Народно благостање

2. фебруар 1935. НАРОДНО pomenemo, da je to bila vrlo sušna godina. u kojoj je naročito podbacila proizvodnja kukuruza). Posle toga nastupa орадаnje tako da je minimum dostignut u 1933 g. (sa 67,60%). Udeo za prosek perioda 1930—33 g. je znatno pao prema 0nom 1927—29 g. (sa 83,3 na 72,47%).

Opao je udeo šumskih, koji stoje na prvom mestu. U 1927—220 с. пућоу идео је iznosio 40--48%. sa maksimumom u 1928 g.; u 1930—31 с. рада па 34—35%, i u 1932—33 г. па 32—33%. Розје 1927 g. njihov udeo stalno opada. Još je opao udeo iz grupe „Ostali”, sa 10,5 u 1927—28 g. i 8,2 do 8,59% u 1929—30 zg. na 3,3 do 4,03 u 1932—33 2. Ovde su glavni proizvodi rezbarije od drveta i neki hemijski (cijanamid itid.).

Udeo rudarsko-topioničarskih proizvoda, je naprotiv porastao, Kopovi i njihovi proizvodi, koji stoje na drugom mestu,

kreću se između 29,7 i 33,58%, te pokazuju najmanja vaniranja, stoga porast udela iznosi u toku privredne depresije samo 1,57%. Porast udela metala i izrada od njih je relativno veći i nastupio je 1931 godine.

Naš izvoz neagrarnih proizvoda po količini je u stalnom padu posle 1929 g. (maksimalne) i u procentima pad iznosi: 1930 g. 15,5; 1931 g. 41,8; 1932 g. 58,3 i 1933 g. 52,15 al Za prosek 1030—33 g. prema onom 1927—29 g. 38,0.

Najveći je pad kod šumskih proizvoda i to (prema 1929 g.): 22,5%; 48,9%; 62,6%. i 56,4%; a za prosek 1930—33 g. 44,5%. Pad bi bio još veći, kad bi se uzeli u obzir i pragovi, rezbarije i neki drugi šumski proizvodi. Znači, u periodu privredne depresije naš izvoz šumskih proizvoda se prepolovio, a u poslednje dve godine upoređenjem sa onim najpovoljnijim u 1928—29 g. pokazuje pad na frećinu. Sudbina našega drva slična je onoj čilske šalitre. Ovakav pad po količini je svakako iedan od najveć.h u svetskoj trgovini standard-artikala.

Takođe je u znatnoj meri opao i izvoz kopova i njihovih proizvoda. (Od 1929 do 1933 g. za 43,6%; a za prosek perioda 1930—33 g. prema onom 1927—29 za 25%).

Jedino metali i izrade od njih pokazuju porast (za 16,6% i 14,0%), uglavnom zbog sirovog bakra.

Vrednost našega izvoza neagrarnih proizvodi;

Procentualni udeo u vrednosti ukupno e

мом зала Сале Кра Ме.

лав POZ SRJ od MH сат 5 1926 2189 28,0 13,9 3,47 4,8 5,83 1927 2570 40,2 20,0 4,16 652. 912 1928 | 2903 46,6 295 4,56 6,81 9,73 1929 3365 42,4 23,5 4,36 735), (9 1930 2913 43,0 211 6,05 8,81 644 1931 1949 40,6 18,3 ТАЛ ОИ 1:06 1932 1154 37,0 16,0 4,81 971 6,18 1933 1360 40,2, 1935 51 10,0 5,105 Prosek 1927-2090 2946 43,1 23,0 4.36 6,883 8,88 ____10930%3. 1344, | 406, | [04 614 | 556. 620

Kao što nam pokazuje gornja fablica udeo neagrarnih proizvoda u našem izvozu po vrednosti vatira između 37,7 i 46,6% (prosečno 40%) i u toku privredne depresije opao je kod šumskih i hemijskih, a porastao kod rudarsko-topioničarskih (sa 8,2% u 1926; 10,5—11,7% u 1927—29 с. па 14,5—15,7% u 1930—33 gp. i sa 11,2% za prosek perioda 1027—29 g. na 15,0%

"та опај 1930—33 8.).

Udeo šumskih prozvoda po vrednosti izvoza neračunajući ovde predmete za rezbariju, četke, pletarske i t. d. opao je sa 23,5% и 1929 о. : 23,0% za prosek petioda 1927—29 g. па 19,35%: u 1933. g. i 19,4% u 1930—53 g. Međutim je udeo kopova i proizvoda od njih porastao sa 4,96% i 4,36% na 5,1% i 6,14%, uglavnom zbog povećanog izvoza cementa i. bauksita; a metala i izreda od njih sa 7,35% i 6,83%. na 10,0 i 8,86%. Naročito je porast znatan u 1932 i 1933 g. U ovoj grupi do-

БЛАГОСТАЊЕ (отрана 85 minira sirovi bakar, čiji izvoz stalno raste ali je velik porast i kod hromne rude i olova.

