Народно благостање

#16. фебруар 1935, znati, да је орбипа do sada plaćala svoje obaveze jedino vajcarcima. Sada nas opet čudi odakle se finansijsko. stanje opštine moglo toliko popraviti, da plaća svoje ranije obaveze! = Konverzija založnica u Nemačkoj je odlično. uspela. Protesti, t. |. oni koji su se protivili konverziji, nisu dostigli ni :1%, „dok „su „svojevremeno. kod konverzije u Engleskoj u leto 1932: iznosili 8% ћагпја од угедпозн и орнсаји, u Francuskoj за је езеп iste godine 5% i u BMaliji u februaru pr. god. 2%. 0 __U toku četvrtog tromesečja. 1034 g. francuski redovni .Boreski prihodi izneli su 9.866,83 miliona franaka. U odnosu na. poslednje fromesečje 1933 god. ukupni poreski prihodi podbacili su za 521,04 miliona franaka. Od. ukupnih prihoda otpada na. direktne poreze 2860,31 miliona franaka. Na ime direktnih poreza u korist departmana i opština: naplaćeno je, osim foga, 125. 188,03 miliona franaka, tako (da je ukupno opterećenje Francuza (direktnim porezima u pomenutom razdoblju iznelo: 6.057. 34 miliona, odnosno za 111,26 miliona više nego u 1933 godini. Indirektni porezi, takse, carine i monopoli doneli su 6874.61 miliona. franaka, odnosmo za 1496,52 miliona, manie nego što je bilo predviđeno ili za 604,90 manje nego u 1933 g. Takse su dale 2.034,00 miliona. (za 96,71 manje nego u 1933), carine 1.698,47 miliona (za 22.14 više nego m 1933), monopoli 118.05, miliona (za 3,81 miliona više nego u 1933). Porez na poslovni promet doneo je 1537,82 miliona (za 214,05 manje nego u 1933), a ostali indirekini porezi doneli su 1601,18 miliona franaka (za 316,15 miliona manje nego u 1933).

— Povodom glasova da je g. Flanden u Londonu pregovarao o emisiji jednog francuskog 21/5-% zajma od 5 milijarda franaka na londonskm. tržištu, francuska je vlada. izdala. demanti, navodeći da takav zajam nije Francuskoj uopšte potreban,

— Krajem januara o. g. severoamerički državni dug iznosio je 28.476 miliona dolara, što prefstavlia povećanje od 3,4. miliona dolara n odnosu na januar 1934 godine. =“. = У ванредном аустријском буџету за 1935 предвиђено је 100 мил. шил., која ће се сума добити путем уну-

трашњег зајма од чега ће 66 мил. служити за стварање

рада, а остало за исплату благајничких записа,

KRIZA I KONJUNKTURA

— Pod naslovom „Unutrašnja Rkonjunktura Italije” „Frankfurter Zeitung” donosi imteresantne podatke i zaključke o razvitku talijanske privrede ar prošloj godini. Nezaposlenost, koja je i u Italiji jedan od najvažnijih problema, bila je skoro. stacionarna u prošloj prema prethodnoj godini. Broj nezaposlenih bio je krajem novembra pr. god. 969 hiljada prema 1 mil. u istom vremenu 1933 g. U decembru je broj nezaposlenih ostao па istoj visini. Uvođenjem 40 časovne medelje uposleno je 160 hilj. radnika. U 1933 godini porastao·je broj nezaposlenih za 66 hiljada. Prema tome mogao. ibi se izvući zaЕђисак ада bi porast u ovoj godini bio još veći bez uvođenja 40 | radne nedelje.

~"Frgovinski bilans se pogoršao. Izvoz se smanjio sa 5090 o Пас 1933 па 5231 ти. п 1934 godini, a uvoz se povećao sa 7417 mil. |. ma 7580 mil. lira. Odliv zlata novčanične banke prouzrokovam je u prvom ređu nepovoljnim razvojem trgovinskog bilansa, usled čega je došlo do ograničenja deVviznog prometa, što ipak nije moglo da spreči ponovo slabljenje ПР na međunarodnim tržištima.

