Народно благостање

23. фебруар 1935.

фикацији биће унета у земљишни катастар, који ће први пут бити ревидиран после 5 година, а потом сваких 10 година. Најниже оптерећење биће 0.50 злота по хектару, а највише 25—. На ову основну порезу долази прирез од 3—5%, који ће служити за финансирање пољопривредних комора. Зем-= љишна пореза неће смети да буде оптерећена никаквим другим државним нити комуналним прирезима. Сем тога, влада је овлашћена да може ситне пољопривреднике, чије задужење не прелази 10 злота, ослобађати потпуно или делимично земљишног пореза.

— „југословенска пошта“ тврди да је управа Сарајевска општине „социјални прирез“ у прошлој години употребила за покриће свога буџетског дефицита.

— Према подацима Министарства финансија износило је оптерећење самоуправним дажбинама по становнику У сеоским општинама Дравске бановине 122,5 дин. Дунавске 109.2 дин., Савске 90.0 дин., Приморске 467 дин., Вардарске 46.2 дин. Моравске 41.0 дин. Зетске 40.440 дин. Дринске 35,9 дин. и Врбаске 30.5 дин. а у градским општинама (без седишта бановина): у Дравској 7021 дин. Савској 361.3 дин. Дунавској 224,9 дин. Зетској 205.7 дин. Моравској 170:2 дин., Дринској 164.6 дин., Приморској 145.5 дин., Вардарској 127.6 дин. и Врбаској 108.4 дин.

— У једном чланку посланик Атине Вериопулос излаже да Грчка не може засада да плати више иностраним повериоцима но што се обавезала мораториумом трансфера који је закључен с иностраним повериоцима (новембра 1933 год. и који обухвата плаћања до краја 1935 год. у висини 30%). Он између осталога наводи смањење прилива девиза од пошиљки грчких исељеника (у 1934 год. 3 мил. зл. фунти према 7 у 1932 год.), пад прихода поморског бродарства и погоршање спољне трговине. Национални - доходак износи 17,5 милиарди драхми (по стабилизационој вредности) према 40 милиарди у годинама пре светске кризе. Вредност драхме према иностранству смањила се за 57%. - |

— Предлог чехословачког буџета за 1935 предвиђа приходе од 7985 мил. кр., а расходе 7983, који су за 300 мил. кр. већи од оних у 1934 год.

— Државни дуг Бугарске на дан 1 јануара 0. г. износио је 26.411.89 мил. лева од чега отпада: 19.277.15 на спољне консолидоване, 5485.34 на унутрашње консолидоване и 1679.40 на летеће дугове. Сем тога, држава је гарантовала облигације самоуправних тела у износу од 3416.89 мил. лева. |

— Удружење трговаца у Љубљани тражило је да се не повећавају дажбине Општине љубљанске, истичући да су и садање врло високе.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Општи индекс цена на велико загребачке радничке коморе (1913—100) у злату износио је у децембру пр. год. 73 према 76 у децембру 1933 г. и 72 у новембру пр. год. Индекс цена на мало износио је 85 према 89 и 85. Индекс трошкова живота за једног одраслог неожењеног радника 19 према 82 и 78; а за радничку породицу од четири члана 77 према 78 и 75.

— У Љубљани је прошле године према 1933 г. опала потрошња кафе са 92,5 хиљ. кгр. на 79,0 хиљ. кгр., а порасла кавиних сурогата за 126,2 хиљ. на 142,1 хиљ. Потрошња шећера је остала непромењена (1.391 хиљ. кгр.).

— Потрошња дувана у Грчкој износила је у 1934 г. 4,83 мил. кг., за 263 хиљ. кг. и 513 хиљ. кг. више него у претходним годинама. Половина од те количине произведена је у фабрикама у Пиреју и Пиргосу, а друга половина у Волу, Атини, Келамали и Патрасу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 139

— Пољски. министар пољопривреде у једном говору у парламенту овако је приказао стање сељаштва: Опадање потрошње индустријских производа у периоду депресије код градског становништва износи 18%, а код сељаштва 45%, оних најсиромашнијих и пољопривредних радника 53%. Издаци једне сељачке породице на: одело, одећу и обућу у периоду „1928—1933 пали су са 124 на 69 зл. У једној години. Потрошња алкохолних пића на селу омањила се за 40%, петролеума 43%, док су издаци на пољопривредне машине пали за 89%. Доходак пољопривреде заједно, са шумарством у периоду 1928/29—1934 смањио се са 4170 на 1540 мил. злота или зај непуних 63%. Главни узрок оваквом стању Пониатовски види у срозавању вредности извоза пољопривредних производа, која је са 1484 мил. злота у 1928 пала на 491 у 1934 год.

— Почетком фебруара месеца у Енглеској је било 2.325.573 незапослених радника што према стању половине децембра 1934 претставља пораст од 239.538.

—- У децембру прошле године било је код Сузора осигурано 547.156 радника и намештеника, више за 34.082 или 6,7% него у истом месецу 1933 г. а мање за 17.118 него у новембру пр. г. Највећи пораст показују уреди у: Београду (4.415), Сарајеву (3.874), Љубљани (3.529), Загребу (3.251), Тузли (3.116), а у процентима у: Тузли (27,56%), Сарајеву (16,89%), Бања Луци (1421%), Сомбору (13,59%) и Сушаку (12,71%). "Омањење показују једино уреди у Дубровнику (646) и Суботици (149). Болесничке благајне показују пораст. "Осигураних са зарадом до 8 дин. било је 72.108; од 8 до 24 дин. 257.376; од 24 до 34 дин. 89.659; од 34 до 48 дин. 60.473 и преко 48 дин. 66.940. Просечна обезбеђена надница је износила 21,81 дин., мање за 0,88 дин. Укупна обезбеђена зарада је износила 298,37 мил. дин. према 291,08 мил. дин. Број чланова у надничким разредима преко 24 дин. омањио се за 2.573 а смањио у нижим за 36.655.

ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

— Прошле године у Италији је основано 2407 акционарских друштава са капиталом од 414.07 мил. лира, док је 1483 друштава повисило капитал за 3134.47 мил. лира. Ликвидирало је 1047 друштава са капиталом од 3347.33 мил. лира, док снижење капитала износи 3663.97.

— Број акционарских друштава у Шпанији у 1934 достигао је 4804 према 4711 у 1933. Уплаћени капитал износи 13.129 мил. пезета. Прво место: заузима електрична и гасна индустрија са 2705 мил. уплаћеног капитала и 1836 мил, облигација,

— Амерички Виштеац об ће Сепзиз објавио је податке о стању индустријске делатности у 1933. који упоређени са 1929 годином изгледају овако:

1933. 1929. Број предузећа 141.776 209.862 Број намештеника 802.474 1,353.908 Број радника) 6,055.736 8.821.757 Плате намештеника мил, дол. 1.356.5 3.581.9 Наднице мил. дол. 5.261.6 11.607.3 Наднице мил. дол. 5:26. 6 17.607. 3 Трошкови материјала, горива и енергије мил. дол. 16.7148.4 38.177.9 Вредност производње мил. дол. 31.358.8 69.960.9 Вредност повећана фабрикацијом | | | мил. дол. 1 14610 - 31.183.0