljoradnika banke su dobile pravo da traže od Ministarstva frgovine i industrije moratorijalnu zaštitu. Tim. pravom se koristio znatan broj novčanih zavoda. Veliki deo ula-

Trgovina uložnim Knjižicama

- gača, posle izvesnog čekanja, izgubivši nadu da će doći do svo-

jih ušteđevina, počeo je da prodaje svoje uložne knjižice ispod nominalne vrednosti. Tako je ODO 1 prvo čedno ı diskretno, trgovina uložnim knjižicama.

U avgustu 1932 g. objavila je „Politika” besomučan naрад о . D. Lopandića tiv trgovine uložnim 'knjižicama, naziva– jući je nedopuštenom, defetističkom i srcdstvom za bogaćenje pojedinaca na štetu ulagača i tražeći da se ona zabrani. Mi smo u br. od 27 avgusta 1932 g. („Trgovina uložnim knjižicama”) i u br. od 10 septembra iste godine („Kako se piše o privrednim piftanjima”) ustali protiv takvog pisanja i tih zahteva, koji su protiv interesa prvih žrtava bankarske krize. Mi smo kazali ne samo da takva trgovina nije onako „crna ni opasna” kako ju je g . Lopandić pretstavio, nego naprotiv da je ona i nacionalno i SOcijalno korisna i potpuno legalna, pa je to i u slučaju kad dužnik plaća svoj dug kod dotičnog novčanog zavoda uložnim knjižicama, koje glase na tuđe ime, ma da je to onda radio u manjoj meri samo jedan veći novčani zavod, a firgovalo se i uložnim knjižicama drugih zavoda. Kad bi u pogledu kompenzacije duga uložnim knjižicama i postojala kakva neispravnost ni tada ne bi bili krivi kupci uložnih knjižica, nego dotični zavod ili nadležna vlast. Međutim to nije postojalo. Kupci uložnih knjižica rizikovali su uložene kapitale. Njima niko nije Батак оу29 да се im banke jednoga dana isplatiti uloge. ;

Такоде зе шац тог! okriviti kupci ni za to što su kupovali MMnjižice ispod nominalne vrednosti. Usled ekonomske krize pale su vrednosti u celom svetlu, čak taj pad u mnogim slučajevima, išao. je daleko preko 50%, pa i kod državnih i državom garantovanih hartija od vrednosti.

Naš članak smo završili konstatacijom: „Trgovina uložnim knjižicama je ekonomski i nacionalno korisna; ona je neizbežna posledica vlade ekonomskih zakona u mašem bankarstvu”, - | _

пој