1: pored svega ovoga Копјипк фита Italije ne pokazuje 0 "Sliku, ako se uzme za bazu тазтатапја industrijska proizvodnja: Poljoprivredu ne uzimamo. u obzir, jer ona podleže drugim privrednim zakonima što se tiče razvoja konjunkture: Opšti indeks. proizvodnje bio je u 1934 g. 94.7 prema. А j9} 0 U prošloj Бод. je od naročitog гпа-

НАРОДНО O

Страна 123 čaja polet građevinske delatnosti, usled toga što je do početka 1935 g. važio zakon o 15-god. poreskom oslobođenju novih O Vrlo dobro je radila i industrija veštačke svile, što je prouzrokovano smanjenom Кироупот snagom 7stanovništva. Prodor veštačke svile išao je na račun industrije prirodne svile i pamuka, koji su skuplji. Proizvodnja električne snage takođe је premašila prosek.

Poboljšanje industrijske proizvodnje. u prošloj god. na prvi pogled je u suprotnosti sa opšte poznatom činjenicom sprovedene deflacije u istoj godini. Konjunktura zaista ne bi mogla da krene na боје, kada ne bi bile po sredi vanredno povoljne činjenice, kojč su služile za njeno pokretanje. Najvažnija od svih je delatnost države ma polju javnih radova i naoružanja. Konverzija državnih dugova, зтапјепје Катате stope i rigorozma zaštita domaće industrije takođe su doprimeli pojačanju investicija. -

— U januaru o. g. kod splitske Radničke komore prijavljeno je 6860 nezaposlenih prema 5853, 5489 i 4000 u istom mesecu prethodnih godina. Najviše ih je u Šibeniku (oko 880).

— U Banja Luci i banjalučkom srezu u prošloj godini nijedan trgovac nije pao pod stečaj, što nije bio slučaj ranijih godina.

— U prošloj godini bilo je u Savskoj banovini 52 stečaja prema 57 u 1933 g. #93 poravnanja prema 32. Likvidaciju je tražilo 15 akcionarskih dnuštava sa kapitalom od 20 mil. din., a novih je osnovano 14 sa kapitalom od 20 mil. din. Na Кгаји godine akcionarski kapital svih društava iznosio je 2.15. milijardi dinara.

ForoBe Cy RODpminLe sa 1054rOJK „MHeDO, HOE Блегостање“

као ми додатка „Анализе Оиланске“

цена је комаду 13.— динара, а обе LU ап 25.— динера

— У јануару о. г, према подацима Друштва индустријалаца и велетрговаца у Љубљани, било је у целој земљи 10 стечајева према 15 у истом месецу прошле године и 27 поравнања према 28.

— Хотелијер Кенда са Бледа затражио је стечај. Пасивау износи 40 мил. дин. према активи од 33 мил. дин.

— Д-р Шахт одржао је говор у Бреслави нагласивши да Немачка треба да води политику која базира на сазнању да се народ мора одрећи оних животних погодности које је уживао пре рата. |

— Др. Рајшле, шеф штаба код сталежа за земаљску исхрану, у једном чланку захтева снижење цена индустријских производа, као што је био случај са азотом, чије су цене снижене пре кратког времена, Као аргументацију наводи индекс пољопривредних производа (80,9) у јануару 1933 год. и упоређује га са општим индексом, који је био у то време 117. Пољопривредни производи су у међувремену достигли ниво од 100, док је индекс индустријских производа порастао на 121. По д-ру. Рајшлу треба ову равлику изједначити и то снижењем цена индустријских производа. | |

— На једнога. становника у Љубљани је износила потрошња брашна 1913 г. око 120 кгр., а 1934 г. око 130 гр. тј за 1,5% више, ~