Народно благостање

9, фебруар 1935.

davati zaštitu zadružnim dužnicima najavljuje Ministar poljoprivrede u pravilniku i jednu klauzulu, kojom će se regulisati na koji način i u kom iznosu mogu zadruge naplaćivati svoje tražbine. Ovde leži izvesna kontradikcija. Ili je zaštita zadružnih dužnika besmislena zbog apsolutne solidarnosti među članovima zadruge, onda je i propis o tome, kad će i kako da počne naplata po +ražbinama od strane zadruge, deplasiran kao i zaštita dužnika, ili je zadruga nešto odvojeno od samog dužnika, a onda je sasvim umesna i zaštita dužnika.

Ne bi smo se mogli složiti sa odredbom nove uredbe po kojoj se vraća pravo na moratorijum onim ZeTljoradničkim dužnicima koji su ga izgubili usled propusta. (ako do 15 marta o. g. izvrše zamenu menica). Zaštita dužnika polazi od pretpostavke da je dužniku nemogućno da odgovori svojoj obavezi. Zamena menice pak nije pitanje solventnosti, već jedne formalnosti. U koliko je dužnik više zaštićen materijalno, utoliko se više može od njega tražiti tačnost u formalnom smislu. Seljak koji je propustio da zameni menicu, bio je i suviše lakomislen, nesavestan. Samkciju koju je uredba za to predvidela trebalo bi ostaviti. jer baš s obzirom na to, da su politički agitatori, kako. to primećuje Ministar poljoprivrede u svojoj izjavi, pokušali da potkopaju moralne podloge kreditnog aparata u zemlji, potrebno je da se pokaže dužnicima da zakon nije privilegija niti hora, već vođenje računa O faktičkom stanju, a da se sledstveno obaveze moraju tačno ispunjaviti.

U našem članku u sociološkoj strani zakonodavstva o zaštiti dužnika kod nas, mi smo pokazali da to nije ni ekonomsko a ni finansijsko pitanje, veš Čisto DOlitičko. Iz političkih razloga je i došla linearna zaštita zemljoradnika. Kako seljak i dalje ostaje u većini nad svim ostalim privrednim redovima, to se ne može OČekivati da zakonodavstvo u njegovu korist idućih godina uzme protivan pravac. Naše je duboko uverenje da ovo nije poslednje pojačanje zaštite. Još dva izbora pa će nestati potpuno zemljoradničkih dugova putem zakonskog uništenja. Smanjenjem kamatne stope па јеdan procenat uništena je jedna polovina duga, koji se ima otplatiti u roku od 12 godina.

Iz istih razloga je zemljoradnik dobio zaštitu i u drugim zemljama. Pre nekoliko dana veći broj narodnih poslanika u Francuskoj podneo je predlog Narodnoj skupštini, kojim se traži da vlada nađe načina da 72štiti francuskog seljaka od dugova. Svi putevi vode u Rim.

Svakako da će pokret za zaštitu dužnika iz ostalih privrednih redova, dobiti ovim nove hrane. To me znači da on može dobiti veći politički značaj, jer, kao 510 smo kazali, broj lica koja bi se mogla organizovati u cilju pritiska u tom pravcu vrlo je mali. Politički ne može on da imponira, Као 510 је to slučaj sa mnogobroinim seliacima. Dužnost je naša da sa nekoliko reči referišemo i o molivaciji koju je u dva maha pružio Ministar poljoprivrede javnosti o gornjoj meti.

Vrlo je raznovrsno komentarisana njegova reč da će nova uredba ozakoniti primcip, da seljak plaća koliko i kako može. Ova je reč naišla na oštru kritiku u usmenoj javnosti. Bez razloga. Ako se ovaj princip razume u civilno-pravnom smislu, onda se može reći da ie to malo oštrije izražena više od 2 hiljade godina stara formula, koja je u rimskom civilnom pravi glasila: „ultra posse nemo debeatur”. Od profesora građ. prava nije drugo ni očekivati, do da se osloni na teoriju

· građ. prava, po kojoj dužnik nije dužan da plati više no

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 101 što može. Cela razlika je samo, u tome, ko će da oceni koliko i kako može da plati. Javnost koja ie nezadovoljna ovom izjavom smatra da sam dužnik treba to da ceni. Međutim to stoji u suprotnosti sa samom uredbom, jer tamo nema ni traga o tome, već su tačno propisani rokovi i iznosi.

