Народно благостање

Страна 108

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 7

__ Решењем министра финансија у службу финансијске контроле могу се примати и лица, која су свршила само основну школу, али познају браварски и рибарски посао.

__ Немачке железвице у прошлој години имале су приход 3.3 милијарде марака према 29 у 1933. Од овога отпала 916 мил. мк. на приход од путничког саобраћаја (у 1033 г. 846), а 214 мл. мк. на приход од робног саобраћаја (1.81).

— Prošle godine jednim amandmanom uz finansijski za-

kon izvršeno. je proširenje atara beogradske opštine, Od tada pa do danas niko živ nije mogao shvatiti zašto je to učinjeno. Međutim, i ako je atar proširen i stanovnici pripojenih sela proglašeni Beograđanima, na granicama dotadanjeg atara ostale su i dalje trošarinske stanice. I novi Beograđani počeli su da vapiju za starim, slali su deputacije, dok najzad Veće beogradske opštine тије predložilo da se prošireni atar ponova suzi. Time je na silu pripojenim selima ponova vraćena sloboda, kao što je, na duhovit način, konstatovala „štampa”,

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE ВАМКЕ МА БАМ 31 JANUARA 1935 GODINE

Posle krupnih promena t stanju Narodne banke od 22 januara pokazuje stanje od kraja januara felatvno mirnu sliki.

Стање Народне банке (у милионима динара).

aa == жаоке: 34. У | 31. %H| 31 XH | 2250 || 31.1 AKTMBA 1932 i933 | 10934 1935 | 1935

Подлога ; | зл, у касака и ча стр. || 1750.8| 1794.9| 1784.6 | злато у касама — —

i099,6 1104,4!

злато на страни — — 146.5| 146,5 новч. у страној монети 0.8 0.0 00.3 0.1 0,2 девизе — — — = —-|| 206.5| 111.2| 120.8 402) 33.2 Укупно — || 1968.1| 1.906) 1905.5| 1286,5) 1284.2 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 4,0! 545) 1044! 1081] 125,7 Кован новац: У никлу и сребру — — || 139.9| 239.0| 20%1| 277.2| 252.6 АИ U Зајмови: 5) А а њенице _ — _ —|2111.0) 1808 8) 1528.8) 1495.5 1543.9 па хартије од вреди. _ | 3448) 293.) 2351] 259.2) 2895 Укупно — || 2456 8) 2101.9 1763.9| 1754.1) 18034 Хартије од вредности — || 154] 157 16:09) 16.9) 16.9

Ранији аванси држави — 1808.6 #165:5 1686.6 1686,9 1687.2

Привремени аванси Глав.

Држ, Благајви — II JS; 600.0 800.,0 600.0) 600.0 600.0 Вредности рез. фонда = 58.0 549 1064 106 3 106.4 Вредности ост. фондова 7.O 191] 12.0 120) 12,1 Непокретности, завод за ; ||

израду новч,и намештај 1541! 153.7 1535 154,5 ЈБЕ7 Разна актива — — — — 21.6 1151 276,4 291.3 292,6

ПАСИВА || Капитал — — — — — | 180.0) 180.0) 1800) 180,G) 180,0 PesepBBHM osu —=>=—| 73.8| 843| 1124) 113,8 113.8 Остали фондови—= — — 86} 13.7. 205 20,5| 20,5

Новчанице у оптицају — || 4172.1) 4327.1| 4383.9) 4217.5 4288.0

Обавезе по виђењу:

Zo o M apo || 435) 73) al ON i

па тран ни ПЕН |) 3847) 4714) 5310) 6/940/06090 Bad ponu ML PP MI 2990) 549:2 321.0| 529:2 (6182 Укупно — || 697.8|1031.0| 865.8|1213.0 12917

(Обавезе са роком — — | 1459,4| 1106.3| “52.9 196,7| 2157 Paja Bacnsa = = E II 403] 2220): 316:4) 3531). 2263

Оптицај и обав. по виђ.||5470.5|5358.2 5249,8! 5430.6 5579 7 Укуп, подл. -|- 28'5% прим | — — — |1683:2| 1650,2 Злато + 28':5% прим —| — — —> |14:3.0) 14191

укупно покриће — — || — — — |30:4%,|2057%

покриће у злату — —| — — 26019 12543

Podloga je opala za 2.2 na 1284.2 miliona, zbog odliva deviza za 7 na 33.2 miliona i istovremenog povećanja zlata и trezoru bančinom za 4.8 na 1.104.4 miliona. Zlato u inostranstvu je ostalo nepromenjeno sa 146.5 miliona. Ako pak uporedimo kretanje valorizirane podloge, onda vidmo da je ona prema

prošloj nedelji opala za 3 na 1650.2 miiona, a samo zlato u kasama povećano je za 6 па 1419,2 попа. -

Devize koje ne ulaze u podlogu veće su za 17.6 milona i dosižn 125.6 miliona. i

Movan novac je smanjen za 24.6 na 252.6 miliona.

Kod meničnih zajmova imamo ove #medelje relativno znatno povećanje, za 48.4 na 1.543.9 miliona, dok st tome na suprot lombardni zajmovi povećani za svega 200 hiljada na 259.5 miliona.

U pasivi imamo kod obaveza po viđenju porast za 78,6 na 1291.7 miliona; od toga, državno potraživanje iznosi 4.4 miliona, žiro-računi sa povećani za 70,4 па 609.0 miliona dok su razni računi porasli та 148.9 па 678.2 miliona. Obaveze за г0kom takođe st рогазје, та 19 па 21517 miliona, svakako zbog toga što je veći iznos blagajničkih zajmova Narodne banke bio plastran međ naše domaće novčane zavode.

Interesantno je smanjenje „razne pasive”, za 126.8 na 226.3 miliona — što je promena koju nismo i stanju da objasnimo, Zbog svih ovih promema povećan je opticaj novčanica za 70.5 na 4.288 milona.

Opticaj i obaveze po viđenju dostižu 5.579.7 топа, ukupna valorizirana podloga 1.650 miliona a zlato u kasama plus 28.5% 1.419.2 miliona. Iz ovoga rezuiira ukupno pokriće sa 20.57% a pokriće u zlatu sa 25,43%.

Београдска берза

Да је ко посматрао физиономију београдских берзијанаца у последњој недељи, дошао би до закључка који се никад не би могао сложити са стварношћу; на пример, 7 о. м. берзијанци су имали тако покисла лица као да су им пропале све галије на мору. То је берза, она троши нерве, често без икакве потребе. Курсеви су се у овој недељи раввијали, апсолутно узевши, врло повољно али релативно неповољно у последњим данима недеље. У почетку недеље Ратна штета нпр. достигла је курс од 396; Беглуци од 70, Народна банка је тражена по 5700, 7% Блер по 70 итд. У почетку ове недеље хоса последњих десетак дана достигла је врхунац. Наравно да је после тога морала настати реакција. За три дана курс Ратне штете пао је на 388—; делимично чак и Ha 387.— a y одговарајућој мери и остали курсеви. МИ док су исти берзијанци при курсу 'од 395— у маси куповали робу и шлаћали до 397.—; при курсу од 390.—- добили су паничан страх и једино је срећа што нс олсполажу великим количинама робе, иначе би понуда била поло велика. Од како је настала беса обрт је врло мали. Me продаје се много али се узбуђује много. Берзијанац се толико удуби у догађаје односног дана, да затвори себи

потпуно хоризонт у будућност и прошлост. Ми смо· доживели