Народно благостање

Страна 6 ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПОБОЉШАЊЕ !

— Кратак и збијен преглед стања светске привреде пред крај године —

1. Општи преглед

У светској привреди преовлађују још увек појаве застоја. У земљама златнога блока дефлациона криза и даље траје. Привредно оживљење у С. А. Д. напредује само полаганим темпом, а тенденција побољшања успорена је иу Енглеској, тако да се долази до постепеног ублажавања разлика у развитку коњунктуре у овим државама и земљама у западној Европи. Монетарна ситуација смирује се скоро у целом свету, па су девизни курсеви, и поред пролазних узнемирења (белга, лира и пенге) фактички стабилни. Међутим, дефинитивну стабилизацију не треба очекивати, док се не изравнају велике разлике у ценама земаља са златним и оних са девалвираним важењем. Ликвидност на новчаним тржиштима расте а попушта затегнутост и на тржиштима капитала. Опет се полако приступа вршењу службе по спољним зајмовима, првенствено у јужноамеричким државама. У појединим случајевима закључују се и нови спољни зајмови, нарочито у С. А. Д., Енглеској и Шведској. Целокупна индустријска производња у свету нешто је повећана због оживљења у С. А.Д. У производњи животних намирница и сировина долази до постепене консолидације и поред делимично слабијих цена на тржиштима сировина. Депресија међународне трговине још није преброђена. Додуше, индустријске земље купују у већој мери сировине, али је повећање увоза готове робе од стране сировинских земаља незнатно, па цене готовој роби и даље опадају. Државне финансије се постепено консолидују. |

П Земље златног блока

У Француској, Белгији, Холандији и Швајцарској де- |

пресија траје и даље, а тако исто и у Италији нарочито у извозним индустријама. Дефлациона политика се наставља. Незапосленост у Француској расте, па је према становништву скоро исто тако велика као и у Немачкој. У другим земљама златног блока незапосленост је стационарна или незнатно опада, и то благодарећи јавним радовима и смањењу радног времена. Италија је завела 40 часовну радну недељу. Промене у валутној политици не могу се за сада очекивали. Платни биланс погоршан је само у Италији, али је лира у ближој будућности ипак ван опасности; девизни су прописи у децемору пооштрени, а у случају потребе може се очекивати и помоћ Француске банке. Платни су биланси у осталим земљама златног блока поправљени. Ситуација ипак није без тешкоћа ни за Француску, јер ће приликом дефинитивне стабилизације за већи број земаља златног блока доћи до јаких оптерећења.

У Белгији, Холандији и Швајцарској новчана су тржишта врло ликвидна. У Холандији су изведене неколике конверзије јавних зајмова. У Белгији било је ипак затегнутости на тржишту капитала. У Француској иза прелавног оживљења на тржишту рента опет је дошло до суздржљивости. Неповерење штедиша одржава се нарочито поводом буџетске дебате. Тезаурирани новац у Француској цени се, иначе, на близу 50 милијарда франака. У Италији један 9 годишњи државни зајам од 2 милијарде лира био је двапут преуписан али политика обарања каматне стопе ипак изгледа да није успела; званична дисконтна стопа повећана је са 3 на 4%.

Индустријска производња у Француској пала је опет на најнижи ниво од средине 1932. Нарочито јак пад забележен је код текстилне производње, У Белгији, Холандији и Швајцарској индустријска производња потрошних добара та-

кође опада, а смањена је и грађевинска делатност. Незапосленост расте. Насупрот томе индустријска делатност у Италији расте, нарочито код производње машина и грађевинског материјала. Стање текстилне индустрије, изузевши производњу вештачке свиле, и у Италији је неповољно. Стање пољопривреде у Француској, и поред мера за њену заштиту, слабо се поправља. |

Француски извоз готове робе опао је по вредности за 11%, према прошлој години, иако је по количини повећан за 12%. Целокупан извоз ипак није смањен због повећања извоза сировина. Увоз се опежава. За Белгију, Холандију и Швајцарску констатовано је слично стање: извоз по количини се одржава али по вредности опада. И вишак увоза над извозом смањује се према прошлој години. Талијански извоз порастао је по вредности за 20%, а по количини за 10% изнад прошлогодишњег; вишак увоза над извозом ипак је јако порастао.

У свим земљама златног блока постоје још увек буџетски дефицити, и поред мера штедње и повећаног пореског и царинског оптерећења.

Ш Енглеска и Северна Европа

Поправљање енглеске коњунктуре јако је успорено, па се у последње време много дискутује о јавним радовима, који до сада нису предузимани. Иначе, ради се на томе да се раселе замрли индустријски крајеви. У земљама северне Европе пораст иначе врло високе индустријске производње такође је осетно успорен; у извесним је гранама забележено и смањење.

Курс фунте практички је стабилан. У блиској будућности имала би се стабилност одржати, иако мања колебања нису искључена. Курсеви девиза северноевропских земаља везани су за фунту па су практички такође стабилни; у овим земљама златне и девизне залихе новчаничних банака и даље се повећавају.

У Енглеској је капитал обилан, па и каматна стопа пада. Из тога би се могло закључити да ће се поправљање коњунктуре у пролеће наставити. Рентабилитет дугорочних државних зајмова пао је испод 3%. Јака ликвидност на новчаном тржишту постоји и у Шведској, а она расте такође у Норвешкој и Финској. У свим североевропским земљама било је успешних емисија унутрашњих, а у Шведској и спољних зајмова. |

Енглеска производња појачана је према прошлој години, нарочито у машинској индустрији и бродоградњи. И текстилна индустрија полако напредује. А грађевинарство је према прошлој години скоро удвостручено. Производња у северноевропским индустријама је повећана само у колико ове раде за унутрашње тржиште. Бродоградња у Норвешкој и Данској напредују. Побољшава се и рентабилитет данске пољопривреде.

Увоз у Енглеску расте и даље брже него извоз из ње.

Извоз готове робе по количини ипак је повећан. Траже се

могућности оживљавања извоза у земље стерилног блока путем олакшања извоза капитала. У Шведској, Норвешкој, Данској и Финској извоз се одржава, али под утицајем KOњуктурних прилика у Великој Британији не расте даље.

Финансијска ситуација повољна је, како у Енглеској тако иу североевропским земљама које припадају стерлинг-= блоку. У Шведској и Норвешкој постоје вишкови прихода над расходима. Постигнуте су уштеде успешним конверзи-

јама зајмова. У Енглеској створен је фонд од 2 милиона