Народно благостање

2 фебруар 1935,

о враћању француској банци, а посреством Банке за Међу-народне обрачуне, француских новчаница повучених из оптицаја, које износе око 400 милиона фр. франака. 95% од ове суме ставиће се на везани рачун код Банке за мебународне обрачуне на име француског трезора и то ће служити као аконто цене рудника. 5% ће остати на располагању Банци за међународне обрачуне ради обезбеђења службе по сарским зајмовима. Остатак од 500 милиона франака (откуп рудника утврђен је на 900 милиона) исплатиће Немачка у облику лиферација угља у току идућих пет година, што на бази садашњих цена, износи годишњи контингент од око 1.500.000 тона од прилике.

_ — Прошлог петка пласирани су благајнички записи Енглеске државне благајне по /5% што до сада претставља најнижу каматну стопу.

— Peetsednik engleske Barclays Bank izjavio je da se ne može očekivati bitno povećanje obima, međunarodne trgovine, ako me postoji stabilna baza za vršenje razmene. Prema njegovom mibeđenju tu bazu pretstavlja — zlatno važenje, ali ga ipak ne treba usvojiti dok se ne obezbedi njegovo normalno funkcionisanje u celom svetu.

— Filijala Narodne banke na Sušaku počela je rad 1 februara O. g.

— Ministar trgovine i industrije ovlastio je Državnu hipotekarnu banku i Poštansku štedionicu i njihove filijale da mogu izdavati garantna pisma, koja će služiti kao kaucija prema odredbama čl 64 Zakona o radnjama kod izdavanja dozvola za vođenje bankarskih, menjačkih i osiguravajućih radnja koje prodaju nhartje od vrednosti na otplatu, za preduzeća za prodaju pokrewih stvari javnom. dražbom, preduzeća za davanje zajmova na ručnu zalogu, za kladionice, preduzeса га Wdavamje informacija i posrednih poslova, za ibiroe za posredovanje ženidbe, privatne biroe za posredovanje rada i službe, za preduzeća: za redovan prevoz putnika i robe motornim kolima i za preduzeća koja imaju male železnice za javni saobraćaj, tramvaje itd. Isto tako primaće se i uložne Кпјžice ovih ustanova kao kaucija kod obavljanja gornjih radnja.

— Udruženje banaka i osiguravajućih zavoda: u Splitu tražilo ije da se dozvoli kotiranje na domaćim berzama obvezznica 60% Dalmatinskog agrara. |

— „,Dresdener Bank” preuzeće filijale francuskih novčanih zavoda u Sarskoj oblasti. Pregovori sa „Credit mdustriel d'Alsace et Lorraine” su već završemi, a sa drugim: francuskim novčaničnim zavodima su još u toku.

— Ministarski savet je izmenio Uredbu o maksimiranju kamatne stope. Od 1 februara o. g. maksimalna kamatna stopa: kod novčanih zavoda i bankarskih radmji sme biti najviše 10%;

na uloge po viđenju, po uložnim iknjižicama, tekućim računima,

i zapisima 4% i za uloge vezane majmanje za tri meseca 5%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Прорачун Савске бановине за 1935/36 износи 194.96 милиона дин. :

— Proračun Dravske Бапоуте za 1935/36 g. iznosi 89,09 mil. din. prema 85,15 mil. u prošloj godini. Prihodi banovinskih preduzeća predviđeni su sa 309,59 mil. (prema 30,14 mil), a rashodi 53,61 mil. (40,06 mil.). Izdaci svih odeljenja su povećani, izuzev tehničkog, gde su smanjeni za 3,5 mil. din. Predviđeno je smanjenje banovinskog prireza sa 60 na 50% i uvođenje movih faksa i #гобаппе (па kavu. čaj, čokoladu, bicikle, radioaparate).

— Rešenjem Ministra: finansija. na robu koja je Ooslobođena od carine ne plaća se skupni porez па poslovni promet.

— Žagrebačka opština će izvršili reorganizaciju svojih preduzeća: u cilju što veće povezanosti njihovog poslovanja sa radom (Gradske štedionice, o | -

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 91

— Predlog budžeta Drinske banovine za 1935/36 god. iznosi 76,1 mil. din., više za 7,2 mil. din. nego u prošloj godini. Banovinski prirezi i dažbine misu povećani.

— Donji dom američkog kongresa: izglasao je zakon kojim se vlada ovlašćuje da zaključi državni zajam od 9 milijarda (dolara, i to na 10 do 20 godina uz 'kamainu stopu od najviše 3%. :

— Francuski parlamenat odobrio je zakonski predlog o povećanju oplicaja blagajničkih zapisa sa 10 na 15 milijarđa franaka. | :

— Splitska opština će zadržati taksu па ашотобце u ovoj godini u visini od 500 din. za lične automobile i 100 dim. та амтојакајје. ту

— Na skupštini Saveza pivarske industrije izneto je da opterećenje piva trošarinom i porezom па poslovni promet u većim mestima iznosi 265 din. po hektolitru, stoga je traženo да se državna. trošarina smanji, a, banovinska i opštinska maksimiraju i izvrše izmene u sistemu naplate trošarine.

— Претседник буџетског одбора у 6 А ДЕ Наугкон, поднео је, са одобрењем владе, законски пројект који овлашћује министарство финансија да емитује дугорочне благајничке записе до износа од 25 милиарди долара, а краткорочне до износа од 20 милиарди долара. Тиме би се повећао обим кредита министарства финансија за око 9 милијарди. Овај пројект, који је већ одобрен од буџетског одбора, овлашћује даље министарство финансија да емитује и благајничке записе од 25 долара чиме би била омогуБено и малим штедишама куповина благајничких записа. Рок тих бонова биће између 10 и 20 година, а ефективно укамаћење 2:/2%. Ови бонсви неће бити уведени на берзама. Влада ће задржати право да бонове откупљује 6 месеци после њихове емисије. Поводом овога постоји бојазан, да ово не буде само увод у стварање папира са причудним курсом.

POTREBAN |E SARADNIK SA DOBRIM POZNAVANJEM POLITičKE EKONOMIJE

— француски министар финансија Жермен-Мартен изјавио је, да ће дефицит овогодишњег буџета износити око 215 милиарде франака.

— Предлог италијанског буџета за 1935/36 показује смањење дефицита за 1.317 милиона лира, које је постигнуто благодарећи конверзији консолидоване ренте, смањењу принадлежности и строгим уштедама у свима министарствима. — Порески приходи у С. А.Д. у 1934 (цифре у загради односе се на 1933) у милионима долара кретао се овако: од порезе на доходак 817.0 (746.8), на дивиденде и сувишне добити 52.9 (—), на алкохол 258.9 (43.2), на дуван 425.2 (402.7), на наследства и дарове 1131 (3433), на прераду пољопривредних производа 3714 (—) итд.

— Грчки министар финансија Пазмазвоглу отпутовао је за Лондон ради преговора о служби по спољним зајмовима у 1935 години. Изгледа да је грчка влада одлучила да ове године плати само 35% каматне службе.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА .

— Вођ немачког фронта рада др. Лај одржас је предавање у коме је, поред осталога, изјавио, да „органска изградња“ у смислу национал-социјалистичког програма у Немачкој нема ничег заједничког са сталешком изградњом, коју пропагира професор бечке школе Шпан нити са талијанским системом корпорација, који се делимично остварује и у аустријском сталешком изграђивању.