Народно благостање

danas problem cena težak i važan, isto tako Као 1 опај роџе-

ćanja količine izvoza. Niske cene parališu izvoz a za njihovo povećanje, Ibar za sada, izgledi nisu ni malo povolini.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __к _ _____ Брб

Sigurno да. се зе naš izvoz nekih rudarskih proizvoda i dalje povećavati (n.pr. olova), ali to ne možemo tvrditi za Ve-_ ćinu ostalih proizvoda, bar ne za neki veći i irajniji porast.

на Bi

__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

= = : Енглеска до сада није водила Лојд Џорџ захтева држав- нарочиту политику сузбијања ну политику. сузбијања · кризе, апстрахујући напуштакризе У Бој ње златног важења и планове === факултативне организације пољопривреде и индустрије. Међутим, у последње време све се више чују гласови за државне мере на пољу привреде. Не ради се само о програму радничке странке о социјализацији, него и о предлозима младих конзервативаца, груписаних у Лиги за реорганизацију привреде о којој смо писали у бр. 51 1934 године. Нов корак учинио је сада Лојд Џорџ, који се појавио пред јавношћу са новим привредним програмом. Његови предлови биће изнети у неколико предавања, у којима ће говорити о аграрној, индустријској, банкарској и трговинској политици империје, У првом предавању, које је одржао 17 јануара о. г. дао је основне црте свог програма и нагласио да се не може очекивати много од побољшања коњунктуре. Срозавање светске трговине може бити обустављено само обезбеђењем светског мира и окончањем трговинских ратова међу народима. Није навео, међутим, да је такође потребна и међународна стабилизација новца. Средишња тачка његовог програма јесте сузбијање незапослености, за коју мисли, да је до висине 1 мил. незапослених структурелне природе. Ови незапослени могу наћи посла само у ванредним јавним радовима, какве спроводе Немачка и С.А. Д. Градња путова, кућа, наводњавање и слични велики продуктивни планови треба да служе као база. Припрему око овога не треба да врши .парламенат, него специјални независни привредни савет састављен од стручњака. Такође не треба ни извршење ових радова поверити влади, већ једном мањем и окретнијем суперкабинету од највише 5 министара. Финансирање вршило би се унутрашњим зајмом. Из његовог говора не види се јасно, да ли треба новчанична банка да суделује у финансирању. Чиста квантитативна новчана или кредитна инфлација није предвиђена, али постоји могућност утицаја на расподелу кредита. У сваком случају захтева реформу Енглеске банке чија! је кредитна и валутна политика, по њему, форма треба да се ограничи на промену водећих личности, да би се уместо јаких веза са банкама, постигао јачи додир са индустријом.

Сам по себи овај програм не доноси много новина. Он личи на реформе спроведене у Немачкој и С.А.Д. Као и програми у овим земљама има за основу претпоставку, да велики део данашњих тешкоћа није коњунктурелне, већ структурелне природе, те према томе треба мењати основе садашње привредне организације. Супротно Немачкоји С. А. Д., по Лојд Џорџу, социјални преокрет треба да дође без промене политичког система.

се

Okružni ured za osiguranje гадnika u Ljubljani počeo je, pored statistike zaposlenosti, da GK >= Mbjavljuje i statistiku: nadmica

po privrednim granama. Takva statistika do sad kod nas nije postojala, te je ovaj poduhvat za svaku pohvalu, u toliko pre, što je, prema izveštaju, orga-

Nadnice u Dravskoj banovini

такође један од узрока кризе, Ова ре-

nizovan tako, da finansije ureda od toga. neće ni najmanje trpeti.

Istakmuto je, da su stvarne madnice bar za 20% veće od osiguranih iznetih u sledećoj tablici, usled metačnosti prijavljivanja. Ova je konstatacija važna i stoga što se može računati sa istim greškama i kod Suzora.

Prosečna osigurana nadnica Ктајет decembra pr. god. kod ljubljanskog: Ouzora bez šegrta u dinarima:

Ind. centri (Ljubljana, Maribor,

Celje i Kranj) Ostala mesta

Javni saobraćaj 39,13 15,21 Privatna saobr. preduzeća 29,07 24,16 Ind. kamena i zemlje 28,18 25,19 Metalurgija 30,71 26,19 Građenje prevoz. sretstava 31,27 15,51 iHHemijska ind. 32.02 33,71 Elekurične centrale 31:22 37,25 Tekstilna industrija .28,88 25,66 Papirna idustrija 24.65 3259) Ind. kože i gume 30,34 21:27. Ргегада Кохе 23,06 19,91 Šumska та. 24,15 20,76 Stolarstvo 28,58 21,20 Ind. hrane i pića 27,82 20,06 Ind. duvana 29,72 23:11 Овове 5 уо 22,08 11272 Konfekcija 24.20 19.01 Gradnje puteva 28,75 19,78 Gradnje nad zemljom 30,26 26,34 Grafička industrija 39,64 33,47 Higijena | 23,60 21,59 Opštinski poslovi 29,29 21:32 Trgovina 29,03 21,70 Novč. zavodi i Rkanc. 34,58 31,32 Razno 29,94 26.02 Kućna posluga 11,48 10,12 Prosečno za sve grane 26,17 22,50

Gornja tablica nadnica obuhvata sve osigurane kod OQuzora (preko 70 hiljada). Kad se uzmu u obzir šegrti, onda. je prosečna nadnica nešto manja. Nadnice u. četiri industrijska cehtra (Ljubljana, Maribor, Celje i Kranj) su prosečno za 14% veće nego u ostalim mestima Dravske banovine, a razlika može da ide čak i do 60%, (n. pr. kod javnog saobraćaja). Od 28 nabrojanih grana samo je kod dve (hemijske i papirne industriје) nadnica nešto manja u četiri pomenuta. centra.

Prosečna osigurana nadnica za sve grane iznosila je u četiri imd. cenfra 26,17 :dim.,, a u ostalim mestima 22,5 din., a kad se uzmu u obzir šegrti 24,36 i 20,31 din. j

Variranja nadnica između pojedinih privrednih grana Su vrlo velika. Najveća je kod grafičke industrije (39,64 i 33,47 d.), zatim javnog saobraćaja (u imd. centrima 39,13 din.), električnih centrala (37,22 d.), i novčanih zavoda (34,58 d.), a preko 30 din. kreće se kod: metalurgije, građenja prevoznih sretstava, hemijske industiije, kože i gume, visokih gradnji. Najniže nadnice, bak, su kod kućne poshuge (11,48 i 10,12 din.). One ofskaču od svih wsfalih. Ispod 20 din. kreću Se, i 10 зато и та-