Народно благостање

9 фебруар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 109

курс Ратне штете и од преко 400— пре кратког времена, међутим берзијанац је оборио нос при курсу од 398.— као да је то последњи курс који се неће никад више повратити. Стари берзијанци обично међутим кажу, да се сваки и највећи курс још једанпут и више пута врати. И тако је берза, може се рећи, нехотице у депримираном расположењу сачекала вест, да је њезин секретар постао гувернер Народне банке.

1-II 4-1 5-1 6-1 7-1 7% Инвестиц. зајам 76—– 78— 78—— _- = 6% Бегл., промпт 6775 69-— 68.125 68.625 68.50 6% Бегл. термин 68.625 69.875 63.825 68.25 „67.50 4% Аграрци 4850. 4975 50— = 7% Блер 69.125 7025 69— | — 678% Блер = 830— 80— „— K 72% Селигман 74.50 Рат. штета, промпт 39450 396—- 303.25 391.50 388.Ратна штета, термин 39350 —— 303.— 391.75 388Народна банка —__ 5750—— _-__ | __- Аграрна банка 269.— 270.50 267.50 ——

Берзијанци су заборавили у почетку фебруара шта је све било на берзи у току јануара. Због тога је потребно да их с времена на време потсетимо на статистику. Укупан обрт на београдској берзи у јануару о. г. био је округло 100 мил, динара према 68,7 милиона дин. у децембру прошле године. Ми мислимо да никад до сада није био овај случај код нас, да је јануар много јачи од децембра, и да је то у опште необична појава на ефектним берзама. Децембар је у целом свету из многобројних разлога месец најјачег обрта у години. Код нас нсрочито већ због тога што се термински послови, за разлику од других великих берзи на свету, — обављају на дуже рокове; већином на 6 месеци и да се при том нарочито децембар узима за термин. Код нас специјално децембар је морао играти већу улогу и због искуства с децембром двеју претходних година. Зна се дај је у јесен прошле године Министарство финансија спречило скок курсева само од страха да не настане кркљанац крајем децембра који би могао да сруши и сувише јаке курсеве. Министарство је пресекло полет курсева н. пр. код Ратне штете при 369— премда су берзијанци очекивали курс од 400—, То што није било у 1934 било је у 1935 години. Од укупног обрта од 100 милиона динара у [јануару отпада на хартије од вредности 56 милиона динара према 25,7 у децембру прошле године. Обрт се дакле више но удвостручио.

Интересантна је ствар да је у јануару месецу термински посао био готово толико исти као и промпт: 27,5 милиона према 28,4 милиона, То је докав са колико се много оптимизма прешло у нову годину, Велики износ терминских послова: омогућен је и јачим учешћем банака у репорном послу, тако да се може рећи да берза обилује капиталом и да је берзијанцима омогућено репортирање уз врло повољне услове.

У терминском послу највећи део обрта (200 милиона динара) долази на Ратну штету. 7 милиона на Беглуке и што је интересантно, пола милиона на 7% Блер.

У промпт послу пак је штета почела да све јаче губи своју надмоћност над осталим папирима, јер је у јануару месецу обрт био у њој 10 милиона док је у Беглуцима био 9,4 милиона. Интересантно, да је обрт у 7% Блеру био 4,2 милиона тако да је он надмашио далеко и све остале папире којима се иначе много више трговало но овим папиром.

Нас чуди да се још увек ништа не предузима ради обезбеђења динарске клаузуле код доларских папира. Истина по нашем мишљењу за сада нема никаквих изгледа за депресијацију долара. Последњих дана долар показује то-

лико велику чврстину да је била неизбежна службена интервенција против његовог скока, Велики је прилив злата у Америци. Врши се огромна шпекулација с обзиром на то да Врховни суд ових дана у Америци има да решава о златчој клаузули. Постоји велика вероватноћа, тврде новине, да суд оснажи златну клаузулу. То би била толика пертурбација у американским привредним односима да Рузвелт не би смео да допусти, ма и по цену гажења устава, да се таква одлука стави на снагу. Тиме би целокупна његова политика депресијације долара била карикирана и даље била извор богаћења поверилаца са златном клаузулом. Али као што рекосмо нема шанса ни за даљње обарање вредности долара, и ако Рузвелт има права да га депресира још за 10%. Претседник Рузвелт је депресирао долар искључиво с обзиром на кредитне односе у земљи односно у интересу дужника међ којима је нарочито тежак положај био. фармерима. Свакако да је он оборио куповну снагу долара и тиме у чеколико помогао дужницима. Али са 10% даље депресијације не може се променити битно положај дужника. Са друге стране Рузвелт је увидео огромне штетне последице од насилног кварења домаћег новца. Може се рећи да он нема данас никаквог разлога да обара долар. За имаоце доларских папира по нашем мишљењу нема опасности. Али не мисле тако сви људи. Има их који живе на готовс у погледу

"долара, који су песимисте и који због тога при израчуна-

вању могућњег курса доларских папира уносе у калкулације и ризик од даљег пада од 10%.

Ми сматрамо да не треба имаоцима доларских папира наметнути динарску клаузулу. То је њихово право засновано на самој облигацији и ко на том праву инсистира, не може нико да му га повреди. Али има међутим људи који би радије видели динарску клаузулу место доларске. Због тога треба дати могућност опције имаоцима динарских папира, наравно национализираних, да своје облигације претворе у динаре.

Кад се загледа у рентабилитет наших државних папира, онда ће се добити тако шарена слика да се може рећи да ње нема нигде више у свету. Недопуштено је у интересу јавног кредита да чисто државне облигације носе тако разноврсну камату као што је случај код нас. Док Ратна штета носи укамаћење нешто преко 6%, доларски папири носе преко 10%. Да није Ратна штета одавна већ пласирав папир, не би се могао ни њен курс одржати на овој висини. Оно мало даларских папира кваре курс осталих папира којих има много више. 'Оставити то стање и даље вије мудро. Зашто да неколико десетина милиона облигапија, колико има у земљи доларских папира, даве курс осталих папира којих има сто пута више. Велики обрт у доларским папирима у месецу јануару да се објаснити искључиво диференцијалним рентабилитетом. Са гледишта капиталиста добро је што још има папира који носе преко 10%. Са гледишта државног кредита никако није добро да диференција у рентабилитету износе скоро 40%. Извесне диференпије мора бити. Ни један папир не може имати тако мали рентабилитет као што је Ратна штета, прво због тога што код ње постоје двоструки шанси зараде мимо дивиденде, и друго због тога што је то папир који се купује У маси од народа који у опште не уме да израчуна рентабилитет. Али зато је врло велики број капиталиста који води првепствено рачуна о рентабилитету.

Ово што смо рекли требало би да буде разлог да нагло скоче курсеви оних папира који имају већи рентабилитет. И код Беглука се то већ у велико примећује; они се све више придружују рентабилитету Ратне штете, Али код доларских папира то је немогуће, искључиво због доларске клаузуле. Због тога треба омогућити алтеративно