Народно благостање

Страна 100 |

nov zakon o neposrednim porezima 1929 godine, po sebi se razume da sistem zemljarine nije mogao mi tada biti kao u krajevima gde ima katastra. To ne znači da se morao produžiti srbijanski sistem, ali je takoi učinjeno. Propisano je da će se poreska osnovica kombinirati iz podataka o površini koju ima da prijavi sopstvenik a koju bi kontrolisale opštinske vlasti, preko specijalnih komisija, koje bi istovremeno klasirale zemljište. Ali je tom prilikom donesena dopunska odredba da će se posle izvršenog premera zemljišta odnosno posle svršenog katastra naknadno oporezovati odnosno brisati razliku prijavljenog prema faktičnom. Naknadna ispravka imala bi se vršiti u privremenom ikatastarskom · čistom prinosu utvrđenom 1928—1929 godine. Tu odredbu je pooštrio zakon od 25 marta 1932 godine, kojim je propisano da se korektura ima da odnosi ne samo ma površinu već i na katastarski čist prihod, ako зе паде da su ga vlasti 1928—1929 godine netačno utvrdile.

Jednom uredbom ova se izmema od 1932 godine sada ukida i u isto vreme menja sam zakon od 1928 godine u toliko, da će se ispravke odnositi samo па periodu od 1 januara one godine, pred kojom je izvršen katastarski premer.

Mi smatramo da ova uredba zaslužuje svako priznanje. I početnik u nauci o finansijama a specijalno o poreskoj teoriji, zna, da je jedan od bitnih postulata za porez da je određen. Ima više od 100 godina od kako je taj postulat ozakonjen u celom svetu. Nemogućno je zamisliti da poreski obveznik živi godinama iu meizvesnosti o tome koliku će porezu imati da plati za čitav niz profeklih godina. Svaki uredni domaćin traži da plati porezu za svaku godinu za sebe. Zakon mu za to oduzima mogućnost. On ga stavlia u stanje neizvesnosti godinama s tim da ga iednog dana iznenadi sumom, koju u ioppšte neće biti u staniu da plati ili zbog čega bi morao да štedi godinama i da eventualno zbog toga unazadi svoje gazdinstvo, a specijamo način obrade usled nedostatka obrtnog kapitala.

DI Site primedbe

Slažući se pofpumo' sa ogledištem iznesenim u motivima o potrebi ovih fiskalnih mera, neka nam |e dopušteno da primetimo da bi bilo i za nporeske obveznike, a i za odgovorne faktore mnogo: bolie kad bi se malo više obratila pažnia na motivaciju. Zakoni su kratki, lakonski i ne mogu se razumeti bez komentara. Takvi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 7.

komentari moraju biti jasni i svakom pristupačni. Treba izbegavati strane izraze, kojih ima na žalost vrlo mnogo u motivima, i upotrebljavati terminologiju pristupačnu širokim masama poreskih obveznika. Ne bismo se mogli složiti s rečenicom, da bi propuštanje ovih olakšanja značilo postepeno uništavanje proizvođačke, potrošačke i poreske snage zemljoradnika. Pre svega једпо ie potrošačka a drugo poreska snaga. Poreska snaga pretstavlja onaj deo dohotka koji ostaje po: podmirenju produkcionih troškova. Potrošačka snaga je meograničena odnosno čovek može da potroši mnogo više no što troši, jer nema dovoljno kupovne snage. Potrošačka snaga nije ekonomski pojam već fiziološki, ekonomski pojam je kupovna snaga. Ono pak pretstavlja višak dohotka preko poreske obaveze i podmirenja produkcionih troškova. Proizvođačka snaga pak u opšte ne postoji. Postoji proizvodnja i obim proizvodnie i svakako da bi obim proizvodnje bio ugrožen velikim preopterećenjem seljaka.

Izraz monokultura, kad je reč o vinogradima u krševitim kraievima, nije bio potreban, pošto ie to jedan stručan termin.

Takođe se nikako ne možemo pomiriti sa izrazom „pretplata” u smislu plaćania imapred. Taj izraz ne pozZmaje srpski jezik. Mi ne znamo od kud je on došao, verovatno će biti prevod s nemačkog izraza Vorauszahlung. Kod nas izraz pretplata ima svoje tačno određeno značenje u smislu francuske reči abonman. Mi znamo vrlo dobro da je ta reč već u velikoi upotrebi u terminologiji naše poreske administracije, ali se mi sa njome mećemo moći pomiriti. Mi ćemo se na Ovo pitanje vratiti m člancima „Fiskus protiv zdravog razuma”, Које smo majavili u prvom broju „Narodnog Blapostanja” za ovu godinu.

Najzad se na nekoliko mesta u motivima govori da je ova mera prolazne prirode zbog toga, što je i poremećaj na fržištu poljoprivrednih proizvoda ргојагап. Svakako da se ne može dokazati ni protivno, naime, da je ovo stanje trajno, ali neka nam je tom prilikom dopušteno da primetimo, da se tržišne prilike poljoprivrednih proizvoda mogu da poprave i da je to vrlo poželino, ali da će teško da se ukinu mere donešene u korist zemljorađnika.

Računa se da će ovo olakšanje zemljarine proizvesti manjak u državnim prihodima od 100 mil. dinara. Sledstveno imaće vlada za dužnost da u tom smislu ispravi predlog budžeta, koji se nalazi pred Narodnom skupštinom.

B) OLAKŠANJE SELJAČKIH DUGOVA

Najnovijom uredbom izmenjen je postojeći režim zaštite zemljoradnika u sledećem:

Sva do sada skadirana plaćania seljačkih dugova po čl. 3 i 4 uredbe odlažu se do 1 septembra. Kamatna stopa smanjuje se za dugove kod novčanih zavoda od 6 na 4,5%, a kod ostalih poverilaca od 3 na 1%. Najzad se izuzimaju od zaštite zemljoradničke zadruge i njihovi savezi kao poverioci.

Ovo je četvrta etapa, ako se ne varamo, u izgradnji zakonodavstva za zaštitu zemlioradnika. Svaka |e od njih donosila novo, olakšanje tereta dugova. Масејпо dakle nema ničeg novog u ovoj uredbi, njezin glavni propis sastoji se u znatnom smanjenju kamatne stope. U svojoj izjavi Ministar poljoprivrede naglašava i izradu jednog pravilnika većeg domašaja, kojim će se na

prvom mestu sprečiti, veli Ministar, da nezemljoradnici ne zloupotrebljavaju zaštitu dužnika.

Izuzeće fražbine zemljoradničkih zadruga i njihovih saveza odi zaštite učinjeno je zbog toga što zadruge pretstavljaju specijalni oblik kreditnih odnosa. Tu su u stvari zadrugari sami sebi kreditirali. Dalje princip neograničenog jemsftva Код mašeg zemljoradničkog zadrugarstva, čini zaštitu dužnika nepotrebnom. "To |e 'potpuno tačno. U zadruzi vlada princip solidarnosti u toj meri, da je teško odvojiti poverioca od dužnika. Za dužnika garantuju svi poverioci. Svi su poverioci dužnici. To je svakako samo onde slučai gde je zadruga to u punom smislu reči. To ne važi za one zadruge koje su sa raznih strana povukle kredite i podelile među zadrugarima. Ali na suprot tom načelu da je besmisleno