Народно благостање

Страна 132

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 9

II PORESKA TAJNA

U pomenutom imemlorandumu industrijalaca nalazi se drugi jedam zahtev, sa kojim se mi potpuno slažemo. Industri{alci zahtevaju, паште, da se мети Кгај divnlgaciji, ofkrivanju poreskih tajni preko novina.

Naši industrijalci, koji su u pogledu 'kuraži više ma mater no na oca, nisu naravno ni ui Ovoj stvari smeli da kažu sve što ih Žulji. Nisu kazali ni napisali, da smo: mi za poslednje dve godine bili svedoci jedne nečuvene pojave, da se preko movina mrcvare pojedini poreski obveznici zbog načina ispunjenia njihovih wporeskih obaveza, a na osnovu podataka, koji su mogli biti uzeti samo iz službenih dokumenata. Pokušava se da se код nas konstruiše teorija o dobrim i rđavim laudima DO socijalnoj pripadnosti. Velika preduzeća su apriori kic minalna, a mali čovek se šali kad čini nepravo.

U oj sociialno-politički skroz tendencioznoi kampanji stvari su čak netačno prefstavliene. Pretstavlieno ie, da je svako naknadno oporezivanie izvesnih alkcionarskih društava moreska ufaia. Koliko зе mi sećamo, ni iedan od tih objavljenih slučaja niie bio krivične iptirode. Svuda зе radilo o popravci, korekturi, татјес oporezivanja. Drukče nije moglo ni da bude. Kod društva sa javnim molaganjem računa nemogućna |e DOreska utaja bez istovremenog flalsiHkata, Samo за lažnim dokumentima mogućna je poreska: utaja kod akcionarskih društava. A koliko ie nama poznato, do sada ioš nije iznet mi iedan ovakav зјибај — premda niie isključeno da će ih biti Kod sviju tih društava, Која su novine mrcvarile, ma losnovu istih kniga i dokumenata nađeno ie drugo slanje mo omo koje je mašla prvor stepena poreska vlast. 1 kadgod se mora da izvrši naknadno oporezivanje jednog akcionarsko društva, uvek je to samo krivicom poreske vlasti koia ie vršila razrez. Mi ćemo se na ovo mitanie vrafiti, jer ie sa mnogo meznanja teorije bilansa i poreskog prava Disano o njemu.

Odnos između poreskoo obveznika i državne vlasti odnosno poreske vlasti pada u državne tajne. Popeska taina ie zagarantovana našim pozitivnim zalkiomodavstvom. Prelazeći preko zakoma o činovnicima. i preko ostalih fiskalnih zakona, da istaknemo samo dve odredbe iz zakona o neposrednim porezima. Člam 115 predviđa zakletvu za odbornike, koia glasi: „ida će као tainu čuvati sve što bi saznao u svojoj službenoi radnii o sfaniu pojedinih moreskih obveznika”, a čl. 85: „Organi, koii vrše uviđai, dužni su pod zalkonskom odgovornošću čuvati fainu”.

Gospoda industrijalci reskiraju da im se (prebaci

da imaju puter na glavi, kad su se uplašili ići do, kraja

u svojim zahtevima. Oni su samo učtivo molili da se više to ne radi, u mesto da su tražili da se Ofvori ikriviična istraga radi utvrđenia lica koje ie otkrilo poreske tajne. To isleđenje nema nikakvih teškoća. Zna se, koji su činovnici u odnosnim predmetima imali da rade. Mi imamo. utisak da bi ta istraga. dovela до vrlo viisokih funkcionera iMinistarstva finansija,, koji možda i nisu više tamo. Ali visoko funkcionerstvio nije prero“ gativa pred krivičnom odgovornošću. Dok зе пе ikazni iedan od činovnika, koji otkriva poreske taine, dotle će poreski obveznici biti tretirani kroz novine na način koji je u stanju da umanji i odanost prema otadžbini. .

Ni poreski utajivač nije stavlien van zakona, mi on nije vogelfrei. Ko utaji porezu, taj ima da iskusi DOsledice koje predviđa zakon, i ništa više. U Americi je optužen za veliku poresku utaju 10-godišnji ministar finansi|a Melon, — a to je svakako vrhunac ružnoga, što se mi Toj oblasti može da dogodi, — ali amerikanski listovi nisu ni o njemu за foliko animoznosti pisali, sa кон ко је pisano o nelkolikim našim velikim poreskim obveznicima, kod kojih, kao: što rekosmo, nije utvrđena krivična odgovornost.

Mi smo pre tri godine doneli iedan interesanitan podatak o tome, коПко se wu Framcuskoj vrši poreska ufaja. Tada {e u Francuskoj bilo prijavljeno 1,500.000 miksuznih automobila, a i poreskim rasporedima: bilo ie ut celoi Francuskoi svega 1.000.000 poreskih obveznika sa prihodom od preko 50.000 franaka: — 1 ако је notorno, da čovek sa maniim prihodom ne može u opšte da drži automobil. Današnii francuski ministar finansija: obiavio je laniske godine jednu за и, и којој зе паlazi tvrđenje, da se ui Francuskoi vrši godišnie poreska ataia za 8 miliiardi fr. Pre mekohiko godina u Engoleskoi ie osuđen jedan novinar zato što ie nazvao robijašem једпог бомека, Moji je bio na robiji. Sud je našao u izгати „mobijaš” шугеди za čoveka, koji je ležao na TObiji. Tako ie i u našem krivičnom zakonu. Čoveku. koji ie ogućen za kračhi me može se reći da ie Topov, a da se time пе učini krivično delo uvrede. Pravni потедак predviđa odmazdu za svalku movredu pozitivnih normi, ali ui isto vreme daje zaštitu vinovniku delikta preko odmazde,.koju je zakon риортзао. То је osnovno енско načelo, koje je lecalizirano i zakonom о neposrednim norezima, koji ie uorozio kaznom пгедати iavnlosfi ĐOdataka o odnosu pojedinih poreskih obveznika prema poreskoj vlasti.

Ministarstvo finansiia treba iz sopstvene iniciiative da pribavi važnosti pozitivnim propisima O čuvaniu DOreske tajne.

= ва

В. Бакић

„ДРОДАВ!

ГИЦА ВАЗДУХА“

— Драма од Боривоја Јефтића —

Има још држава сем Југославије у којима се цени домаћи („национални“) рад, али нигде не постоји државно позориште које рекламира комаде, као што пословни свет рекламира своју рђаву домаћу робу. Не чине због тога што је довољно да се прочита име писца, па да се зна порекло драмског производа. У 'београдском „Позоришном

листу“ међутим је комад г. Јефтића „Продавница ваздуха“ рекламиран као „домаћа друштвена драма“.

Не може се сва роба рекламирати на исти начин сем ако уредништво ,„Позоришног листа“ не сматра и комад „Продавница ваздуха“ за „вашарску робу“.

Чујемо да овај комад није могао бити даван на по-