Народно благостање

Страна 90

барске произвођаче. Они су израчунали да производим трошкови за 100 кг: ланеног семена износе 26,00 m. pauyнајући просечан принос од 600 кг. по јутру. Цена на светском тржишту пак, креће се око 16,25 п. Да би се велика разлика у цени изједначила испитивају се сад могућности употребе ланеног влакна, што би евентуално омогућило повећање бруто прихода по јутру.

— Џорџ Пик, специални саветник претседника Рузвелта за спољну трговину, изјавио је, да је девизна контрола, коју данас практикује 35 држава, главна сметња 32 међународне трговинске односе. Г. Пик је мишљења да остварење неког општег трговинског споразума са макојом од ових земаља зависи од повољног решења девизног проблема. | |

__ Чехословачка режија дувана купила је од наше Управе држ. монопола три и по милиона килограма дувана у вредности око 50 мил. кр., који ће бити употребљени за реализовање замрзнутих потраживања. —

— У циљу контролисања развоја индустрије Данска је забранила слободан увоз машина и овај се убудуће може вршити само са претходном дозволом.

— Наринска комисија француског парламента одлучила је да се 1 јануара 1936 године укину постојећи робни контингенти. Парламенат је овај предлог усвојио и законски пројект већ је поднет сенату. Укидање контингента имаће за последицу закључивање нових трговинских уговора. — Џ који 1934 godine talijanski izvoz iznosio je 7.664. miliona lira, ai uvoz 5.231,5 miliona. U 1933 vrednost uvoza bila je 7.431,8 a vrednost izvoza 5.990,6 miliona Пта. Као 510 se vidi, pasivni saldo je porastao sa 1.441,2 па 2.433.2 miliona lira.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Kod fekstilne industrije u Varaždinu (Tivara) došlo је до sezonskog zastoja u radu. Da ne bi došlo do otpuštanja radnika, uvedena je radna nedelja od 4 dana (32 sata), sa trajanjem od mesec dana.

— Generalni direktor Suzora je izjavio da ima preko 6 hilj. osiguranih, koji su prešli 65 godinu.

— Аустријска влада објавила је програм за стварање рада за 1935 годину. Предвиђена је сума од 100 милиона шилинга, и то 66 милиона од унутрашњег зајма, а 34 мипиона од уштеда у вези са конверзијом аустријског зајма Друштва народа.

— Talijanska štampa javlja da je usled zavođenja četrdesetčasovne nedelje do 19 januara о. g. primljeno na posao svega 177.711 radnika.

— Talijanski radnici sa više od Чуоје dece mlađe od 14 godina dobivaće, pored redovne падтсе, nedeljni dodatak od 4 lire za svako dete.

— Ministar socijalne politike rešio je da se plate činovnika službe posredovanja rada smanje za 10% u korist nezaposlenih radnika.

НОВЧАРСТВО

— Državni potsekretar u S. A. D. Filips izjavio. je, da vlada nije stupila u pregovore sa nijednom zemljom za stabilizaciju valute. U vezi sa raznim vestima o revalorizaciji dolara rekao je, da takvi odluku može doneti jeđino kongres.

— Бечка „Ноје Фраје Пресе“ од 29 о. м. доноси вест из Београда, да претставник Дрезденер банке, Бертхолд Фаст, води преговоре са меродавним југословенским круговима о оснивању једног новог банкарског завода у Југославији, који ће као афилиација Дрезднер банке Оман“ рати немачко-југословенски трговински промет,

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ i

Бр. 6

· — Прилив злата у С. А. Д. траје још увек. Од 5 новембра · до. сада транспортовано је за Америку злата у вредности од 309 милиона долара.

= · Међународни промет капитала последњих година налази (се скоро потпуно у застоју. Емисије иностраних и

- колонијалних хартија од вредности последњих година у 5

најважнијих земаља показују овакав развој (у мил. златних рајхсмарака) : ·

| | 1930 1932 1934 Сјед. Амер. Државе 4.282,1 114.7 Велика Британија 2.339.9 424.9 4100 Француска 416:.2· 602.5 —_ Холандија 618.2 216.8 12 Швајцарска 250.2 117.6 4.8

Укупно: 7.966.6 1.476.5 476.0

| — Белгијска влада одлучила је да каматну стопу за хипотекарне зајмове смањи на 6% и то за зајмове прве хипотеке, који су закључени пре ! фебруара 0. г.

— У току прошле године, код њујоршких великих банака забележен је јак прилив улога. Тако повећање улога код Чез Нешнел банке износи 370 милиона долара, код Нешнел Сити банке 278 милиона, код Банкерс Траста 288 милиона. Портфељ државних хартија од вредности изногио је код 19 њујоршких клириншких банака крајем 1934 го-

" дине 3.397 милиона долара према 2.302 милиона на дан 31

децембра 1933 године. Осим тога показују све банке знатно. повећање готовине и потраживања. Ликвидност банака је врло велика.

—- Стање афилираних банака федералном резервном систему у С. А. Д показује према кризи од пролећа 1933

'знатно побољшање, На дан 15 октобра 1934 било је 5.466

банака отворених према 4.902 на дан 1 јула 1933. Актива ових банака износи 24.811 милиона долара, према 20. 560 милона, а улози 20.821 милион долара према 16174 милиона. Инвестиције у државне хартије од вредности показују повећање од 6.648. милиона долара према 4.032 мил.

— Од 21 децембра 1933, када је у Америци започета политика куповине сребра, министарство финансија је откупило 20,759:000 унција сребра произведеног у америчким рудницима. Цена овога сребра износила је 64: цента по унцији, На основу закона од 9 августа 1934, који се односи на откуп сребра, купљено је око 111 милиона унција сребра, по цени од 50,01 цента за унцију. На тај начин, на унутрашњем тржишту купљено је 131, 158.635 унција сребра, у вредности од 68,9 милиона долара. Не зна се још тачно колико износи количина сребра купљеног у иностранству, али се верује да она достиже вредност од 79 милиона долара. |

— Годину 1034. закључила је чехословачка Народна банка добитком од 33,5 милиона к. ч. На збору акционара, који ће се одржати 28 фебруара, управа банчина предложиће дивиденду од 210 круна тј. 6.28%.

— Директор Рајхсбанке г. Блесинг одржао је предавање о актуелним питањима Рајхсбанке у вези са привредним проблемима, у коме је између осталог, констатовао, да ће непланска размена добара између појединих националних привреда проузрокована принципом слободне трговине бити надокнађена контролисаном разменом добара.

__ Светска штампа пише много о могућности да Банка за међународне обрачуне постане средиште за обрачуне међународне пловидбе, као у случају међународног поштанског саобраћаја.

— 24. јануара отпочела је конференција француских и немачких делегата у Банци за међународне обрачуне за решење финансиског питања у Сару. Прво је питање о конверзији француских франака у немачке марке као и