Народно благостање

5, jaayap 1935,

sastanak i ostalih 20 korporacija. Na poslednjoj sednici Ministarskog saveta odlučeno је да se izvrši i reforma углоупос korporativnog organa, Centralnog korporativnog odbora, u koji ulaze potpredsednici svili korporacija, ministri korporacija, unufrašnjih dela, poljoprivrede i šuma, iinansija. saobraćaja, јауnih radova i pravde, generalni sekrefar, administrativni sekretar | dva poisekretara fašističke siranke. Prema tome, u OdBoru su zastupljene korporacije, država i stranka.

_—_ Нови шеф Нире Ричберг означује нову политику као једини пут за спровођење државног социјализма У С. А. Д. Владин програм о сузбијању кризе претставља златну средину између екстремизма, који је за тоталну слободну привреду и одлучно противу Нире, и комунизма и фашизма, који су за потпуно подржављење привреде.

— U bugarskom ministarstvu narodne privrede iztađuje se petogodišnji plan za preobražaj bugarske privrede. Naročita pažnja će se obratiti poljoprivredi. Nastojaće se, da se izvrši preorijentacija proizvodnje, ti. |. ба 5е што žitarica više gaji industrijsko bilje. Prvens:veno će se povećati proizvodnja pamuha, ako da po mogućnosti za 5 godina glavni deo domaće potrošnje pamuka bude podmiren domaćom proizvodnjom. Osim toga će se povećavati proizvodnja voća, naročito stonog grožđa, лат роутба i to pretežno ranog. Na polju rudarstva će se nastojati da se započne sa vađenjem srebra i olova kod Lakaviсе u Rodopima. Dalje se predviđa izgradnja puteva u dužini od 5000 km., kao i poboljšanje starih i stvatanje novih lekovitih banja uz istovremenu propagandu u inostranstv1.

— Zanaflije bi imale odličan položaji. U rubrici „Iz ljdruženja zanaflija” donosi „Jug. pošta”, da godišnji Čist Drihod zanaistva iznosi milijarde i na njega otpada preko 10% od ukupnog našeg narodnog dohofka. Kako kod nas od zanatstva ne živi ni 5% wstanovništva, znači da je položaj zanatlija rela“ivno mnogo povoljniji nego ostalih redova. "Ova konstatacija je u suprotnosti sa izveštajima nekih zanatskih komora, koje su potvrdile da je položaj zanaflija neobično težak. Skopska је tvrdila da se njihov prihod kreće prosečno oko 300 din. mesečtio. Mi, pak, smatramo да stvarnost nije odlika ni jednog ni drugog сутфепја.

— Реефвефик francuske vlade g. Flandem u svojoj izjavi datoi štampi povodom move godine izjavio je da se nada, da će 1935 g likvidirati posleratne ekonomske greške, jer je vreme da se svi upoznaju sa izvesnim osnovnim istinama, kao Š.o su sledeće: da bi se mogio kupovati, treba prodavati, i ODbtnuto; dužnik može да plaća samo robom ili usjugama; zemlja koja misli da može živeti bez drugih, upropašćava se; prosperitet se sastoji u razmeni proizvoda izrađemih uz najmamje proizvodne troškove i u ravnoteži između proizvodnje i DOtrošnje; hiperprodukcija kredita štetna je kao i hiperprodukcija robe, a ograničavanje kredita kao i ograničavanje potrošnje; veštačka devalvacija, novca udaljava narodmu privredu od ravnoteže, a novčana nestabimost mparalizuje međunarodnu razmenu dobara. 1

— Процисано је уредбом да молбе аграрних субјеката за експропријацију шума морају бити решене до 31 марта 1935 г. До тога рока морају бити брисане забране отубивања и оптерећивања у земљишним књигама.

— У прошлој години у Словеначкој је објављено 680 књига и већих брошура.

— Udruženje #гооуаса и Озеки па зкотабијој Коптегепciji donelo је rezoluciju u kojoj зе kaže da se zahtev UdruŽenja za razduženje posednika nepokretnosti i ostalih dužnika о зпепји аисоуа 24 759/о. kosi sa najelementarnijim principima pravne države, uperen, je protiv sigurnosti privatne SVOjine i po suštini on je nemoralna otimačina i kao takav može samo da nanese štetu našem ugledu i kreditu u inostranstvu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| 25 2148. | 1052) 5,

'слености.

