Народно благостање

“ Страна 120 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 8

ла res

=== Francuska vlada je izradila, u Nove mere francuske vlade Okviru SVOE privrednog progra- za stzbijanje nezaposlenosti 4; tri zakonska predloga, koji II II imaju za cilj ublaženje nezapo| = "ајепозћ. Тит povodom francu„ska štampa је tretirala pitanje nezaposlenosti na način, koji pokazuje da je francuskoj javnosti ovo pitanje dosad bilo nepo_ nato. Konstatacije, koje bi bile svakom nemačkom, engleskom "7 amerikanskom čitaocu banalne, nailazimo u raznim „mapisma - francuske štampe. |. ___BUO bi ipak pogrešno misliti kao to čini „Frankfurter - Žeitung” „da su ovi predlozi uopšte prvi pokušaj da se pomogne nezaposlenima. Bilo je takvih metra, istina posrednih, i pre. _ Тако је и 1932 g. donet zakon o zaštiti nacionalnog rada, kojim se otežava zaposlenje stranaca. Zakon. je pooštren u „drugoj polovini prošle godine, kada je vlada uredbom omogu_ .Ćila odpuštanje stranih radnika. Ovi poduhvati nisu bili dovoljni _ та ozdravljenje radnog iržišta. Broj nezaposlenih u januaru

ćina iste struke u dotičnom kraju dobrovoljno smanjila radno vreme ispod 8 časova ma dan, ili 48 časova u nedelji. Drugi predviđa potpomaganje onih preduzeća, koja nameštaju izVestan utvrđen broj nezaposlenih radnika i najzad treći zakonski nacrt zabranjuje državnim i samoupravnim činovnicima da vrše uz nagradu pored svog stalnog zanimanja i druge poslove.

__Ргуе dve mere izazvale su u Francuskoj oširu kritiku. Što se tiče prve ona ima za cilj da ostane isti broj zaposlenih pri smanjenom obimu rada. Videli smo iz razvoja nezaposlenosti u drugim zemljama, da taj način lečenja nije dobar, To me znači da ga razne zemlje nisu upotrebliavale, i da ga još ne upotrebljavaju kao pomoćno sretstVoO.

Druga mera preistavlja subvenciju. Ovaj način зируепcije nazvali su u Nemačkoj produktivna pomoć nezaposlenima, gde je njeno primenjivanje naišlo na ogromne teškoće. Slabija privredna preduzeća dobivalsı su na taj način državnu subvenciju i mogla si konkurisati privredno naprednijim i boljim. Ali je

6 с. iznosio je 468 Phil. prema 330 hilj., te je porastao za - okruglo 140 hilj. (40%). Mi smo u br. 46 pr. g. prikazali speci· alan položaj Francuske u pogledu kretanja nezaposlenosti, pošto se ona pojavljuje tek u 1932 g., a uzima većeg maha u 1933 __g., dok je u Engeskoj, S. A. D, i Nemačkoj broj nezaposlenih _ _u istoj g. pokazao zastoj, istina posle dužeg porasta (od 1929 5.) ma apsolutno i relativno većoj visini. Borba protiv nezapo9_ вјеповн bila je i ostala je cenfrani privredni problem kod zad_ njih, dok Francuska tek зада čini pokušaje u tom pravcu.

0 Prvi zakonski nacrt ovlašćuje vladu da može provesti oba'vezno smamjenje radnog vremena za sva preduzeća, ako su ve-

- POLJOPRIVREDA O > U ovogodišnjoj kampanji izvezeno ije iz Drinske banovine ı inostranstvo 1.383 vagona svežih šliva (I vagon 5 __ hilj, kg.) prema 3.286, 2.687 i 2.791 u prethodnim godinama, "ла suvih šljiva 1.808 vagona prema 1631, 1890 i 493. — Вапзкот veću Savske banovine podneta je Uredba 0. lovu. ___ — U Dalmaclji je proizvedeno prošle godine oko 384 : hilj. hl. vina prema 552 hilj. u 1933 g., više za 132 hilj. hl., odnosno 19,2%. — Крајем 1934 у Италији било је 2,018.744 органи„зована пољопривредна радника, и то 1,45 милиона надничара, 0,36 милиона закупаца, 0,18 милиона руковалаца. пољо„привредним машинама и 14 хиљада чиновника. — Талијански централни корпоративни одбор предло"жио је министарству корпорација да сазове на заједничку седницу корпорацију за текстилне производе и корпорацију за сточарство и рибарство како би се донела одлука о ме рама за повећање производње вуне. Потрошња вуне у Италији износи око 52,5 милиона кг. а домаћа производња само 7,5 милиона кг. у вредности од око 400 милиона лира.

