Народно благостање

Страна 102

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 7

ovom istom mgledištu stajale i prošle vlade. Ministar trgovine g. Demetrović izjavio je u Skupštini prilikom jedne trgovimsko-političke debate, da je naše glavno

ekonomsko zlo niske cene poljoprivrednih proizvoda,

koje će vlada lečiti delom trgovinsko-političkim merama a delom preorijentacijom poljoprivrede. Како je kod ovoga programa podizanje cena ројорпугефић ргогvoda centralno pitanje sretstava, to moramo. podvući da mere koje je g. Demetrović oglasio: za spasavajuće, g. d-r Janković oglašava samo za pomoćna sretstva

(„.organizacija tržišta, organizacija izvoza, i preorijentacija izvesnih delova. poljoprivrede mogu biti korisna” pomoćna. sretstva za ovo”). Po. g. d-r Jankoviću gornii se cilj ne može postići samo smanjenjem troškova proizvodnie od: poljoprivrede „bilo. u fiskalnom smislu, bilo u pogledu na tarife prevoza, bilo na povlastice ikoje uživaju na teret zemliorada druge privredne grane”.

Time je g. Ministar dodirnuo naš centralni agrarno=. politički problem, o kome se na ovom mesfu ne može da: goviofi.

•

C) UREDBA O JAVNIM RADOVIMA

Ovom se uredbom :predviđa niz javnih radova, mgdernih međunarodnih puteva. u opšte, i željeznica. Za finansiranje ovih radova ovlašćuje se Ministar finansija da izda srednjoročnih obligacija sa rokom id 5—10 godina za jednu milijardu dinara.

U prvom članu uredbe se veli, da je odluka o javnim radovima donešena: u cilju „oživljenja narodne рпvrede, suzbijanja nezaposlenosti i unapređenja turizma”. Prema tome ona ne bi mogla da spada u okvir mera u korist zemljoradnika. Što je mi ipak stavljamo u isti red sa gornjim dvema merama, koje su naperene isključivo u korist zemljoradnje, objašnjava se činjenicom, da je najveći deo: radništva kod nas ili zemljoradnik ili u neposrednoj vezi sa zemljoradnjom. Mi imamo vrlo malo. profesionalnih radnika u zapadno-evropskom smislu, naši su industrijski radnici većinom sezonski i neuki. To važi za našu najveću industriju šumsku, šećernu i t. d. Javni radovi, kakvi se predviđaju u ovoj uredbi, traženi su i od ostalih privrednih redova, a maročito od zanatlija i industrijalaca, ali mi mislimo da će najveću korist od njih imati onaj deo. zemljoradnika, čiji je budžet upućen na dopunske prihode van zemljoradničkog zanimanja. Naravno da to na prvom mestu važi za narod iz „pasivnih” krajeva.

Ра Кад је već ova mera u glavnom u korist zemljoradnje, onda se samim tim nameće pitanje, na koje ne mislimo odgovarati na ovom mestu, da li ne bi bolje bilo, da se ovaj iznos upotrebi za skupocene investicione ciljeve, koji su postali neophodnim та5ој рођор:vredi usled potrebe velikih strukturelnih promena u njoj.

Svakako да najveći deo, ekonomista danas smatra, da se samo pomoću radova može zapaliti privredni motor, otvoriti povoljna konjunktura odnosno stvoriti obrt na bolje. Ali to važi u glavnom za industrijske zemlje, a ne za poljoprivredne. U poljoprivrednim zemljama javni radovi ne mogu imati konjunkturno-zapaljujući karakter, već osobinu pružanja dopunskog prihoda posrnulim zemljoradnicima i naravno stvaranje radne snage nezaposlenim neukim radnicima. Znači da njihovo dejstvo traje dotle dok traje i utrošak.

