Народно благостање

15. децембар 1934. ______

- Производња је заиста. увећана. па је и жетва у 71934 била O и поред рђавих временских "прилика. Осим тога створена су и два тржишта: јавно и тајно. "Друго је имало далеко већи значај од првог. Државни контролори, којих је било мало, нису могли да то спрече, па је нелегална цена пала на трећину или, у извесним "случајевима, чак за пола испод легалне.

28 децембра 1933 донет је други, а 11 марта O. г. трећи закон о пшеници. У циљу смањења залиха, овим законима биле су предвиђене четири мере: појачање извоза путем извозних премија, отежање увоза квалитетне пшенице која је неопходна за мешање с домаћом, смањење квоте измељавања на 65% и помагање прбизвођача са 50 франака за денатурисану пшеницу. И ови су закони изигравани, јер је контрола неефикасна. Тако је, на пример, премија за денатурисање примана и ако често тишеница није денатурисана. Вишкови се нису могли уклонити, па је остао и диспаритет између декретираних и стварних цена. Међутим, потрошачи нису имали од тога никакве користи, јер је хлеб продаван по декретованим ценама. То се пребацивало и млинарима и пекарима.

У јуну о. г. донет је и четврти закон. Предвиђена је нижа минимална цена (108 франака по квинталу), пооштрена је контрола, а за финансирање нове жетве и ликвидацију "залиха стављено је на расположење Благајни аграрног кредита, поред раније одобрених 200 милиона, још пола милијарде франака. У броју 25 од 16 јуна о. г. казали смо да ће те остати без жељеног дејства, нагласивши да Француска _није још научила ни из сопственог ни из нашег искуства, да се приликом одређивања минималних цена не може постићи успех, без довољно средстава за откуп целе понуђене количине. Поменутих 200 плус 500 милиона франака заиста не значе ништа код жетве од близу 100 милиона квинтала. Тешкоће су остале исте. Поред легалне цене од 108 франака постоји и нелегална која се креће између 65—72 фр. Брига око пшеничних вишкова! није умањена.

У вези с тим влада г. Фландена је одлучила да укине минималне цене и да тржишту пшенице врати слободу. Међутим, како би груби прелаз са режима принуде на режим слободе био скопчан са великим тешкоћама, владин законски предлог предвиђа и прелазни период, у коме би се претходно имале санирати прилике на тржишту житом. За"вођење слободе транзакција и укидање минималних цена имало би се извршити најдоцније у року од три месеца. Минимална цена се, иначе, одмах обара. на 97 франака. До 15 јула 1935 задржале би се минималне цене, изузетно, једино за уговоре о пшеници пренетој из 1933, као и за ону 1 "нове кампање, уколико је већ стокирана. За пшеницу из 1933 задржава се цена од 131,50 франака по квинталу, тако да ће после поменута 3 месеца постојати три различити цене: 131,50 за пшеницу из 1933 г., 97 за стокирану овогодишњу и цена која се буде образовала на слободном тржишту за осталу уто

и“ Ради уклањања вишкова са тржишта, који се цене на око 25 милиона квинтала, предвиђене су следеће мере: ствара се државна гвоздена резерва од 6 милиона квинтала, за 4 милона квинтала даће се премије за денатурисање, а) за даљих 5 милиона извозне премије, док ће остатак од 10 милиона квинтала задруге пренети у нову кампању. Према замисли владе г. фФландена коштање ових операција изнеће 11/2 милијарду франака. Ова ће се сума набавити путем 1д-годишњег зајма, за чију амортизацију треба око. 200 милиона годишње. Влада већ располаже са 50 милиона, а остатак од 150 милиона треба да добије повећањем таксе на производњу пшенице са 3:на 7 франака по квипталу, од

__ НАВОДНО

БАЈО СТАВЕ | (Страна 807. носно У годинама са слабијом жетвбм a приходима _ СА царине на увоз жита. | | а

Ради избегавања хиперпр дукције | у "будућности, законски предлог. предвиђа забрану повећавања; засејаних површина, и употребе жита са великим. приносом, а слабим квалитетом за прављење хлеба, Ако се и ове мере покажу као недовољке, влади се даје овлашћење. да забрани прб= извођачима изношење на тржиште оног дела њихове жетве који прелази 100 квинтала, и евентуално да реглементира промет пшенице. Произвођачи су дужни, подносити извештај о засејаним површинама и о резултату жетве.

| Као што сесвиди, предлог владе г. : Фландена сатана слободу тржишту типенице 'обарањем цена на ниво "који ће ће се образовати под. утицајем слободне утакмице и 38-

штитне царине, Међутим; у име те исте слободе предвиђа

се још далекосежнија државна интервенција на пољу произ-

"водње житарица, Успех се ипак још увек не: може 'оценити;

јер је врло тешко и вршење ефикасне контроле производње на неких 120 милиона парцела експлоатисаних од. стране 4 милиона породица. И уклањање постојећих вишкова зависи

"од извесних још несигурчих услова, Не зна се тачно да ли

вишкови износе 23 милиона квинтала, као што влада цени, или више. Можда г. Фланден сувише оптимистички гледа н на жетве у 1035, кад је већ сад означава као осредњу. На могућност извоза не зависи само од извозних премија, већ од купаца. Француска то. већ зна из: сопственог искуства. Путем денатурисања уклониће се такође предвиђене количине само под условом, да тоне буде ометено увозом слебијих врста жита из француских колонија. Затим, гвозден: резерва од 6 милиона:квинтала. биће корисна само за случај касне и дефицитне жетве, али не и онда ако узастопц наиђе неколико обилних жетава. Најзад не сме се потцењивати ни политички моменат, јер су у питању сељаци који у Француској још увек претстављају скоро половину станов= ништва. Да се о њима морало водити рачуна доказује и досадањи интервенционизам. Знатно ограничење производње извршиће се само ако цена осетно падне. Г. Фланден показује необичну храброст кад се решава на вођење политике ниских цена, али је питање да ли ће и парламентарци имати довољно храбрости да с таквим ценама изиђу пред сељаке. С обзиром на то, наследник г. Фландена — па и он сам, ако дуже задржи власт — мораће се, вероватно, опет занимати проблемом пшенице.

Švajcarska je jedina zemlja u Švajcarska na pragu“ Evropi, koja do danas nije ništa def{lacije učinila. za smanjenje cena. Na_____protiv celokupna njezina polilO O 0 ka ide posredno i danas na Do: većanje cena. Zbog toga, je Švajcarska odavno ostrvo skupoće, o čemu smo već pisali nekoliko puta. Održavanje visoke cene Švajcarska postiže na dva načina: zaštitnim carinama i držav-

"рат .subvencijama: u pojedinim privrednim granama. Poznata је

stvar da izvozna industrija, koja pri cenama za poslednje dve godine ne bi uopšte više ništa mogla da izveze, odižava danas izvoz. samo putem subvencija iz švajcarske državne kase. Isto tako hotelska industrija dobija bogate subvencije radi održavanja lurizma. A na čelu sviju korisnika fih obilnih subvencija nalazi se švajcarska poljoprivreda. Ona se dvojako koristi, visokim carinama — u Onom delu u kome je pasivna — i bogatim subvencijama. Subvencije stvaraju takvu kupovnu snagu kod lih privrednih redova i na taj način U i na ostale privredne. redove.

Subvencije nisu male, jer” su za 1033. godinu iznosile 200

mil. šv. fr., a za dve prethodne godine 151 i 130 mil. Potreba

za OVU Pob ne samo: ба se neće smanjiti, već će se povećati