Народно благостање

Страна 104 НАРОДНО вијег поскупљења, прилике неће ни уколико изменити. Колико је, пак, оправдано ово најновије поскупљење, које пада у најнезгодније време када су увећани издаци на храну и огрев, видећемо из наредних података,

Све до почетка јануара месеца цена пшенице на слободном тржишту варирала је између 95 и 110 дин. за 100 кг. Половином јануара скочила је за око 15%. Тада су почеле да скачу и цене брашну. Ако упоредимо цене брашна концем јануара са онима крајем децембра онда видимо следеће повећање: финих врста 14%, двојци 15%, петици 18%. Ако пак пођемо од цена, које су важиле све до почетка новембра, онда повећање износи 2.5%, односно 27 и 3%. Од новембра до почетка јануара цене су пале за 10—14% према квалитету. Овако минимално повећање цена није ништа изменило у пекарској калкулацији, коју смо детаљно анализирали у чланку „Најопаснији картел“ (26 маја. 1934). Нешто већи издатак на брашно пекари ће већ и онако надокнадити повећањем употребе лошијих врста. Али и поред тога они су сматрали оправданим да повећају цене хлебу и то: 20% белом и 25% црном. На тај начин, према ценама брашна од новембра хлеб је сада поскупео 7—10 пута више, него ли брашно. Тиме је равлика између цене хлеба и одговарајућих врста брашна још више повећана на штету потрошача.

Проблем цене хлеба у Београду претставља прворазредно питање социјалне политике. Гро београдског становништва чини мали и средњи човек у чијим издацима за исхрану хлеб претставља врло велику позицију. У доба смањивања куповне снаге повећава се потрошња хлеба на рачун других артикала исхране. Садашње повећање цене хлебу још више ће погоршати ово стање. И ако на први поглед оно изгледа безначајно, за укупну дневну потрошњу претставља огроман терет. Ако узмемо да се дневно троши само 200.000 кг. хлеба онда значи да су се расходи београдског становништва на хлеб повећали за 100.000 дин.

Месечни ефекат овог повећања пење се на. три милиона динара. Највећи део овога терета пада на радника и малог човека, који су највећи потрошачи хлеба и за чији приход ово претставља осетно оптерећење на рачун њихове рационалније исхране и здравља.

U sve{iskoj proizvodnji i potrošnji duvana u tekućoj kampanji nastupio je radikalan ipreokret. Glavne proizvođačke zemlje uspele su da za vrlo kratko vreme rasprodaju пе samo izvozne viškove prošlogodišnje žetve, nego da Se oslobode i zaliha iz ranijih žetvi. Cene su na tržištima orijentalskih duvana u upoređenju sa pretpnošlom godinom skočile za 80—150% prema: kvalitetu. Najveći skok zabeležili su slabiji kvaliteti zbog preorijentacije potrošnje usled opadanja kupovne snage. Сеhoslovaci su od mašeg Monopola kupili tri i po miliona kilograma, a za Egipat prodato je oko 700 tona. Austrijanci takođe vode pregovore za ofkup veće količine. Od 11 mil. kg prinosa u predelu Smime u Turskoj za četiri dana po otvaranju prodaje rasprodato je preko 7 mil. kg, Grčka je uspela da celokupni prinos makedonskog duvana proda za najkraće vreme. ] bugarska nova žetva rasprodata: je bez teškoća, često po cenama 150% većim od onih u 1933, a sem toga velikim kompenzacionim sporazumom sa Nemačkom, Austrijom i Če hoslovačkom likvidirala je dobar deo zaliha iz ranijih žetvi. Sličan razvoj prilika bio je i u drugim izvozničkim zemljama. Ovako veliki preokret na tržištu duvana ima: više luzPOka. U 1930 svetska proizvodnja sa 24.1 mil. kvintala dostigla je maksimum. Pod pritiskom ovako. velike proizvodnje, dok је potrošnja na drugoj strani počela da se smanjuje, cene su poсеје maglo da padaju. Posledica. toga bilo je smanjivanje pro-

