Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 3

1. јануар 1935.

В. Бајкић

ЗАШТИТА ДУЖНИКА

| политички ЗНАЧАЈ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДУЖНИКА

Новине јављају, да је извршена организација дужника у целој земљи и да је земаљски збор заказан за 30 децембар. Ми не верујемо да се може извести интегрална организација дужника за целу земљу, јер смо ми неспособни за такав пипав, опсежан и дуготрајан посао. Само принудне организације могу код нас да покупе без остатка све што спада у дотичну групу. Број ипра улогу при решавању питања у свим облицима владавине. Чак и у демократији, која је по природи својој дискусија, број решава у последњој линији између разних гледишта. Нама се чини да ни потпуна организација дужника не би била бројно јакг. Пре свега њој се не би придружили дужници, који су у исто време и повериоци, и, друго, не би јој се придружили сељаци, који већ имају своје законодавство о томе, а који су најмногобројнији привредни ред у нашој земљи. Али и при релативно мањем броју чланова таква би организација била сметња за правилно решавање актуелних економских проблема. Непожељно је свако удружење на основу једног

TI ПРОМЕНА КУПОВНЕ

Што ко дугује мора да плати, гласи основно правило нашег цивилног законодавства. Кредитни однос стоји под · заштитом државе. Она се стара да се не вређају права по"вериоца ни дужника. Али у доба великих поремећаја држава отступа често од овог вачела. Она често уноси промене у постојеће кредитне односе противно првобитном уговору, а у намери да формални однос доведе у првобитно економско стање.

Поремећаји могу да оштете повериоца или дужника.

Ми смо у историји Југославије доживели обоје. Инфлација је оборила вредност динара, извесно време за 33 пута, а круну за три пута толико. Дужник је имао да плати за сваки динар 0,033 дин. и одговарајуће у крунама. Против овакве неправде побунио се био поверилац и тражио је ревалоризацију. У неким земљама том се захтеву удовољило за мањи или већи део. У Немачкој је, например, марка ревалоризована за 25% у једној великој прупи кредитних односа, У Француској се одбила ревалоризација. Исто тако и у Југославији. Ми смо стали на гледиште да поверилац има

јединог материјалног интереса, или малог круга заједничких материјалних интереса. Нарочито онда, кад су њихови интереси противположени интересима других привредних редова. Немачка је направила врло рђаво искуство после рата са таквим организацијама. А међу њима су биле две највеће: организација дужника против ревалоризације марке и организација кирајџија. Оне су својом интензивном акцијош ометале рад владе и законодавног тела. У Француској се сматрају за највеће сметње управи земљом огромне организације интересената, међу којима је најважнија она пореских обвезника. Влада г. Пола Бонкура пала је због тога што, по мишљењу Фравцуза, није умела довољно да чува ауторитет државе према тим организацијама.

Стојећи дакле на гледишту да бројно таква организација не може да претставља решавајућег фактора, узимамо у проучавање њихове захтеве као једно гледиште. А претставници дужника локалних организација донели су већ и једну резолуцију.

СНАГЕ НОВЦА И ДРЖАВА

да сноси сам последице депресијације валуте. На то је гледиште стало и наше удружење правника на конгресу у "Љубљани 1925 године.

Ми смо из инфлације прешли одмах у дефлацију, односно подизању куповне снаге динара. Та је промена угрозила интересе дужника. Наша држава није била доследна У питању кредитних односа под утицајем промене куповне снаге и новца. Док је одбила да штити повериоца у доба инфлације, дотле је дала заштиту сељацима жао дужницима у виду смањења уговорене камате и продужења рокова. Е

Сад су се јавиле и остале групе дужника да траже заштиту. По горњој резолуцији дужницима би било пожељно пре свега једно продужење рокова до вечнога суда, затим (смањење каматне стопе ретроградно до 1925 год. на 3%, и најзад смањење главнице за 75%. Свакако да није то последња реч дужника и да би се о домашају заштите могло да разговара с њима. О томе ми не желимо да пишемо, већ начелно о њиховом захтеву.

11 ИНДИВИДУАЛНА И ЛИНЕАРНА ЗАШТИТА

Мада не поричемо да је дефлација погоршала стање дужника, ми нисмо никад акцептирали закон о заштити земљорадника онако какав је вотиран. Ми нисмо могли да усвојимо пропис паушалне, линеарне и 100% заштите свију дужника. Таква заштита не одговара економским лотребама, она је и сувише паушална исувише далеко од сваке економске анализе. Она није диктирана економским разлозима, већ је била политичка потреба оних, који су је изгласали. Због тога је дуго времена трајало погађање између меродавних пактора. Победило је политичко гледиште.

Нисмо могли да примимо паушалност ни 100% зашти-,

ту дужника из простог разлога што не иде свима дужницима толико рђаво, да би била толика и таква заштита потребна. Напротив има дужника, којима иде врло добро. Неописано несносно стање у земљи би било, кад би сви дужници били у положају, у коме је један број истих. Ко би онда плаћао порезу, која тако обилно утиче, ко би куповао дуван,

чија се потрошња готово није смањила, ко би се возио железницама, чији приход од личног промета није толико опао, ко би трошио добра, која наша народна привреда производи и продаје У данашње доба привредне депресије нема веће неправде од законског ослобођења плаћања дугова, оних, којима иде врло добро, чији су дугови незнатни према целокупној њиховој имовини, чији је годишњи терет дугова мали према приходима.

Та констатација важи за све дужнике без разлике. Да је била слободнија привредна штампана реч код нас у доба, кад је доношен закон за заштиту земљорадника, свакако да би он био бољи но данашњи. Наше би се гледиште уважило, као што су и друге мање примедбе биле уважене у самом закону. Тај аргумент, који смо истицали против закона о заштити земљорадника, истичемо и према захтеву заштите дужника у опште.

Заштита дужника није наш специјалитет, Нити смо