Страна 21

Zatim зе kritikuje nacrt udruženja trgovaca u Sarajevu O razduženju, koji takođe, predviđa smiženje (duga, kao i gledište đa su prinudna udruženja podesna da provode taj posao i zahtevaju da se zašijte samo omi trgovci, koji su došli u teškoće usled zaštite zemaljoradnika i novčanih zavoda.

— „Novosti” donose člančić pod naslovom: „Zagreb je najskuplji grad u Jugoslaviji” u kome se kaže: „Zagreb je sa Sušakom naijskuplii grad, jer se razlika u cenama izvesne robe

reće 100%. jedino je izuzetak код пре, Која је relativno |ev-

tinija. Žitarice su znaino skuplje nego u Beogradu, takođe ic i brašno najskuplje u Zagrebu (za 100% skuplje nego u Nišu), hleb je upola skuplji nego u N. Sadu, zatim Su соуешпа, 5уnjetina, mast i jaja i živina, najskuplii u Zagrebu; salata se u Zagrebu prodaie 2,5—12 din. kgt., a u Nišu svega 20 para; kava je za 100% skupila nego u Beogradu (prima 96(?) din. prema 48 din.)”

— Broj trgovačkih putnika, prijavljenih kod naših privrednih komora iznosio je: 1929 ge. 2.967. 1930 g. 3.060, 193! 2008, manje prema 1930 5. za 35%. Najveći broj je prijavljen na području zagrebačke komore.

— TI. yT, GenrrBH|{CKkH MHHHCTaD финансија, изјавио је, да влада ради свим силама на смањењу трошкова живота, на појевтињењу новца, као и на олакшању промета. Смањење животних трошкова постићи ће се бољом организацијом дистрибуције. — Пре депресијације фунте закључен је један уговор између једног италијанског и једног француског друштва. у којем је било одређено да Италијани. морају исплапивати свој дуг у фунтама. Кад је вредност фунте пала, Французи су тражили исплату у злату или у некој стабилвој монети, јер је у своје време изабрана фунта управо зато, што се није имало мното вере ни у стабилност франка ви лире. Париски трговачки суд стао је на гледиште да се плаћање дуга може и даље вршити у фунтама, јер се претпоставља да француском друштву није било непознато да се курс новца мења, требало је изрично уговорити тежину злата.

— Prema podacima Mađarskog statističkog ureda bilo je krajem 1934 godine zaštićeno 77,852 seljaka-dužnika (12,49/o svih poljoprivrednika) sa ukupnim dugom od 950 mil. penga, što preistavlja 41,4% poljoprivrednih dugova. 2262 такасете dužnika poseduju preko 100 kat. jut.

· _ Удружење виноградара из Приморске бановине тражило је да се укине бановинска и градска трошарина на вино, тврдећи да је ова имала за последицу смањење потрошње вина. Виноградари из сеоских општина тражили су укидање градске трошарине и стога што њу не плаћају винотрадари из дотичне вароши, те сељаци нису у могућности да им конкуришу, јер морају да плате и превоз и трошарину.

— Према анкети, коју је Сарајевска занатска комора провела у 18 срезова, 6 хиљ. занатлија дугују око 45,3 мил. дин. док је делокупна њихова имовина заједно са ненаплаћеним потраживањима процењена на 342 мил. дин. те пасива износи 11 мил. дин. — доноси „југ. Лојд.“

— У извештају подгоричке трговачко-индустријскезанатске коморе констатује се да на њеном подручју није у току прошле године дошло до побољшања, као што је то био случај у неким другим крајевима. Извоз стоке за Прчку и Италију је и даље назадовао; јавних радова је било мало; грађевинска делатност је скоро замрла, а опао је и аутомобилски промет, чиме су погођени и занатство = трговина.

— Државни индустријски Уред извршио је анкету O гледишту штампе на осигурање радника на случај незапоТом приликом 60.5% изјаснило се противу државног старања. На питање ко треба да организује осигу-