Sjajna svetska Kkonjunktuta | duvan

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4 izvodnje narednih godina. U 1933 prema 1930 proizvodnja se smanjila i to (u hiljadama kvintala): u S. A, D. na 6.600 sa 7.639, u Bugarskoj na 175 prema 328, u Turskoj na 353 sa 472, u Grčkoj na 464 prema 687 itd. Dok se proizvodnja za ove tri godine stalno smanjivala potrošnja je posle prvog pada usled krize pokazivala izvesnu stabilizaciju, a od pre dve godine čak i porast. U prošloj godini potrošnja je zabeležila vrlo veliko povećanje. U prvo polgođe 1934 Engleska je uvezla 95.8 mil. fun{i prema 67.4 u istom periodu 1932. Uvoz duvana u Nemačku u 1934 bio je 863.814 kvintala prema 788.497 u 1933, Čehoslovačka, Austrija, Poljska i ostale uvozničke zemlje iakođe su povećale uvoz. Povećanje potrošnje duvana mastupilo je iz dva razloga. Prvi leži u činjenici, da se ova sve više preorijentisavala na lošije i jevtinije vrste. To. je bilo moguće zato, što duvan pretstavlja proizvod sa neobično velikim brojem vrsti različitih cena, te je potrošač u mogućnosti da menjanjem vrsti ne froši manje duvana. Drugi razlog leži u tome, što strast pušenja uzima sve veće razmere, maročito među ženskim svefom. Tako se povećanje po{frošnje u Engleskoj pripisuje isključivo naglom porastu broja ženskih pušača. Veliki amerikanski koncerni za proizvodnju duvana priredili su jednu ankefu i utvrdili da 40% Amerikanki preko. 15 godina: starosti puši duvan. Porast broja ženskih pušača zapaža se i u drugim zemljama; to je od posle rata postala svetska pojava, Statistike o potrošnji duvana! pojedinih zemalja dokazuju da se ženi ima majviše zahvaliti što potrošnja duvana u periodu depresije ne samo mije opala, nego se i povećala.

Sem ovoga, za preokret na fržištu duvana od odsudne važnosti bila je i smanjena prošlogodišnja berba usled suše i drugih mepogoda, S. A. D. su imale majmanji prinos s jedne strane zbog suše, a s druge zbog sprovedenog ograničenja zasejane površine. Otuda su se one ove godine na tržišiima Orijentalskih duvana pojavile kao najveći kupac. I ma Balkanu prinos je bio za preko 20% manji od onoga u 1933. Kod mas je prinos bio vrlo mali, jer je za sađenje bilo odobreno 861 mil. strukova, a proizvođači su usled niskih otkupnih cena još mno-

· go manje zasadili. U glavnom proizvođačkom reonu, Južnoj Srbiji, zzsađeno je bilo samo 45% odobrene količine. Zbog toga je prinos 510 зато 3.500.000 Ке,

Što se tiče izgleda za. razvoj prilika na tržištu duvana at budućnosti, to će u mnogome zavisiti od kretanja proizvodnje. Od naročite je važnosti fakat, da će uvećana tražnja iscrpsti u tekućoj kampanji postojeće zalihe iz ranijih žetvi. Na taj način пезјабе onog najvažnijeg faktora, koji je uticao na obaranje cena. Čak i ako bi sadanji porast cene podstrekao па proširenje zasejane površine, što će u nekim proizvođačkim zemljama svakako biti slučaj, fo ne bi moralo nepovoljno delovati na tržište jer bi se suvišak mogao lako odstraniti. Do sada je 9 bilo skoro. nemoguće zbog nagomilanih zaliha. Sem toga, u meдипагодпој trgovini duvam danas najviše služi kao kompenzacioni objekt. To omogućuje pojedinim zemljama, da unapred znaju mogućnost izvoza pa prema tome regulisavaju i Droizvodnju. leo Cy RODMILEe Se 4054r ГОД „ле родног Благостења“ Ер 1 дела Ка „Анализа биланса“

на је комаду #35. динара,

а. за обе — — –— 25.— динера-