Народно благостање

бан Ma | ________ РОДНО

Бро

BJIUNUOC PALIT

Пољопривреда, сточарство | Општинске таксе 622 90 1020 120 68,9 16,5 и шумарство 189 21 32. 50 7,0 17 Општинска трошарина 574 8,3 1644 193 743 17,8 Народно здравље 269. 39. 291 35. 253 8 Откуп липног рада 63 09 [06 12. 15. 18

Социјално „старање 190. 28 286 34 138 33 Приходи од имања и ; _ Трговина, индустрија, за- установа 460 66. сто 68. 211. 06 натство п туризам 40' '06 45. (05 43 10 Субвенције и помоћи 7,8 11 16 02 39 0,9 Имања 158 23 222 26 119 28 Дуговани приходи 1138 164 112. 13 228 55 Пеазије 81 12 25 25 229) 54 Ново задужење у 19083 п 110. 20 298: 35 176 2 (Остали разни и вепредв. · :. (Остали разни и нвепредв. ! i 5 расходи 344. 50. „372, 44 161. 39 приходи 344 50 4361 42 225 51 Преостала готовина 3909. 57 234 21 52! 7,7 Приходи од општин. о Расходи предузећа 195 28 2809 330 554 13,5 предузећа с 246. 36 3446 406 ~ 71,5. 17,1 Укупно 6936 100 8505 100 4175 100 Укупно 693,6 100 850,5 100 417,5 100

Упоређујући структуру расхода сеоских општина 'са

оном градских долазимо до. следећих главнијих констатација. У првом реду, код сеоских општина пада у очи огроман проценат расхода за издржавање општинске опште управне власти. На ову грану издатака, и то личних и материјалних заједно, отпада 34% од укупних расхода. Међувим код групе „65 осталих градских општина" тај расход не прелази 15,2%, а код групе „Београд и бановинска седишта: не премаша чак ни 6,6%. Народној просвети сеоске општине поклањају много већу пажњу, него што је то "случај код градова. Сеоске општине пружају помоћ народBOM просвећивању махом путем школског приреза. Врло слабо се испољава делатност сеоских општина на унапребивању пољопривреде, сточарства и шумарства. На ову рану долази једва 2,7% од укупних расхода тако, да се у овом погледу сеоске општине врло мало разликују од градских које, као такве, нису ни позване да се нарочито заузимају за унапређење пољопривреде. Служба по дуговима најјача је код десет већих градова, где се нарочито истиче београдска стштина преоптерећена краткорочним зајмовима. По грађевинској грани сеоске су општине употребиле 41% од свих прикупљених сретстава према 12% код групе градских општина. У 1933 према 1932 у смањењу је гра_Бевинска делатност код свих општинских група, јер 'општине с правом сматрају да је у ово доба целисходније скраНивати трошкове за израду путева и зграда него редуцирати расходе на народно здравље, просвету, социјално старање и на остале прече потребе.

Сва општинска предузећа имала су у 1933 години 4106 милиона прихода и 355,7 милиона расхода. Према томе она су била активна за 84,9 милиона динара.

У погледу поделе укупних општинских расхода на личне и материјалне примећује се код појединих бановина велика разлика. Док у групи сеоских општина у Дравској бановини на личне отпада просечно 17% од укупних расхода, у свима осталим бановинама лични расходи се крећу између 36 и 46%. Код групе 10 већих градова минимални су лични расходи у Љубљани и Загребу (око 17%) док су мак-

_симални у Београду и Сарајеву (31%). Подела на личне и материјалне расходе, по бановинама, код групе осталих 65 градова, са малим изузетцима, скоро је истоветна са поделом код сеоских општина.

ТУ Општински извори прихода'

На име појединих врста прихода код сеоских и градских отштина били су наплаћени следећи износи, у милионима. динара.

Београд и 65 осталих

Сеоске 6 ановинска градских Врста прихода општине седишта општина Износ % Износ % Износс % Преостала готовина 334 55. „92 37 „390 4 Општински прирези 2887 216. 614 72 618. 14,5

| Према горњим бројевима излази да су порески извори прихода, а то су: прирези, таксе, трошарина и откуп личног рада, којима се додају дуговани приходи, јер и ови последњи махом претстављају општинске дажбине, износили у 1933 години код групе сеоских општина 76,2%, код групе 65 градских отштина 56,#% и код групе „Београд и бановинска седишта" — 41% од укупних прихода. Ово упоређење показује у коликој су мери сеоске општине зависне од прихода од дажбина. Привредни приходи (од предузећа и имања) заступљени су код сеоских општина са "свега 10,2%, код групе 65 градова са 23,7% и код 10 већих градова са 474%. Као што се види, разлика у структури буџета појединих група самоуправних тела је огромна; што зависи наравно од разлике у потребама и начину газдовања ових самоуправних група.

Од укупних 288,7 милиона колико су наплатиле све сеоске општине на име приреза, само на две бановине Савску и Дунавску — отпада 190,3 милиона односно 66% од укупне суме. Приходи од имања и установа у истој групи изнели су у Дунавској бановини 26,2 од укупних 46 милиона односно 57%, док се остатак од 43% односи на свих осталих осам бановина.

Код групе „Београд и бановинска седишта“ скоро: цело повећање трошаринских прихода, према 1932 години, и то 38,9 милиона долази на београдску општину. Познато је да је београдска општина у финансијској оскудици понова завела почетком 1933 стару трошаринску тарифу од 8 марта 1930, укинуту 15 априла 1931. Успостављење старе тарифе је имало за последицу горњи финансиски ефекат.

Ново задужење извршено у 1933 минимално је. Притике на новчаном тржишту које су владале у тој години нису биле повољне за закључивање нових зајмова, а надлежне власти нису нимало биле наклоњене одобравању задужења без преке потребе.

(Остали извори прихода играли улогу.

Горе је наведено колико је наплаћено прихода на име приреза. Међутим приликом израчунавања пореског. Оптерећења има се водити рачуна о сумама разрезаног приреза којима се стварно задужују порески обвезници: У 1933 "години било је разрезано општинског приреза на државни непосредни порез 539,2 милиона према 579,1 у 1932. Колико је отпало приреза на поједине бановине види се из следећег упоређења, у милионима динара.

су посве незнатну

Сеоске општине Градске општ,

Бановине и градови Просечни Џанос Просечни

UO DPI. 9 прир. Београд и банов. седишта — — 69,0 29 "Бановине : сате оДравска“ 39:89: -- 85 „SG. 216). Савека- - | 701,90. 04% 5 2192 | 70. Bp6acka. - 20 3. 02 37 |