Народно благостање

Страна 824

НАРОДИ PJDNIOĆIAMNEE | Бр. 52

tri vrste „osiguranja: penziono,

Mriza osiguranja rudarskih bolesničko i invalidsko. Uslovi radnika kod nas

osiguranja su prema novim Pravilima od aprila 1933 g. pogoršani kod sve tri grane u cilju sanacije.

Imovina sarajevske bratinske blagajne, čije se područje prostire na teritoriju bivše Bosne i Hercegovine, iznosila je krajem prošle godine 27.13 mil. din., prema 1932 godini više za 2,3%, od čega je otpadalo na pozicju dužnici 18.52 mil. din., nepokretnine 3,02 mil., hartije od vrednosti 1.4 mil. dinara. Ukupni prihodi sve tri grane osiguranja iznosili su: 7 mil. din., te je poslovanje završeno sa malim suficitom.

Broj osiguranih u grani bolesničkog osiguranja je iznosio prosečno 10.501, manje za 59%; ukupni prihodi 6,02 mil. din., manje za 0,95%; a rashodi 5,58 miliona. Od ukupnih rashoda ofipadalo je: na hranarinu 35,4%, porođajne potpore 11,6%, pogrebnine 3,95%, lekove 10,79, bolničke i prevozne troškove 10,.3%, popravke zuba i specijalno lečenje 3,85%, hitne pomoći 3,41%, lekarske nagrade 13,9%, administrativne troškove 3,08%. Ono što je karakteristično kod ovih izdataka, jeste relativno manji udeo administrativnih troškova, ukoliko oni nisu računati kod drugih stavki.

Nastupile su promene prema 1932 g. đelom i usled pogoršanja uslova za radnike pri obraćanju za pomoć. Smanjile su se porođajne poipore za 45,8%, pogrebne 9%, bolnički troškovi 14,4%. popravka zuba i specijalno lečenje 26%, hranarine 3,4%; a povećale za lekove 10%, hitne pomoći 4,30%, nagrade lekarima 2,79%.

Članova mpensionog osiguranja bilo je 8.819, više za 2,40, koji su još 1925 g. podeljeni na dve grupe: provizioniste i penzionere. Prva grupa је u stalnom opadanju (sa 1061 u 1925 с. 1 789 и 1929 с. па 656 ц 1932 i 615 u 1933 г.), док је broj penzionera u stalnom porastu (sa 299 ц 1926 9.1 1007 и 1930 с. па 1331 и 1932 с. i 1496 u 1933 g.; naročito je znatan porast posle 1929 godine).

Stopa pensionog osiguranja povećana je sa 5% па 6% osigurane nadnice, pa su i prihodi porasli za 8,23%, док su izdaci za pensije i provizije opali za 0,68%.

Provizije se stalno smanjuju i u ргозјој godini iznosile su prosečno mesečno: po članu 261 din., udovi 136 din., detetu 60 din. i siročetu 122 dinara. U prošloj godini smanjio se i iznos isplaćenih penzija, i iznosio je prošle godine: po članu 414. udovi 164, detetu 48 i siročetu 79.

Višak prihoda nad rashodima je u stalnom opadanju, 1925 na prihode od 3,85, mil. iznosio je višak 2,54. mil., 1928 god. na 4,82 mil. 2,19 mil., 1931 god. na 5,29 mil. 1,07 mil. i 1933 na 5,21 mil. svega 0,32 mil., dok je u 1932 g. bio manjak od 0,18 mil. dinara. Ni povećanje prinosne stope nije ništa pomoglo. Stoga se u izveštaju kaže, da će se morati ponova preduzeti mere u cilju saniranja penzionog fonda.

Kod rudarskih radnika postoje

Broj rentnika Invalidske blagajne je takođe u stalnom porastu (sa 40 u 1925 i 229 u 1929 g. na 427 u 1933 g., i ovde je znatan porast u toku depresije). U prošloj godini je isplaćeno mesečno po članu 348 din.. udovi 273, detetu 166, siročetu 263 i moditelju 175. 5

Kod ove grane je suficit sa 882 hilj. u 1925 g. ı 414 hilj. u 1020 g. pao na 209 hiljada u 1931 g., a u 1932 g. pretvata se u deficit od 668 hiljada i u 19033 od 266 hiljađa. Prema tome stanje ove grane je najnepovoljnije.

