Народно благостање

Страна 103

9, фебруар 1955.

mas stalni kupci državnih obveznica.na našem elektnom tržištu. Istina sada se ne oseća potreba za mjihovom potražnjom. Pitanje je, da li će one sačuvati svoj potericijal kupovne snage za državne hartije, koje su na pijaci, u slučaju potrebe u budućnosti.

Tom prilikom da napomenemo, da se između same uredbe i izjave Ministra finansija na prvi pogled nalazi izvesna protivrečnost. Dok Ministar veli, kao što rekosmo, da nijedan komad obligacija neće doći na tržište, dotle se u uredbi nalazi jedan propis, koji Ima za postavku kotiranje tih papira na berzi. imaoci tih papira imaju pravo izuzetka zakoma O akcionarskim društvima, da ih knjiže u svojim završnim гаčunima po kupovnoj ceni, naravno i onda, kad njihov kurs bude veći. Iz ovoga izlazi da će se papirima morati trgovati na berzi, jer bez toga ne može biti kursa. Ра зрак је тогиспо да papir ostane u uskom krugu,

kome je od početka namenjen. Jer gornja odredba cilja

samo ina jedan dan u godini, na 31 decembar, a kurs toga dana može se stvoriti i jednom prostom transakcijom od nekoliko komada između dvaju imalaca tih hartija. | |

Strana sretstva 'kod

| MI M | (ЕН Poštanske štedionice iznose

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Po toj odredbi

danas · skoro: 1,8 milijardi. dinata, a kod Dižavne hipotekatne "banke. (mislimo samo па uloške) preко · milijardu dinara. Sa fondovima Obe ove novčane ustanove upravljaju stranim Ккарнашта од preko 3 milijarde dinara. Ti iznosi stalno rastu. Prema tome pola milijarde dinara u roku od 2 godine nije nikakav iznos

od prefpostavkom, da se ovi kapitali ne plasiraju na

drugi način. :

То nas pak dovodi pred pitanje odnosa između pretstojeće Iransakcije od pola milijarde dinara i našeg novčanog tržišta. Petogodišnje obligacije nemaju veze sa novčanim tržištem, njihovo je mesto na tržištu kapitala. Pomenute ustanove uptavljaju kapitalima, koji velikim delom spadaju u tržište kapitala, ali još većim na movčano fržište. Kod tih se ustanova skupljaju kapitali, koji treba da služe kao obrthi kapitali naše паrodne privrede. Pitanje je dakle da li može ta tranšakcija da ima za efekat movu deflaciju kredita kod nas. Istina pomenute novčane ustanove u opšte malo pomažu kreditom privatno-privrednt delatnost, malo. se bave eskontom, a više plasiraju kapitale u obveznice Код javno=pravnih tela. Ali ipak pitanje se me može da skine s dnevnog reda, ono zahteva odgOVOT.

D) POSLEDNJA PRIMEDBA

Mi smo jedina zemlja, kod koje je bankarska Кита postala stalna pojava. Bankarska riza kod mas ima dva uzroka, prvi je događaj od septembra 1931 godine, a drugi zakon o zaštiti zemljoradnika. Prvi je od Boga, a drugi je od ljudi, kako bi rekao naš seliak. Prvi je viša sila, a drugi je akt zakonodavne vlasti. Šteta koja dođe od više sile, po našem građanskom zakonu, pada na onoga, koga je pogodila. Istina i to ne važi.kad su u pitanju velike socijalne grupe. Ali, što se tiče mera

zakonodavne vlasti, ona nosi odgovornost za štetu koju proizvede. Smanjenje kamatne stope, na 4,59% odn. 1% znamo e pogoršalo stanje poverilaca seljaka. Med poveriocima se malaze i banke. Lečenie bankarske krize spada u program vlade. Logički je zaključak, da se odgovarajućim kontra-merama treba da kompenziraju noVčani zavodi za štetu, koju će imati da prettpe od ројаčane zaštite zemljoradnika. |

веш;

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

(mir mermer

Ових дана београдски пекари повећали су цене хлеба за 0.50 д. по килограму, на 3 д. за бели и 2.50 дин. за црни. Повећање је мотивисано скоком цена брашна. Поводом овога претседник Удружења пекара у Беопраду изјавио је, да хлеб није поскупео, већ да се неколико конкурената, који су продавали хлеб јевтиније, вратило нормалној продаји. Затим је додао, да су ови давали лошији квалитет и нетачну меру. Ово тврђење не одтовара тачности, јер је цена хлебу последњих месеци била јединствена. Тек од пре десетак дана неке пекаре почеле су да поскупљују хлеб, док најзад ово нису прихватиле и ове остале. Што повећање цена није и овога пута, као што је то до сада чињено, извршено у исти мах код свих пекара, томе има: разлога у Закону о картелима.

Чл. 2 Уредбе о картелима гласи: „Картелима сматрају се уговори, утаначења и споразуми између појединих предузећа (лица) које год привредне гране, којима се под било којим видом ограничује,. 'онемогућује или искључује право слободне утакмице у производњи или продаји робе, у одређивању пословних услова или у утврђивању цена односно. тарифа.“ Међу београдским пекарима већ неколико година постоји прећутви картел. Доказ за ово налази се у

/

Зар је одиста немогуће ослободити београдско становништво од хлебне политике (београдских пекараг

чињеници што је Пекарско удружење постало. меродавно за подизање и спуштање цена. То потврђује и најновија изјава: претседника удружења у којој, између осталога, вели: „...ми, бар за сада, немамо намеру да подижемо цене“ Ако би: државна власт стриктно примењивала уредбу онда би, пошто производе основни артикал. исхране, пекари требали «први да искусе њене казнене одредбе. "Карактеристичан је и онај део изјаве, у коме каже, да: су извесни пекари продавали јевтиније хлеб благодарећи лошијем квалитету и нетачној мери: (890—990 грама уместо килограма). У Београду не постоји систематска контрола квалитета: ни тежине хлеба, За'погоршање квалитета пекаји се, поред осталога, служе и мењањем размере појединих врсти брашна што им пружа могућност да своју добит обезбеђују. при свакој цени. Сем тога, хлеб је недовољно печен и гњетав, а то не значи само погоршање квалитета, већ и добијање у тежини. По једном пропису свака пекарница дужна је да-има. теразије и да, на захтев потрошача, мери хлеб. Међутим то се уопште: не практикује. У последње време овај се пропис изиграва: на тај начив, што. се већи део произведеног хлеба разноси преко шегрта непосредно потрошачима: Овај хлеб је, истина боље печен, али: према проби коју је месецима вршио један наш“ пријатељ у тежини 'никада није прелазио 850—900 грама, Сасвим је природно, да се у овом погледу, и после најно- |