Između ostalog izjavljuje g. Ministar poljoprivrede da pitanje seljačkih dugova nije finansijsko već ekonomsko. Ono se mora rešiti po načelu: onamo оде је preopterećenje treba rasteretiti a onamo gde se mnogo uzelo treba vratiti. Neka nam je dopušteno primetiti da ovako shvatanje pitanja seljačkih dugova nije ekonomsko već socijalno. Pod pojmom ekonomsko razume se nacionalna proizvodnja sa svima svojim bližim i daljim pomoćnim wgranama i afilijacijama. Uzeti od jednog privrednog reda i dati drugom, odnosno mera, kojom se utiče na podelu dobara i dohodaka međ pojedinim privrednim redovima, mije ekonomska već socijalna. Ne znamo šta je 9. Ministar mislio, kad je rekao da pitanje seljačkih dugova nije finansijsko. Pod poimom finansijski razume se oho što se odnosi na gazdovanje javnOpravnih tela, države i opštine. Možda ie on, po ugledu na francusku terminologiju, pod izrazom finansijski гаzumeo bankarski. Svakako da u Jugoslaviji pitanje Seljačkih dugova ni iednog trenutka nije bilo bankarsko, ier da je taj momenat preovlađivao, do zakona u opšte ne bi došlo.

Dalje veli g. Ministar da moratoriialne mere nisu nikad, kao što pokazuje istorija evropske civilizacije od naistarijih vremena, dale ozbilinog uspeha. Mi se s ovim gledištem ne bismo mogli da složimo. Ima momenata, kad |e moratorijum kao. sretstvo zaštite dužnika neophodno potreban. ! Francuska se u francusko-pruskom ratu 1871 о. poslužila moratorijumom. Tačno je samo toliko da moratoriium nije sredstvo za lečenie privredne krize. Niime se ne može povećati kupovna snaga seljaka. ·

Isto tako ne možemo poreći da bi ostvarenje osnovne ideje g. Ministra Jankovića podizanjem kupovne snage seljaka bilo najidealnije rešenje u pitanju seljačkih dugova. Ali na što onda poslednja uredba, kojom se baš pooštravaju one mere, koje on osuđuje, nazivajući ih neefikasnim i pasivnim? Gornie njegovo ојеdište vodilo bi logički u postulat ukidanja zaštite seljaka. Ali se i tu može naći opravdanja. Današnji pretsednik francuske vlade g. Flanden u svojoj programatskoj '“klaraciji izjavio je, da je on za liberamu politiku i da je protivan svakoj intervenciji. Ali ije posle dva dana podneo projekt zakona, koji je u međuvremenu usvojen, o vrlo dalekosežnoi intervenciji državnoj u korist proizvođača žita. Na primedbu da se te dve stvari ne slažu, odgovorio je duhovito g. Flanden, da se iz sistema intervencije ne može izići odmah i neposredno već je če-

. sto potrebna iedna perioda kontra-intervencije da bi se

došlo ıt liberalnu eru. Mi ne znamo da li g. Janković misli na ovaj način da izmiri svoje načelno gedište na obligacione odnose sa njegovom uredbom o zaštiti seljaka, ali ne poričemo da se i na ovaj način može da pravda, naravno uz kredit da će ostvariti glavne mere u cilju podizanja kupovne snage seljaka. Treba podići blagostanje kod seljaka, veli g. Ministar, pa će onda pitanie dugova: postati bespredmetnim. Glavno zlo leži u niskim cenama poljoprivrednih proizvoda relativno i apsolutno, t.i. u odnosu na cene industrijskih i trgovačkih(?) artikala i u odnosu na proizvodne troškove.

Dužnost nam nalaže da konstatujemo da su na ~