Народно благостање

Страна 42

— Poljski ministar fimansija propisao je uredbom, Коjim hartijama od vrednosti mogu poljoprivrednici da o:plaćuju svoje dugove preko 500 zl. Navedene su neke državne harje

od vrednosti, založnice državnih i drugih banaka i njihov kurs,

po kojem ih poverioci mogu primati, a koji se kreće od 70 do 100%.

— Мораторијум за пољопривреднике у крајевима пострадалим од суше у Чехословачкој продужен је до краја 1935 године.

— Француска намерава да од откупљене пшенице извезе 9 мил. квинтала од чега 6 у денатурисаном стању. Остала три милиона биће извожена постепено и то сваких месец и по дана по милион квинтала.

— Савска бановинг донела је одлуку о оснивању Фонда за осигурање рибара учлањених у рибарске задруге у случају инвалидитета и смрти. Средства се добијају од такса предвиђених правилником о рибљој берзи у Сушаку и недељног доприноса рибара од једног динара.

— Код словеначких задруга регулисало је у децембру пр. год. око 45% земљорадника своје обавезе предвиђене Уредбом о заштити земљорадника, а око 25% дужника је дало изјаву да би врло радо платили кад би били у могућвости. .

— Rezerve pšen:ce kod farmera u S. A. D. cene se na 138 mil. bušela, prema 194 mil. u istom periodu prošle godine. Ukupne rezerve u S. A. D. cene se na 413 mil! bušela f.j. 150 mil. manje nego pre godinu dana.

— Fratictiska je prošle godine zabeležila rekordnu proizvodnju vina od 75.14 mil. hl. ili 51.2% više no u 1933, a 40% više od proseka i periodu 1928—32. |I Alžir je imao rekordnu proizvodnju od 22.04 mil. hl, odnosno 31.7% više od one u 1933 i 48% preko proseka 1928—32.

ИНДУСТРИЈА

— Међународна конференција произвођача бакра сазвана је за крај јануара са следећим дневним редом: контрола цена, прилагођавање производње потрошњи и ограничење америчког извоза.

— Чехословачка млинска индустрија рачуна, да је услед опадања куповне снаге потрошња брашна у прошлој години опала за 20%.

— Fabrika vagoma „Asftra” u Aradu (Rumunija) pre uzeće fabriku vagona „Unio” u Satu-Mare čija glavnica iznosi 100 mil. Теја.

| — U Ramutniji ima 15 fabrika šećera sa kapacitetom od 60 hilj. vag. U 1934 proizvele su one 10.5 hilj. vag., a potnošnja je bila 8,5 ЋЕ]. vagona U ovoj godini radiće samo 10 fabrika koje su u kartelu.

— U S. A. D., koja je najveći poirošač cigareta, vođi se oštra borba između fabrika. cigareta. Tako je fabrika Ligget & Myetms uspela da poveća promet u 1934 g. za 70% prema 1033 geg. Promet društva „American Tobacco” nazadovao je za 200 |

— Francuske fabrike jute osnovale. su kartel sa imenom „Compagnie Francaise du Joute”, koji dosad obuhvaa 87,46% proizvodnje.

— Енглески интересенти понова су покренули акцију за остварење међународног споразума индустрије угља.

— Грчка је са талијанском фирмом Маркони закључила уговор о подизању велике радио станице у Атини са правом 25 годишње експлоатације.

— Совјетска Русија подигла је прву фабрику за подизање фабрике вештачког каучука званог „Совпрек“. Основне сировине јесу креч и камени угаљ.

— Производња сировог бакра у Борским рудницима износила је у прошлој години 44.370 тона према 40.318 тона у 1933 г., више за 16,5%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 6 Бе

— Светска потрошња азота последње две године показује стално пораст: у 1932/33 према 1931/32 пораст је био 12%, а у 1933/34 према 1932/33 6.6%. Највише је порасла потрошња синтетичког азота: са 1,327.000 тона у 1930/31 на 1,701.000.

_— У Београду је основано ново акционарско друштво „Домовина, међународно транспортно“ с капиталом од 1,5 мил. динара, који је подељен на 500 акција по хиљаду дин.

— „Ekonomičeskaja ž:zn” piše da je ruska industrijska proizvodnja u 1934 godini porasla prema prethodnoj godini za 19 procenata. Ovo povećanje je za dva puta veće kod industrije koja proizvodi sretstva proizvodnje nego kod industrije potrošnih dobara. Proizvodnja je brže rasla od povećanja broja radnika, koje iznosi 10%. Proizvodni troškovi opali su kod teške industrije a porasli kod lake. Rđavo stanje i rđava organizacija železn:čkog saobraćaja pretstavljaju veliku smetnju razvoju industrije. U poljoprivredi, prinos cerealija po hektaru raste.

— Za ptvih 9 meseci prošle godine u našoj zemlji su osnovana 32 akcionarska društva sa kapitalom od 50 mil. din., a 15 društava povećalo. je kapi:al za 60 mil. dim.

— Privredna aktivnost u Kanadi u prošloj godini bila je vrlo živa i proces industrijalizacije znafno je napredovao. Procentualni porast proizvodnje prema 1933 bio je: u automobilskoj industr:ji 86%, u industriji čelika 86%, gvožđa 77%, koksa 30%, mebla 15%, hartije 29%, uglja 10%, električne struje 14% itd. Novčana vrednost žetve bila je 536 mil. dol. ili 113 više od one u 1933.

— Proizvodnja zlata u S. A. D. u 1934 bila je 3.075,000 unca prema 2.556.000 u 1933, a srebra 31.384.000 unca prema 23.003.000. Vrednost produkcije srebra, zbog povećanja cene, porasla je sa 8.05 na 20.3 mil. dol.

— Ruska proizvodnja nafte u prošloj godini bila je 24 mil. tona ili 13% više od one u 1933.

— U engleskoj pamučnoj industriji priređena je anketa po pitanju prinudnog kartelisanja i uništavanja izvesnog broja vretena. Rezultat glasanja je bio: 50.76% pred'onica izjasnilo se za suvaranje kartela, 31.44% protivu, a 17.80% uzdržalo se od

glasanja. Za uništavanje IO mil. vretena izjasnilo se 66.34%

predionica, 18.40% protivu, a 15.26 uzdržalo se od glasanja. Pošto se za Ovaj plan izjasnilo preko polovine preduzeća, to. će оп biti ı sproveden. .

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Бугарски полузванични лист „Нови Дни“ саопштава, да је влада израдила пројект закона о регулисању извоза и контроли извозних производа. У будуће целокулни извоз подлеже контроли и биће снабдевен нарочитим маркама.

— Аустријско-италијански преговори за проширење међусобних трговинских односа завршени су и ових дана биће потписан нови протокол.

| — После дужег неуговорног стања између Енглеске и Ирске најзад је закључен привредни споразум. Последња се обавезала да ће целокупну своју потребу у угљу подмиривати из Енглеске, док је ова повисила контингент за масну стоку са 50 на 662/8% увоза у 1933 год. Реторзивне парине и даље остају на снази.

·— Funkcionisanje kliringa između Italije i Nemačke otežano je zbog toga što su rokovi plaćanja ftalijanskih dužnika mnogo duži, nego li oni nemačk'h. U vremenu od 31 oktobra do 20 decembra pr. god. porasli su dugovi talijanskih uvoznika sa 277 mil. na 466 mil.. lira; u istom vremenu potraživanja ta-

ljanskih izvoznika porasla su за 126 ти. па 229 ти. lira

pored ovih teškoća mi jedna strana nije iskoristila otkazni termin (15 decembar 1934).