Povećana je. polovinom prošle godine i stopa za „Nezaposlenički fond” sa 3 na 5 pro mile bruto zarade, ali su se ipak smanjile potpore i poslovanje je završeno sa deficitom: od 132 hiljade, dok su izdaci iznosili svega 120 hiljada!

U toku ove godine, povodom jedne velike rudarske пеsrcće, bratinske blagajne nisu, prema novinarskim vestima, mogle da odgovore svojim obavezama. Jedan od razloga mogao je da bude deficit i drugi imobilnost rezervi, pošto od ukupne

imovine otpada 68,5% na poziciju dužnici, koja nije detaljisa-

na. Bez ovog objašnjenja izveštaj ne vredi, jer se ne može dobiti tačna slika finansijskog poslovanja.

Nadnice rudara su prosečno veće nego one Osiguranih kod Suzora, ali i daleko veći procenat njihov ide na osiguranje. Prošle godine, novim pravilima. stope su povećane i proftučinidbe smanjene.

Mi smo u više mahova pisali o teškoćama u koje je zapalo socijalno osiguranje kod Suzora. Međutim osiguranje Tudara kod bratinskih blagajni nalazi se u daleko težem i nepovoljnijem položaju. Broj osiguranih radnika opao je od 1930 2. та trećinu, te je znatno opao broj onih koji su plaćali, a porastao onih koji su uživali i tražih potpore. Na konferenciji

Glavnih bratinskih blagajni izneto je da su se rezerve skoro

izgubile. Naročito je težak položaj kod onih u Dravskoj banovini. Traženo je da se pristupi hitnoj sanaciji. „Politika” od 0 decembra o. с. donosi napis pod naslovom: „Bratinske blagajne u Sloveniji pred krahom”.

Nesumnjivo da je privredna depresija najvažniji razloc takvom stanju. Istaknuto je još i nekoliko specijalnih razloga. U izveštaju sarajevske bratinske blagajne za 1933 о. Каге ве, da je u toku privredne depresije nastao nesrazmer između radničkih zarada i pomoći iz brafinskih blagajni, te su iznosi penzija i invalidskih pomoći često veći, no što su bile zarade odnosnih kategorija radnika a isti je slučaj i sa bolesničkim potporama. Stoga su mnogi radnici, koji su stekli pravo. na pen-

· ziju, nastojali da što pre budu penzionisani. S drugih strana pak

isticano je da se u bratinskim blagajnama vrlo neekonomično radilo, pa je bilo dosta nepotrebnih izdataka.

Na konferencijama pretstavnika opština, od wgadničkih pretstavnika Dravske banovine traženo je da se sva rudarska preduzeća u zemlji oporezuju u korist bratinskih blagajni.

Mi ćemo se uskoro opet vratiti na ovo pitanje.

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Турској су цене вуне у овој години 120 пиастра према 17 у прошлој години, а памука 115 пиастра према 28. Такође су порасле и цене грожђа, омокава и жита, коже и маслиновог уља.

__ Сталеж земаљске исхране у Немачкој добио је законом право, да даје дозволе за садњу лозе, да утврди услове продаје грожђа, шире и вина им да организује централе, - које ће вршити контролу производње и продаје.

ТАЈНА СЛУЖБА

'_ Zaključen je novi jugoslovensko-turski sporazum 9 opiumu, sa trajanjem od dve godine i stupa na snagu 1 januara iduće godine. Obuhvaćen je i opium za pušenje, Što ranije nije bio slučaj. Centralni opiumski biro u Carigradu kontrolisaće celokupni izvoz opiuma za ође zemlje. Naša kvota za medicinski opium je 25%, a turska 75%.

— Prema novom pravilniku suzbijanje zaraznih bolesti kod pčela vršiće se o državnom trošku, ali su proizvođač: obavezni: da. prijave bolest i da se pridržavaju izdatih uputstava.

j 3 |