Народно благостање

|. јануар 1935.

КАКО

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 5

NAŠE PRIVREDNE ORGANIZACIJE

PRETSTAVLJAJU 19034 G.

Privredne organizacije u skoro. celoj zemlji održale su u toku decembra svoje godišnje skupštine, na kojima je prikazano stanje naše privrede u 1934 god. i izneti zahtevi i žalbe pojedinih privrednih redova.

Koristeći se izveštajem generalnog sekretara Centrale industrijskih korporacija, ostalim referatima. predlozima i gZOvorima: sa skupština, iznećemo kratku sliku stanja, problema i zahteva naše privrede.

Svi konstatuju povećanje spoljne trgovine i domaće proizvodnje, ali s druge strane ističu faktore, koji i dalje nepovolino dejstvuju. N. pr. kod izvoza širenje „makaza cena” i teškoće platnog prometa i one frgovinsko-političke prirode; kod proizvodnje u nekim industrijskim: granama nepovoiine fiskalne i kreditne uslove; kod zemljoradničkog moratorijuma ubijanje zemljoradničkog kredita.

Položaj poljoprivrede se nešto popravio. lako je Žetva pšenice: podbacila, godina je melativno dosta povolina, naročito je rekordna berba kukuruza. Većina pasivnih krajeva je imala vrlo rodnu godinu. U toku sezone, popravile su se nešto cene nekih važnijih poljoprivrednih proizvoda, što je uz povećan prodaju uficalo na porast kupovne snage, ai laktori pOogoršanja još postoje (n. pr. pad cena, smanjena prodaja, nemanje kredita i t. d.) |

'Kod miza industrijskih grana došlo je do povećanja ı broja nezaposlenih i proizvodnje, većim delom za domaće tržište, a manjim za izvoz. Tekstilna, rudarsko-topion:čarska, pa i šumska emdustrij{a. su imale najveći porast, ali je u izvesnim privrednim granama, naročito u onim koje su u vezi Sa građevinskom: delatnošću, došlo do daljeg pogoršanja, čime je pogođen i veliki broj zanata građevinske struke. Broj novih preduzeća raste, ali ih ima i van pogona. U pogledu finans jskog reziztata rada industrije može da se konstatuje kod niza. privrednih grana dalje pogoršanje. Tako n. pr. u izveštaju sarajevske Trgovačko-industrijske komore kaže se da je većina šumskih preduzeća: na njenom području radila sa gubitkom, fe nsu mogla provesti ni pofrebnu amortizaciju “nvesticija. Male pilane u Dravskoj banovini, takođe, se žale da su u ieškom položaju i rade sa gubitkom. I neke druge industrijske grane se nalaze: u istom položaju (n. pr. piva, šećera, cementa).

U izveštaju sekretara Centrale industrijskih korporacija kaže se, da su na razvoj naše industrije najviše delovali devizni propisi, uvedeni u svrhu sprečavanja begstva kapitala i održanja kursa dinara, što je dovelo do znatnog jačanja naše industrijske proizvodnie i preko nje do snaženja našeg unutrašnjep ržišta, ali se pod zaštitom deviznih propisa naša industrija počela da razvija ne toliko naglo koliko neskladno i bez ikakvog sžistema, i o nekom fantastičnom poletu naše industrije ili nekom osnivanju velikih preduzeća ne može biti govora. Dalje se konstatuje da se jedna preduzeća kod nas modern:zuju i proširuju idući u korak sa stranim, dok druga sve više zaostaju i postaju sve manje sposobna za: utakmicu sa inostranstvom. |

Sve: je veći broj aktuelnih problema. koji tangiraju industriju. Od važnijih u ovoj godini bii su na dnevnom redu: industriski krediti, poreski i socijalni tereti, podvozne tarife, cene, platni promet i minimalne nadnice.

U pogledu kredita industrija je i dalje prepuštena samoj sebi. Privatne kreditne ustanove skoro ne daju kredite, a mali

broj stranih banaka daje samo kratkoročne kredite u srazmerno malim iznosima i za potpuno: obezbeđene piasmane. Za krediHiranje domaće industrije, dolazi u obzir samo Narodna banka, ali ona uskraćuje industriji kredit, a još i danas traži otplatu svojih sopstvenih potraživanja.

Znatno opadanje železničkih prihoda pokušalo se patirati ne toliko smanjenjem rashođa, koliko povećanjem tarifa, raznih pristojbi i taksa; povećane su i vozarinske takse za robni promet od 10% ma 15% i svi koraci za promenu toga stanja ostali su bezuspešni.

Tereti socijalnog „osiguranja, s obzinom na smanjeno poslovanje i ostale teškoće sve jače pritiskuju ne samo radnike nego i poslodavce.

Naročito je oslabljena industrija teško podnosila prete= rano povećanje meposrednih poreza, pristojbi i trošarine. Troškovi industrijske proizvodnje su povećani uvođenjem novih. il: povećanjem sadanjih carina na sirovine i Sreistva za pogon.

Teško pritskuje industriju i пеједпако i nesistematsko opterećenje sameoupravnim dažbinama.

Neizvesnost u primenama zakona, česte izmene i dopune novih zakoma i uredbi bez pitanja i savetovanja privrednih krugova nastavljeni su i u ovoj godini, čime se stvara pravna nesigurnost, menjaju kalkulaciju, što ne ostaje bez potresa.

U rezoluciji donetoj na skupštini Centrale industrijskih korporacija, na prvom se mestu ističe činjenica da probleme polioprivredne i industrijske proizvodnje ireba tretirati zajednički. Zatim se zahteva, pored. ostaloga, da se olakšaju Dporeski tereti kako državni lako i samoupravni, ukine trošar:na na električnu struju i još neke proizvode. Da se socijalne mere ne poduzimaju bez prethodnog mišljenja i sporazuma s prečtstavnicima industrije; da se smanji železnička tarila, da se javni radovi daju u izvođenje domaćoj industriji.

Naše: bankarstvo. i tržište kapitala nalaze se u krizi. Pobolišanje je kod državnih novčanih zavoda. koji privredi ne daju, već od nje oduzimaju obrtni kapital, zatim rade banke sa stranim kapitalom. Nepovoljno dejstvo zemljoradničkoga moratorijuma traje i dalje u punoj meri. Ali ipak može da se копstatuje jedan powoljan znak. A to je da je znatan procenat zemljoradnika, naročito u biv. Vojvodini i Hrvatskoj, platio u decembru Uredbom: predviđeni anuitet.

Trgovina i zanafstvo, nasuprot brojnom porastu radnji, takođe se žale na dalje pogoršanje njihovoga položaja. U Dravskoj banovini je, pak, i osetno smanjenje brojnoga stanja radnji, ali čitaoci treba da imaju w vidu da je njihov broj u odnosu na stanovništvo i danas veći od proseka za celu zemlju (kod zanatskih wpola). Pretsednik T.-L-Z. komore u Ljubljani navodi kao jedan od uzroka relativno. veće poresko opterećenje i kod trgovine konkurenciju nabavljačkih тадтиса, Које su mnogo Više razvijene, naročito poslovno, nego u Ostalim krajevima. IL kod trgovine i zanatstva je bio. čitav niz problema na dnevnom. redu. Povećanje poreskih tereta, naročito tečevine, u ovoj godini je vrlo osetno. Ima mesta gde je poreska osnovica utrostručena. Urgovci se još žale na konkurenciju zadruga, torbarenje, zemljoradnički moratorijum, raznč opštinske namete; a zana{lije na osustvo kredita, konkurenciju industrije, nelegalan radi i terete socijalnog osiguranja. |

гена