Народно благостање

22. лепомбар 1984.

KK r Go i

У случају да приликом гласања 13 јануара Сарска област припадне Немачкој, Француска и Немачка споразумеле су се у Риму о неопходним мера__ма, које ће омогућити несметано прилагођавање. економ(а односа. Регулисање "робног промета између Сара и Лотрингије, који се због географског положаја мора одржати, остављен је за један доцнији француско-немачки трговински уговор. У Риму је углавном одлучено о повраћају непокретно ости француског фискуса у Сару и о уређењу платног и кредитног промета на, Пон немачке новчане јединице, ~

Главно питање код ових преговора претстављао је откуп рудника угља. Немачка ће платити за руднике заједно са бив. лотриншким железницама у Сару и остале непокретности француског фискуса 950 мил. фр. од чега 900 мора бити плаћено у готову. За ово је резервисано 95% француских и других иностраних платежних сретстава, која се сада налазе у оптицају у Сару. У случају да то не буде довољно, моћи ће се доплатити лиферацијама угља или обрачунавањем француских обавеза у маркама у Сарском подручју. Код осталих 50 милиона мк. ради се о приходу од закупа рудника у области Варндта, где француска друштва имају право експлоатације још пет година и то просечно 2.2 мил. тона годишње.

Другу тачку римских преговора претстављало је питање преоријентације платног и кредитног промета. У периоду, који још није утврђен, треба да се изврши замена француских франака за рајхсмарке, које ће после тога бити једино законско сретство плаћања. Да би се ово што пре извело установиће се већи број мењачница код банака и пошта, које ће бити под контролом Немачке, Француске И Комисије Сарске области.. Марке ће дати Рајхсбанка, а замењени франци полагаће се на блокиран рачун код Банке за међународне обрачуне и служиће исплати рудника. После извршене размене у Сару he ступити на снагу немачки закони о бекству капитала од чијих ће прописа бити изузети француска управа рудника и друге јавне установе. Дугови учињени са дозволом сарске комисије могу се и даље плаћати девизама, зашта могу бити употребљени 5% француских новчаница депонованих “по споменутом споразуму код Банке у Базелу. Посебан поступак предвиђен је за робне кредите. Сарска област, која је у робном промету са Француском јако пасивна због куповине животних намирница и текстилија, упућена је на кредите, пошто нема властитих сретстава, а с друге стране не може да употреби извозни вишак према Немачкој због спорог функционисања немачко-француског клиринга. Пошто су француски повериоци своје кредите повукли из бојавни од примене немачких девизних прописа у Сарској области, то су за робни промет наступиле велике тешкоће. Да би се то отклонило одлучено је, да се француска робна потраживања, настала пре припојења Сарске области Немачкој, исплаћују у фран_цима од стране немачко-француског клиринга, док ће сарска потраживања у Немачкој бити плаћена у маркама у Берлину.

_ Да би се све ово извршило без потреса и без спре_чавања нормалних односа предвиђен је прелазни период "од гласања до коначне предаје Сарске области Немачкој.

_ Француско-немачки · финансиски споразум 0 Сару

пеликан сна

. Анкета о банкама, у Немачкој је почела свој рад већ у септембру прошле године, завршила га је тек крајем новембра 0. г. На основу

материјала, који је био врло обиман, састављен је мемо-

Банкарска реформа у Немачкој

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 823 рандум којег је др. Шахт, претседник анкете, упутио канцелару. Грешке _ банкарске политике у послератном периоду послужиле су за оправдање предложених мера, при чему је наглашено, да у националсоцијалистичкој Немачкој и банкарство треба првенствено да служи држави. Закон о банкама од 4 0. м. прихватио је у целости у меморандуму предложене мере.

Утицај државе и Рајхсбанке омогућиће контролни уред за банке, који ће се основати на место Банкарског савета, који постоји од 1931 г. Делокруг рада овог уреда је шири него досадашњег Савета и обухвата осим банака и контрслу штедионица и обрачунских савеза, и у кредитној политици новчаних завода има далекосежна овлашћења.

У закону су предвиђена будућа начела банкарске политике, која ће- Уред примењивати преко Комесара Рајха за кредитне заводе. Утврђен је однос између сопствених и туђих сретстава, (1: 5) и контрола зајмова преко 1 мил. M, минимума (1%) којим краткорочни дугови морају бити покривени у главном, а другим делом (3%) краткорочним меницама или хартијама од вредности способним за ломбард. Ове одредбе које пмају за циљ осигурање ликвидитета депуњене су онима чија је сврха разграничење дугорочних и краткорочних пласмана. Није се остварила намера, ла се пословање штедионица упути искључиво на дугорочне а банака на краткорочне послове. Прво због тога што се занатлије и трговци користе кредитом штедионица, 3 друго што се штедише у неким деловима Немачке услужују. код банака. Али по могућности држени се приндипа, да се улошци на штедњу, који се код банака морају водити одвојено од осталих послова, пласирају на тржишту кепитала, а првенствено у хартије од вредности за које је Рајхсбанка политиком отвореног тржишта (Закон од 21 окт. 1933) створила могућност ломбарда, Закон препоручује држање ликвидних средстава код Рајхсбанке.

Рајхсбанка је овлашћена да објављује билансе новчаних завода. Њој морају мањи заводи (до 1 мил. м. капитала) послати полугодишње, а већи месечне билансе.

Скорашња уредба министра привреде којом се забрањује оснивање новчаних завода измењена је законом Отварање нових завода условљено је дозволом Комесара. Код отварања нових завода водиће се рачуна да се проведе децентрализација фаворизирањем регионалних банака.

У платном промету без готовог новца Уред може да одреди као једину централу Рајхсбанку, поред поштанског чековног уреда.

Заштита назива „банка“ или „штедионица“ као и одредбе о казнама садржане су у закону, који је донет после дужих дискусија. у; анкетном одбору. Најрадикалнији предлози о подржављању банака нису усвојени. Исто тако није предвиђено разграничење послова између штедионица и банака. Између банака за финансирање и депозитних банака такође се није повукла граница, као што је то учинило Рузвелтово законодавство крајем прошле године. У Немачкој то није било ни толико потребно, јер су се банке могле ослободити сумњивих послова приликом велике санације у 1931.

Банкарска реформа донела је пооштрење и проширење контроле над новчаним заводима. Држава која има јак финансијски удео код велебанака као последица државне санације у 1931 г., добија законом уплив на све новчане заводе. Држава је приморана да узима зајмове и за то су потребни капитали, који су пласирани код банака.

Друга страна закоза о банкама такође је у складу са привредним начелима у Немачкој. Закон наиме садржи елементе принудних картела. Поред отежавања нових банака Комесар за банке има право да прописује са директориумом Рајхсбанке пословне услове, обавезне за све.