Народно благостање

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 25

| 5. јануар 1935.

— Udruženje trgovaca iz Splita, tražilo je od nadležnih da se u Splitu podignu javna skladišta.

— У Москви је одржан састанак свих директора великих металургијских фабрика Совјетске Уније. Том приликом Стаљин је одржао говор у коме је нагласио да је Русија претворена из земље дрвета у земљу метала и развијена и јака тешка индустрија представља темељ за даљи индустријски развој.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

__—- За првих једанаест месеца прошле године извезено је из наше земље 3,18 мил. тона за 3,42 милиарде динара према 2,71 мил. тона и 3,10 милиарди дин. у истом периоду 1933 год. више за 466 хиљ. тона (17,17%) и 314 мил. дин. (10,10%); а увезено 190 хиљ. тона за 3,26 милиарди дин. према 730 хиљ. тона за 2,63 милиарде дин., више за 60 хиљ. тона (8,27%) и 628 мил. дин. (23,86%). "Грговински биланс је био активан за 156 мил. дин. према 472 милиона. .

— наш извоз у новембру прошле године је према истом месецу 1933 г. порастао по количини за 32,21%, а опао по вредности за 7,02%; увоз је порастао за 6,78% и 8,04%.

— Наша потраживања у клирингу са Немачком износила су 29 децембра 222,7 мил. дин.

— Бугарска је дозволила извоз 3.000 вагона кукуруза.

— Извоз округлог дрвета из Аустрије у 1934 био је 25.000 вагона према 15.000 у 1933.

— Шведско-данска група, која гради железничке пруге у Турској, купила је већу количину дувана ради трансферирања камата и добити.

— Између Аустрије и наше управе државних монопола закључен је уговор по коме ће ова у 1935 купити 120.000 квинтала кухињске и 20—30.000 кв, индустријске соли.

— Француска влада је за ову годину државну гаранцију за извозничке кредите повећала на милијарду франака.

— У једном чланку о нашим трговинским односима са Немачком, објављеном у загребачким Новостима од ! јануара, пледира се за увођење приватног клиринга и ломбардовање потраживања.

— Италијанско-аустријски преговори о интензивирању међусобног трговинског промета завршени су. Аустрија ће повећати извоз дрва у Италију, а од ове ће куповати више пиринца., Исто тако Аустрија је одобрила Италији већи контингент за увоз вина у 1935 год. затим кромпира, сира, живине, семења итд. ;

— „Jug. pošta” donosi da je u decembru prošle godine izvoz drva za građu mnogo veći nego prošle godine. Samo u ' nedelji od .5—10 decembra izvezeno je preko 300 vagona, većim delom za Italiju.

— Француско-немачки споразуми о робним плаћањима и уређењу каматне службе по Дозовом и Јанговом зајму ступили су на снагу | јануара о. Tr. Њима се продужује важност ранијих споразума, закључених 28 јула 1934, до ! априла 1935. У случају да наступе знатне измене у привредним односима између обеју земаља у току идућа три месеца, повешће се нови преговори.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Prema talijanskim zvaničnim podacima u vezi sa zavođenjem 40 časovne madne nedelje u talijansku industriju primljeno je movih 106.602 radnika, u poljoprivredu 11.325, u trgovinu 10.013, u kreditne i osiguravajuće ustanove 706. svega 128.648 lica. |.

= — Ministar finansija: nije odobrio nove socijalne namete

splitske ·opštine od 1,5 mil. din. protiv kojih su se žalili ku-

ćevjasnici,

t НОВЧАРСТВО |

— U jednoj presudi trgovačkog suda u Torinu izrečeno је, da se američko zakonodavstvo о ukidanju zlatne klauzule ima primeniti i na dolarske zajmove talijanskih društava, zaključene u S. A. D.

—. Senator Tomas, vođ bloka američkih inflacionista, izjavio je da će tražiti da se vrednost dolara smanji na 30% stare vrednosti. Prema sadašnjem zakonu pretsednik Ruzveit može da obori vrednost dolara za 50%, а оп ји је дозада stvarno smanjio za oko 40%.

— У новембру месецу у САД. нових емисија извршено је за 1417 мил. дин. од чега 20.8 отпада на приватна друштва и то углавном на конверзије. Првипут после 1930 извршена је и једна страна конверзија (фински зајам од !0 мил. дол.). За првих 11 месеци приватних емисија извршено је за 143.4 мил. дол., нешто мање него ли у истом периоду 1933. Конверзије приватних зајмова извршене су за 300 мил. дол. према 220 у 1933. У истом периоду државни дуг <е повећао за 3.6 милијарде, а конверзија је извршена за 6. милијарди дол. |

= Извршни одбор француске банке утврдио је за другу половину 1934 бруто дивиденду на 121.591 фр. односно 107 фр. по акцији, које плаћају порезу 12% и 100.92 фр. на оне које плаћају 17%. Када се овоме дода и дивиденда из прве половине године од 100 фр. онда ће прошлогодишња изнети 207 односно 200.92 фр.

— За првих !! месеци промет на цариградској берзи био је 7.046.222 тур. фунти према 1,726.264 у 1931 години.

— Од 29 децембра овлашћене банке могу, изузетно од чл, 3 Правилника о регулисању промета девиза и валута, за личну употребу приватних лица издавати стране валуте у вредности 300 дин. за свако лице једанпут месечно без специјалног одобрења.

УМОЉАВАЈУ СЕ Г.Г. ПРЕТПЛАТНИЦИ ДА ИЗМИРЕ ЗАОСТАЛУ ПРЕТПЛАТУ И ОБНОВЕ ИСТУ ЗА 1935 ГОДИНУ.

— У америчким финансиским круговима влада велико изненађење, изазвано манифестом, који су објавили професори Уарен и Пирсон, у коме истичу да је најбоље за земље златног блока да одмах напусте златни стандард. (Овај манифест не потиче са званичне стране, јер његови творци нису чланови владе.

-_ 21: 22 decembra održana je u Zagrebu konferencija direktora osiguravajućih društava iz cele zemlje, na kojoj je diskutovano o. stvaranju kartela svih grana osiguranja. u zemlji.

— U S. A. D. je kontrolor valute odobrio bankama članicama Federal Reserve Systema da mogu kupiti novo emitovane akcije direktno od emisione firme, ako ove uimaju za

- svoje emisije veliko tržište ili ako su emisije prijavljene kod Securities Exchange Commission.

— G. Tanri, glavni direktor Francuske državne depozitne banke, postavljen je za guvernera Francuske banke, na mesto « Morea, koji je dobio titulu počasnog guvernera Francuske banke. Do ostavke g. Morea došlo je usled neslaganja sa ministrom pretsednikom g. Flandenom u nekim valutnim pitanjima.

— Inflacionistički blok, kome pretsedava senator Tomas. odlučio je da sazove jednu veliku konferenciju na Којој Će izraditi plan i organizovati kampanju u korist nove 'devalvacije 40-

_ lara. S druge strane, vlada priprema izmenu zakona o federalnom rezervnom sistemu, u cilju sprovođenja kontrole. Tim роvodom Ruzvelt je objavio вуој #27. „strategiski plan” za OŽiVljenje privrede. Koliko je do sada poznato, Ruzvelt odlučno ustaje protiv inflacije. 4 januara Ruzvelt je zahtevao od Kongresa 5 milijardi za stvaranje rada.