Народно благостање

Страна 140 НАРОДНО

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Чехословачко министарство пољопривреде израдило је пројект закона о организацији тржишта и монополисању целокупне трговине, увоза и извоза стоке и сточних производа (стоку за клање, маст, рибу, живину, црева, бу"тер, сир, суво и кондензовано млеко и јаја). Извођење задатака монопола који би се састојали у.одређивању цена, такса и доприноса, регулисавању догона на тржишта, увоза и извоза, било би поверено једном специјалном акционарском друштву, са капиталом од око 10 мил. круна.

— Сталешка организација индустрије у Аустрији подељена је на 9 стручних савеза, који се састоје из већег броја пододбора. — Савези су следећи (цифра у загради односи се на број пододбора): грађевинска индустрија (4), рударство и топиоништво (2), хемија, хартија и стакло (10), дрво (3), животне намирнице и пића (17), кожа и обућа (3), гвожђе, метали и електрична индустрија (11), текстил и одећа (22), електрицитет, вода и гас (3).

ТУРИЗАМ i

= На једној од последњих седница француски сенат бавио се питањем кризе туризма и мера за његово унапређивање. 1927 Француску је посетило 2,127.000 странаца, који су унели 12 милијарди франака, док је у прошлој години број туриста пао на 700.000, а приход на 2 милијарде фр. Као узроци овако наглом опадању туризма наведени су: светска криза и опадање куповне снаге, високи курс француске валуте и отсуство туристичке пропаганде. Отуда је у 1934 пало под стечај 158 хотела. а 159 приступило судској ликвидацији. Кретање чисте добити односно губитка

великих париских хотела изгледа овако (у мил. фр.): 1926. 1983.

Гранд хотел e s 15.2 — 0.25 Хотел Мажестик + 8.96 — 0.61 Хотел Континентал +10.20 == 1.87 Хотел Асторија + 3.48 — 0.88 Хотел Клериџ —— —10.00 Хотел Амбасадор — — 2.00

У периоду 1926—34 акције хотела, које нотирају на берзи, пале су и то: Гранд хотела са 2125 на 97 фр. Ма"жестика са 740 на 169, Континентала са 1600 aa 30, Асторије са 1425 на 22.50 фр.

— Turistički odbor francuske komore primio. je predlog da putnici u Nemačku me smeju poneti sa sobom više od 60 fr. a u Mađarsku od 520 fr. Ovo je odlučeno kao retorzija protiv pomenutih zemalja za otežavanje turistike deviznim ograničenjima sa mjihove strane. Povodom toga „L” Information” piše da odluka nije u skladu ni sa racionalnom politikom фиплта та sa zdravom međunarodnom politikom. Francuska, piše list dalje, stalno predlaže ukidanje carinskih granica i protivi se dempingu svake vrste. Ona bi mogla da pokaže u ovom pitanju primer liberalizma, tim pre što većina putnika u Francusku dolaze iz Engleske i S. A. D. a ne iz Nemačke i iz Dunavskih zemalja. List završava da francuska politika turizma mora da ima samo jedan vodeći princip a {o je gostoprimstvo.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

25 фебруар — Пословни завод д. д. у Загребу. Индустријско и трговачко д. ид. у Загребу (ванредан).

26 фебругр — Брњички гранит а. д. Београд.

27 фебруар — „Хелиос“, индустријско и трговачко д. д. у Загребу. — „Орославија“, индустријско и трговачко д. д. у Загребу. — „Југовоз“, прво југословенско дио-

ничарско друштво за посуђивање локомотива у Загребу.

железничких вагона и

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9

28 фебрузр — Југословенско друштво гума Енглеберт а. д., Београд (ванредан). — Београдска банка „Меркур“ у ванстечајној ликвидацији (ванредан).

3 март — „Муњара“ д. д. у Вировитици.

4 март — „Санаторијум“ д. д. у Загребу.

5 март — Загребачка ледана д. ML. у Загребу.

10 март — Српска штедионица д. д. у Ст. Сивцу. — Народна банка Краљевине Југославије у Београду. Молски кредитни завод у Молу. — Старо-кањишка хријићанска пучка банка д. д. у Ст. Кањижи. — Хрватски дом д. д. у Винковцима.

17 март — Електрично предузеће а. д. у Бан. Кар-

ловцу.

18 март — Лесковачко електрично друштво а. д. У Лесковцу.

21 март — Орпски књижевни гласник а. д. у Београду. | 23 Mapr — Електро-макиш a. J., Beorpan. — Трговачко-индустријска банка, Београд. — Рађевска привредна банка у Крупњу.

24 март —- Занатска задруга а. д. у Свилајнцу. Извозна банка, Београд. — Прометно друштво „Село“ д.д. Београд. — Убска економска банка а. д, Уб. — „Мунк“ а. д. за хемијску прераду костију и животињских отпадака, Београд. — Генерална банка Рајковић и Стојковић а. д. у Зајечару. — Генерална банка а. д. у Лесковцу. Привредна банка у Пироту. — Скопљанска извозна банка Скопље. — Вучитрнска кредитна банка у Вучитрну. —

Графички институт „Народна мисао“ а. д., Београд. Врањска централна банка а. д. у ликвидацији у Врању. Прокупачка банка у Прокупљу. — Параћинска трговачкозанатлијска банка у Параћину. — „Србија“, прво српско друштво за осигурање у Београду.

25 март — Домаћа банка а. д. у Београду:

30 март — Рударско индустријско а. д. „Косово“ у Београду. — Друштво за експлоатацију горива у Беопраду.

31 март — Чачански кредитни завод у Чачку. Ресавска штедионица у Свилајнцу. 7 април — Београдска заложна банка а. д. Београд.

Трговачки регистар |

Београдска задруга а. д., упис чланова управног одбора г. г. д-р Милорада Ђорђевића, д-р Фердинанда Грамберга, Марка Милутиновића, _ Александра ЈовановићаРесавца, Милорада Поповића, Добра. Петковића, Милије Павловића, Витомира Константиновића, Андре Тошића, Јована Петровића. — Француско српска банка а. д. у Београду, упис прокуристе г. Карла Ленца. — „Обнова“, акционарско друштво за искоришћавање сировина у Београду, подружница у Осијеку, упис члана равнатељства г. Бадера Еде. — „Звијезда“ паромлин д. д у Слав. Броду, упис новоизабраних чланова равнатељства г. г. Петера Јакоба и Келера Фрање.

Библиографија:

— Милорад Зебић: „Престанак и ликвидација акционарских друштава“, Беопрад, 1935 г, пишчево издање, цена 60.— дин.

"РАЗНО

— Споразум о финансијској ликвидацији сарског уговора између Немачке и Француске предвиђа концентрисање послова на Банку за међународна плаћања у Базелу на следећи начин: новчанице гласеће на франц. фр. биће предате филијали Француске банке у Саргеминду која ће их пренети на Банку за међународна плаћања. Ова отвара три конта. На првим књижи у корист Немачке пренешену своту франц. фр:, на другом плаћања Немачке Француској за откуп угље-