Народно благостање

"Страна 44

— Rešenjem Ministra finansija slobodno je objavljivati kurseve dinara i državnih hartija od vrednosti ma stranim berzama,

— Ugovor između čehoslovačkog Reeskoninog instituta i banaka, koji je važ.o do polovine januara, produžen je do kraja ove godine. Banke su povećale kredit institutu sa 350 na 500 mil. kr., a kamatna stopa sa DIO IO m snižena sa 5, na 5%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Повишење таксе за уплате по чековном промету. Решењем Министра саобраћаја, као надлежног ресорног министра повишене су са важношћу од 1 фебруара о. г. таксе за уплате по чековном промету и то: до 500 динара вредности такса износи по новоме 0.50 динара, од 500 до 2.000 динара | динар, од 2.000 до 5.000 динара 1.50 динара, од 5.000 до 10.000 динара 2 динара, од 10.000 до 50.000 динада 3 динара, од 20.000 до 100.000 динара 4 динара, а преко 100.000 динара 5 динара.

— Прорачун града Осијека за 1935/36 годину пред-

виђа приходе од 21.060 милиона а расхода од 26.6 милиона.

Мањак од 5 милиона биће покривен општинским прирезом од 76% на непосредне државне порезе који износе 6.6 милиона. Прорачун је за свега 41 хиљаду динара мањи од прошлогодишњег, · УМОЉАВАЈУ СЕ Г.Г. ПРЕТИЛАТНИЦИ ДА ИЗМАРЕ ЗАОСТАЛУ ПРЕТПЛАТУ И ОБНОВЕ ИСТУ ЗА 1985 ГОДИНУ!

— Прорачун града Сарајева за 1935/36 годину предвиђа расходе са 30.8 милиона а приходе са 25.66 милиона. Мањак износи 4.8 милиона и биће покривен општинским прирезом на државни непосредни порез.

= „Оозор“ од 5 јануара о. г. јавља, да је пореска управа. у Сусотицу у току 1934 године наплатила у Суботици 3! милиона дин. државне порезе односно 94% према прорачуну. Старих пореза наплаћено је 3.5 милиона динара.

— Споразум бугарске владе са страним портерима предратних и послератних зајмова предвиђа следеће: садањи трансфер у страним девизама од 32.5% биће снижен на 15%, а остатак од 17.5% полагаће се у блокираним левима код Народне банке. Ово важи од ! новембра 1934. год.

— Стање аустријског фундираног дуга крајем 1934 год. било је 3402.0 мил. шил. према 2360.6 крајем 1933 г.

— После успеле конверзије зајма Друштва народа Аустрија се носи мишљу да конвертира и зајам од 1930, који је крајем 1934 износио 358.9 мил, шил.

— Švedska konvertuje svoje 3,60% zajmove 12 1887, 1904 i 1909 g. sa 3%; rok isplate je u 1944 g.

— Привредне коморе повешће анкету O пореским теретима код нас, чији ће резултати (бити достављени надлежнима, — Na kraju prošle godine državni dug Engleske iznosio je 7.936 mil. funti sterlinga, a od toga dolazi ma "leteći dug 932 mil.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Грађевинска делатност последњих година у нашој земљи рапидно опада. У Загребу је била у 1934 години најслабија за свих 15 послератних година. То важи у осталом и за Београд. Прошле године подигнуто је у Загребу свега 175 нових зграда са 835 станова, према 287 зграда у 1933 години са 1.197 стана, 610 зграда са 2.432 стана у 1932 и 661 зграда са 2.432 стана у 1931 години.

— Број незапослених у Француској крајем децембра попео се на 404.932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

— Прошле године у Шведској је уписано у регистар 978 нових акционарских друштава са капиталом од 57 мил. кр. 299 друштава повисило је капитал за 60 мил. кр.

— Број незапослених у Чехословачкој последњих месеци стално расте, па је почетком ове године достигао 155.149 према 668.937 крајем новембра.

— Број незапослених у Енглеској крајем децембра смањио се за 34.870 на 2.085.815.

— Građevinska delašnost Novoga Sada opala je u prošloj godini. Građevinskih dozvola je izdato 285 (od toga za novogradnje 182) prema 367 (270) u 1933 c., 350 (337) u 1932 2., 205 (280) u 1931 с. : 399 (366) ц 1930 г., Те se Бгој novogradnji smanjio: 32%, 40%, 35% 1 50%. Мајуес део о рада па рпхетпе 2отаде (174, 251, 277, 252 1 333).

— U Oseku je prošle godine izdato 164 građevinskih dozvola prema 153 u 1933 zg. i to za prizemne zgrade 13 (21), privredne zgrade 20 (25), dogradnje 37 (22). U prošloj godini je bilo više popravki, ali manje novih gradnji.

— Prema podacima Društva industrijalaca i veletrgovaca u Ljubliani bilo je u prošloj godini u našoj zemlji 254 stečaja prema 303 u 1933 g. i 700 u 1932 g., i 359 poravnanja prema 222 1 979.

— Čista dobit fabrike cigareta OG Ltd.” · London omogućila je isplatu 35% dividende.

— мађарски национални доходак, према Пестер Лојду, за прошлу годину цени се на 2.800 мил. пенга према 2.450 у 1933 и 4.200 у последњој години коњунктуре. Према 1933 највише је порастао доходак индустрије, са 826 на 1014 мил. пенга; затим рударске индустрије, са 42 на 15, занатства са 362 на 435, трговине и саобраћаја са 352 на 415. Доходак пољопривреде повећао се незнатно, са 866 на 873 мил. пенга.

— Индекс цена на велико у злату загребачке радничке коморе износио је у октобру прошле године 73 (1913 == 100) према 74 у октобру 1933 г. и 73 у септембру 1934 г. Индекс цена на мало износо је 86 према 88 и 85. Индекс трошкова живота за неожењеног радника: износио је 19 према 82 и 79 и за радничку породицу од четири члана 75 према 79 и 75.

· == Ргета jednom пати Federal rezerv borda, dobitak američkih jndustrijskih preduzeća u toku prvih devet meseci 1934 godine veći je za 70% nego u prošloj godmi

— Kod zemljišnog ureda u Oseku prošle godine ulnjižeпо је диса za 339 mil din. prema 20,4 mil. d. u 1933 g., a brisano 33,6 mil. prema 17,5 mil. din, te porast iznosi 318,5 mil. din. Vrednost nepokretnosii kod kojih {e došlo do. promena kupoprodajom, darovanjem ili zaostavštinom iznosila je 39,3 mil. prema 41,25 mil., manje za 1,96 mil. din.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Збсрови акционарских друштава |

12 јануар — „Домовина" међународно транспортно дд. у Београду (претходан).

23 јануар Творба дд. у Загребу.

"10 фебруар — Хипотекарна банка трговачког фонда у Београду (ванредан) — Занатлијска кредитна банка ад. у Београду — Месарска банка ад. у Београду. — Чиновничка банка, Београд. —

16 фебруар — Банка Славија а.д. у Београду. —

17 фебруар — Баточинска штедионица у Баточини. Крушевачка банка ад. у Крушевцу. —

Трговачки регистар

Извозна и прометна банка ад. у Скопљу, упис прокуристе г. Петра Радоњића. — Прво хрватско вараждинско дионичарско друштво за електричну расвету у Вараждину,