Naš izvoz neagrarnih proizvoda pao je po vrednosti od 1029 g. do 1933 g. za 59,6% (do 1032 g. 65,7%), a za prosek 1930—33 о. prema onom 1927—29 g. 37,5%, i to: šumskih 648% i 45%; kopova 44,7% i 9%; metala i izrada od njih 42,3% i 16%, a svih ostalih neagrarnih proizvoda za 69,1% i 48,9%. Izuzimajući poslednju grupu, kod svih ostalih je u 1933 с. ртета 1932 2. робоЦбапје, koje nije veliko, pa |e nastavljeno i u 1934 g.

| Ni u pogledu cena proizvodi neagrarnog porekla nisu relativno prošli ništa bolje od agrarnih posle 1932 g., dok su u 1930, a donekle 1931 g. bili manje pogođeni.

iUzećemo tri najvažnija artikla: drvo za građu, cement i sirovi bakar.

Vrednost izvezene tone drva za građu iznosila je: 1939 g. 1000 din., 1930 g. 990 din., 1931 8. 890 di. 1932 с, 740 1 1933. g. 775, te prema 1929 g. pad iznosi u procentima: 0,8; 10,0; 26,0 i 22,5. Mnogo preciznije, s obzirom na heterogenost artikala, koji se računaju kao „drvo za građu” pokazaće nam pravo stanje cene Narodne banke. N. pr. cene hrastovih str. bočnica pale su od 1929 do 1932 g. za 47,7%, a u proš.oj i ovoj su se prema 1932 g. malo popravile. Slicno je i kod bukovog rezanog i jelovih dasaka.

Vrednost izvezene ione cementa se od 1926 do 1931 zg. kretala između 3300—4000 din.. ali se u 1932 с. srozavaju na 2180 i 1033 g. na 1670, te su se približile granici proizvodnih troškova. |

Kod sirovog bakra pad je najveći, jer vrednost izvezene tone pada sa 19 do 23,5 hilj. u 1926—30 g. na 12.840 u 1931; 0.430 u 1932 i 8.260 u 1933, i pad nije zaustavljen.

Proizvodnja, a isto tako i međunarodna razmena proizvoda neagrarnog porekla, koji su skoro isključivo sirovine ili gotova roba, mnogo su elastičniji nego Oni agraynog porekla, odnosno predmeta ishrane pošto treba izuzeti izvestan broj Sirovina. To je razumljivo, kad se ima u vidu činjenica, da je potrošnja hrane, pa i odela mnogo manje podložna promenama. Postoji fiziološki maksimum i minimum u ishrani, Što dolazi do izražaja kod potrošnje, odnosno proizvodnje i razmene. Međutim su potrebe za robom neagrarnog porekla i onom, koja ne služi za lične potrebe skoro neograničene (n pr. za puteve, 'stanove, razne objekte i t. d.). Stoga su i oromene u proizvodnji ovih dobara daleko veće i mnogo više zavisne, od konjunkturnih talasanja. U periodu poleta pre 1920 g. kod izvesnih grana proizvodnje ovih dobara dostignut je neslućeni polet (n.pr. kod asfal/ne smese, automobila, cementa: za građevine i armiranog betona, stakla, izvesnih тада od drva, taznih inistnumenata itd.,). .

U toku sadanje privredne depresije mnogo je jače pogođena proizvodnja neagrarnih dobara, pa je iz toga razloga najveće opadanje izvoza kod sirovinskih zemalia po količini, a ono ie usled pada cena praćeno i padom po vrednosti.

Sve one zemlje, koje ne izvoze predmete ishrane mogu u doba poleta očekivati veći porast svoga izvoza, nčgo prVe, kao što smo to i ranije istakli.

Pored svih drugih teškoća, dolazi još jedna koja teško pogađa dotične izvozne grane, a tO je veliki pad cena, koji se kod nekih proizvoda spustio skoro do granice proizvodnih troškova. Izvoziti pri takvim cenama, uz Sve nepovoljnije ostale aslove znači u izvesnim slučajevima samo kurtalisavanje prispele robe. Izvesno poboljšanje сепа, Које ie nastupilo, ali ne kao stalna pojava u toku prošle iii ove godine prema najnižoj tački, još je uvek bez osetnijeca dejstva. Baš zbog tako n'skog nivoa cena, ostao je bez korisnog elekta i povećani izvoz po količini, koji je u manjoj meri mastupio lu _ фокц 1933-34 godine, kao, posledica parcijalnih pobolišanja u svetskoj privredi. Prema tome i kod našeg izvoza neagrainih proizvoda je