Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 1

Страна 4

ми први почели нити смо отишли тако далеко, као неке друге државе. Главна одлика заштите дужника у целом свету, у колико је она извођена, била је заштита пољопривредника и сопственика непокретности. Нарочито је случај у југоисточним европским аграрним земљама, чији се покрет за заштиту дужника прилично развио. У заштити дужника најдаље је отишла Бугарска. Она је у два сукцесивна закона пружила заштиту не само пољопривредницима, већ и осталим. Ми смо о свим тим мерама држали у току наше читаспе. Сад је питање на дневном реду у Грчкој. Влада је основала једну специјалну комисију са задатком да проучава могућност заштите приватних дужника. Али ниједна земља није ни издалека тако далеко ишла како иде захтев дужника код нас. У томе је најпоучнији бугарски случај. Бугарски закон је усвојио наше гледиште против линеарне и паушалне заштите. Ми смо писали да заштита дужника треба да остане у круту оних начела, на којима је засновано позитивно законодавство у области тражбених одвоса. Модерно законодавство је врло социјално у том погледу. Истина је, да оно вели, да имаовина дужника гаран-

тује повериоцу дуг, сли оно чини читав низ изузетака, у

чему је најдаље отишло србијанско законодавство, 95 471 грађ. судског поступка. Данас се нигде не допушта безобзирно извошење целокупне дужникове имовине на доCom. Постоји читав низ правних института. који дају многобројне олакшице дужнику. Мораторијум, например, који ми познајемо само као линеарну меру, постоји у свим модерним грађ. законима као индивидуална мера. Свуда дају закони могућност да се дужнику, који не може да одговара својим обавезама, под одређеним условима одобри мораторијум. У свима земљама постоји правни институт поравнафња. Поравнање није ништа друго него смањење главнице и камате, а то је највише што дужници траже. Али док оно претставља низ неправди, кад се даје паушално за све дужнике, без обзира на њихов економски положај и однос између њихових дугова и њихових имања, дотле се у грађ. и трг. законодавству индивидуализира тај институт и следствено даје само'ономе, који је то заслужио. Има дужника који су пропали својом сопственом кривицом, те је неправедно да траже заштиту на штету поверилаца. Постоји у капиталистичком систему коњунктурни циклус са депресијом и полетом, али још никад није био случај, да у депресији страдају сви дужници. Исто тако није нигде био случај да у дефлацији сви дужници постану инсолвентни. По начелима грађанског и трговачког законодавства поверилац носи ризик исто тако као и дужник, али после дужника и под извесним резервама у корист дужника. Поверилац је дужан: да прими на себе ризик дужника,

Линеарна и паушална заштита дужника доноси сталне потресе и неизвесност. Ако се та мера изводи с позивом на дефлацију, т.ј ако се свим дужницима даје заштита због дефлације, онда би логично било да у случају инфлације настане обрнут посао, тј. да се сви дужници оптерете у корист поверилаца. Како би изгледао онда кредитни апарат у земљи» |

У грађанском и трговачком законодавству не каже се ништа о мотивима због чега се дужницима појединачно даје заштита у виду мораторијума или у виду попуста, али се по себи разуме, да су те мере дошле из економских мо-

тива тј. из сазнања, да економски живот иде линијом цикцак, да дужници могу доћи у тешкоће за време депресије и да се могу опоравити .у полету. Према томе позивање на општу привредну депресију и на дефлацију не даје право дужницима на линеарну и паушалну заштиту. -

И ми сматрамо да дужнику треба дати заштиту, ако је његов тежак положај настао не његовом кривицом, већ државном политиком или услед коњунктуре А да ли је и уколико узрок независан од. њега, може се утврдити само у сваком конкретном случају. Тако је поступила Бугарска. Далеко би нас одвело кад бисмо излагали цео поступак у Бугарској.

Да не бисмо оптеретили судове, било би потребно створити нарочите органе и то лаичке судове од људи из

привредног живота. Они би примали претставнике дужника,

проучавали би њихово стање, примали одговор од поверилаца и доносили одлуку о томе, да ли да се да дужнику мораторијум, или да се смањи главница или камата. Наравно да се намеће питање диспаритета између овога института и начина на који су заштићени сељаци. Сељаци имају линеарну заштиту. Како је сваки грађанин једнак не само пред законом, већ и пред законодавцом, то би дужници несељаци имали морално право на заштиту, каква је дата сељацима. Зато би и закон о заштити сељака требао бити у том смислу измењен. По стоти пут, није право дати заштиту сељаку, који има милион динара имања а дугује пет хиљада динара.

Има више од године дана како организације индустријалаца, трговаца и занатлија понављају, да је њихов положај знатно погоршан законом о заштити земљорадника. У годишњем извештају загребачке Занатске коморе за 1933 каже се, да су занатлије заробиле 4 милијарде динара уложака код банака, а да их банке немилосрдно гоне за њихова дуговања. А ноторна је ствар да је велики део банака дошао у немогућности плаћања услед закона о заштити земљорадника. То важи у највећој мери за наше две највеће банке.

Ми омо са законом о заштити дужника у једноме правцу отишли и сувише далеко, а у другоме и сувише заостали. То се мора да координира и уреди. Оно што је и сувише заштите мора да се скине, а оно што недостаје мора се донети. Основни принцип мора бити индивидуална заштита. Линеарна заштита је свршетак остатка кредитног апарата у земљи.

Питање је хитно. До сада се код нас захтеви дужника који нису заштићени нису узимали озбиљно. Ми не знамо како ће наше јавно мишљење реагирати на најновији покрет дужника. Ако се том покрету прида извесна важност, онда ће настати као непосредна последица велика узнемиреност на нашем новчаном тржишту. јер заштита дужника погађа повериоце. Она би прво погодила наше банке, које се и иначе налазе у кризи, на чијем санирању нисмо ништа урадили. Банке су само посредници у кредиту. Оно што би њих погодило, погодило би њихове повериоце, а заштита дужника почива на идеји да крајњи поверилац добије оно што дужник губи — ако је дужников положај погоршан услед дефлације. Према томе може настати нова навала на банке и повлачење уложака, Због тога се према захтеву дужника мора што пре да заузме одређен и коначан став.

<анипипшшиипинццинннкивншвиноповониношншиисонинаповинишишошинни Чаппониншпимоппинминаннсниипининоинининншшиининипинншнининишницив.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

К, бал ом а СО.

ан sa

Енпељ УМжејлова 59,

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Њерислеавињћева 7.

апапивитаницпинонанитишпилсоиаиинапшхивиавивонииичанинев апивипининисанавннинишниинвинанивавинниннинивииилииванививвивинннић