, _—_ Између Канаде и Енглеске дошло је до сукоба, који је избио због стабилизације цене пшенице. Отавским споразумом Канада се обавезала, да ће уз преференцијал од 1.50 дол. по квартеру продавати пшеницу Енглеској по ценама светског тржишта, те се ова противи стабилизацији на вишем нивоу. Поводом овога Мак Форланд, пуномоћник канадске владе, изјавио је, да је стабилизација цена "пшенице у духу Лондонског споразума на који је пристала и Енглеска. |

__ Министарство пољопривреде објавило је другу процену овогодишњег приноса кукуруза у нашој земљи са

kontrola u ovim slučajevima vrlo ieška.

Trećim zakonskim predlogom se misli stati na put porastu nezaposlenosti mladih intelektualaca. Više zemalja je Drimenjivalo ovu meru između ostalih i naša, ali skoro bez ikakvog uspeha. Nezaposlenost intelektualaca ima mnogo dublji koren. Njeno lečenje iziskuje više sistematskih mera od kojih je jedna i otežavanje višestrukog zaposlenja. -

Upoređujući nezaposlenost u Francuskoj sa onom u ostalim velikim zemljama, mora se konstatovati da je ona u prvoj još u početku. Prema tome ima nade da će preduzete mere zaustaviti njeno dalje širenje,

ia Bi dB Bi

ТТАЈНА СЛУ:

„A

51,54 мил. мет. центи, док ie прва процена износила 47,95 мил. MeT, центи. Овим је достигнут послератни максимум производње. За три последња месеца прошле године извезено је 27 хиљ. вагона за 216 мил. дин.

— кана је допеја такоп о regulisanju proizvodnie i trgovine svilenih čaura čije glavne odredbe ovako izgledaju: za proizvodnju potrebno je odobrenje, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede i šuma na tri godine sa pravom da ga u svako doba sme oduzeti; Ministarstvo svake godine do 10 aprila utvrđuje količinu, koja će biti proizvedena, a fašistički savez industrije za preradu svile do konca jula određuje cene po kojima če preuzimati svilene čaure. :

__ Proizvođači pšenice u Francuskoj, na nekoliko skupŠtina, izrazili su svoje nezadovoljstvo prema novom zakonu O pšenici. Zbog velikih ponuda cene na nekim tržištima pale su na 50 fr. Stoga zemljoradnici traže povećanje otkupa od strane države, sniženje zakupnine, moratorijum za dugove. Ма slučai da vlada ne usvoji ove zahteve seliaci prete meplaćanjem poreza i apstiniranjem od kupovine robe.

— Ри talijanskom· ministarstvu polioprivrede obrazovan ie komitet za žitarice. Cilj mu je da povremeno. utvrđuje stanje svetskog tržišta žitarica, i talijansku potrebu uvoza. Ovaj komitet regulisače uvoz Žitarica izdavanjem uvoznih dozvola, a preduzimaće i sve ostale mere koje se pokažu kao potrebne za snabdevanje zemlje.

— MU Dalmaciji je prošle godine hi. ulja.

— „Obzor” donosi: „Nerentabilnost proizvodnje vina u mnogim predelima, Dalmacije naterala je stanovništvo ida Otpočne sa preorijentacijom proizvodnje. Mnogi seljaci mpočeli su krčiti vinograde, namesto kojih će gajiti povrće, Које је и Dalmaciji u prvom početku pokazalo (dobre rezultate. Ovu

proizvedeno 34.980