Od 1927 god. kod nas su javni radovi na dnevnom redu kao sretstvo za ciljeve, koji se pominju u početku · gotnje uredbe. Famozni Rotšildov zajam, koji je trebao biti zaključen u Engleskoj 1928 godine, trebao {e velikim delom biti posvećen tom istom cilju, kao što se to vidi iz ekspozea Ministra finansija za budžet za 1928 godine. Istma od zajma nije mišta bilo, ali zato su ipak izvršeni javni radovi, koji su docnije stvorili veliki leteći dug. To važi na prvom mestu za drugi kolosek na liniji Beograd—Zagreb. I ostale su sukcesivne vlade ргђесауаје tom istom srefstvu. U našem se uredništvu sprema studija o javnim radovima izvedenim od 1927 godine i njihovom wufrošku, koji ide u milijarde. Naro-

čito je G-januarski režim pribegavao tom sretstvi u Ve-_ likim razmerama poveravajući građenje željeznica i mostova (Zemun i Faičevioi) stranim kompanijama. U poslednje vreme se pribegio i specijalnim porezima (t. ZV. socijalni doprinos) za Javne radove. етеша (оше оуа uredba produžava politiku, koja se kod nas vodi već 8. godina.

U objašnjenju Ministrovom nalazimo nekoliko podataka io; finansijskoj strani ove uredbe. Potrebno je mobilizirati jednu mulijardu, kao. što se kaže u uredbi. U objašnjenju se pak veli, da će polovina biti skupljena na našem novčanom tržištu, a druga polovina u inostranstvu. Znači da će za 500 miliona dinara da se produži politika, ikoja je do: sada vođena, naime izvOđenje javnih radova na osnovu bDlagajničkih zapisa, koje primaju strana društva, koja te radove izvode ı koja iste za iznos od 60% eskontuju kod domaćih ustanova na osiguranje kredita za javne radove u inoOstranstvu ili za izvoz robe. Te će obveznice verovatno biti desetogodišnje kao i do sada. Celo je pitanje da li će se naći kkapitalista na strani, koji će pristati na povoljnije uslove no Što su oni, pod kojima je do sada rađeno, kao što je to poznato iz diskusija u Narodnoj skupštini.

Druga polovina od pola milijarde dinara nabaviće se putem emisije odnosno prodaje obveznica na doma-– ćem tržištu. Te obveznice verovatno neće biti duže od 5 godina (a svakako mi kraće) i nosiće kamatu verovatno od 5%. Ministar finansija izjavljuje, da će Narodna banka, Državna hipotekarna banka, Poštanska Štedionica i Privilegovana Agrarna banka biti neka vrsta garantnog sindikata, koji će imati da preuzme CeO IZnos, a jedan deo ustupi i drugim nekim bankama, svakako vrlo malom broju, koji raspolaže velikim gotovinama. Ako se i dalje bude razvijao obrtni kapital kod Državne Hipotekarme banke i Poštanske štedionice (Agrarna banka može samo da pravi društvo bez inansijskog efekta), onda suma od pola miiljarde u roku od 2 godine nije velika. Misli se na Narodnu banku. Pravno ona ima mogućnosti da jedan iznos svojih srelstava plasira u državne hartije. Cela transakcija interesantna je pre svega sa gledišta našeg efektnog tržišta, tržišta kapitala i valuinog. Valutino |e u vezi sa učešćem Narodne banke u ovom poslu. Mi ga za sada · samo naglašavamo jer ne znamo obim i hačin interesovanja Narodne banke. )

Sa gledišta efektnog tržišta pitanje je, da li će-i u · koliko emisija ovih papira da utiče na kurseve državnih i državom garantovanih papira, koji se već nalaze u publici i na tržištu. Ministar finansija izjavljuje Кајеgorički, da ni jedan komad neće doći na tržište. Sledstveno ma kurs neposredno, ne mogu imati dejstvo ove nove obligacije. Pitanje je, da li mogu posredno da dej- · stvuju. Sada su gore pomenute novčane ustanove kod