Народно благостање

2, март 1935.

Приморска 149 87 2,3 60 Дринска 16,9 35 15. 20. Зетска 16,6 92 30. 57 Дунавска 133,8 55 380. | 57 Моравска 29,8 GT 177 31 Вардарска 35,5 91 0,6 6

Укупно 399,2 69 140, 0 38

Као што се види из предње таблице просечни % разрезаног приреза осцилира код сеоских стштина између 35 (Дринска) и 104% (Савска), а код градова између 6 (Вардарска) и 70% (Савска). Сума разрезаног приреза код групе сеоских општина према 1932 години у свима бановинама је у смањењу, сем у Дравској, где је незнатно порасла, Код градских општина МИ НЕ се повећање код групе „Београд и бановинска седишта", у Вардарској и Врбаској баHOBHHH. У 1033 години имали смо 2.375 општина са стопом прирева од 1 до 106%, 1.185 општина са стопом од 101 до 300%, 165 — од 301 до 500%, 76. — од 501 до 1.000% и 13 огштина са стопом преко 1.000%. Ове последње рекордне стопе приреза долазе на сеоске општине у Зетској и Вардарској бановини.

М. Бансвински расходи. Прикупљени бановински приходи били су утрошени на следећи начин, у милионима. Врста расхода Износ о "Општа управна власт 36,3 5,0 Лична и имовна безбедност 4,8 077 -

Народна просвета. 28,0 3,9 Служба по дуговима 31,9 4,4 Грађевинска грана 160,2 22,2 IIOJbOmp., CTOM. H шумарство 88,0 12:2 Народно здравље 112,2 15,6 Социјално старање 22,9 3,2 Тргов., инд., зан. и туризам 14,1 2,0 Имања. 0,9 0,1 IIeaagje 13,1 1,8 "Остали разни и непр. расходи 256 2,9 Преостала готовина 128,3 17,8 Расходи банов. предузећа 54,5 7,6

Укупно 720,8 100

Анализирајући предње бројеве мора се признати да издржавање бановинског општег административног апарата Не стаје много. Расходи на општу управну власт, лични и материјални, износе свега 5% од укупних издатака. Између неадминистративних трошкова на првом месту стоје расходи по грађевинској грани са 160,2 милиона (22,2%), на другом су месту са 1122 милиона здравствене потребе. На име унапређења пољопривреде, сточарства и шумарства издато "је 88 милиона. Према томе су ове три важне врсте расхода (грађевинска, здравствена и пољопривредна), претстављене са 50% од укупних бановинских издатака. Чини се сумњив "износ од читавих 128,3 милиона, колико су бановине пока"зале као преостала готовина на крају године те се намеће претпоставка, да ова сума обухвата не само преосталу готовину нето и фондове. Ова примедба важи нарочито за

Дунавску и Савску бановину.

. " Из поделе расхода на личне и материјалне види се, да 214% од укупних бановинских расхода долази Ga личне, а 78,6% отпада на материјалне. Однос личних расхода варира између 15—18% (Приморска, Савска и Дунавска) и 22 до 32% (све остале бановине). Иначе важи правило: у колико ЈЕ већи буџет у толико je мањи део личних та така.

_ наводно БЛАГОСТАЊЕ

Опрана | 140.

VI. BaHOBHHCKH извори прихода.

Приходи по бановинским буџетима за 1933/34 годину. заједно са једним делом рачунске 1932/33 године изнели су укупно, као и расходи, 720,8 милиона динара. Расподела ове суме по изворима прихода била је следећа, у. милиднима. Врста: прихода Износ 96 Преостала готовина 96,5 13,4 Бановински прирези 163,6 22 Бановинске таксе 85,8 11,9 Бановинска трошарина 10,5 _ 98 Бановинска откупнина личн. рада 36,2 5,0 Остале бановинске дажбине 11,4 1,6 Приходи од имања и установа 86,9 12,1 Субвенције и помоћи 60,8 8,4 Дуговани приходи 27,0 534 Ново задужење у 1933 год. 6,9 10 Остали разни и непредв. приходи 30,9 43 Приходи од банов. предузећа 443 61

Укупно 720,8 100

' Према горњој таблици порески извори прихода износе

51% од укупних прихода, што значи да дажбине играју у бановинским финансијама исту улогу као и у финансијама групе 65 градских општина. | Приходи од наплаћених бановинских приреза: су у по-,

већању према 1932/33 години код 6 бановина, а у смањењу код 3 бановине и то код Вардарске, Моравске и Дунавске.

Прихсди од такса су исто.тако у порасту код 6 бановина,

а подбацили су према предходној години у Зетској, Дунавској и Вардарској. У приходима од трошарине у двема последњим годинама већих варијација нема. На име прихода

- од откупнине личног рада Дравска бановина у 1933/34 го-

дини није забележила ништа зато, што је она те године укинула ову дажбину са истовременим повећањем цестовног приреза, који разрезују самоуправни цестовни одбори а који постоје" само у Дравској бановини. Од укупне суме од 86,9 милиона, колико су наплатиле. све бановине на име прихода од бановинских имања и установа, 57,7 милиона односно 66% долсви на једну једину бановину — Савску. У 1933/34 извршено је минимално задужење од свега 6,9 милиона према 517 милиона у претходној години, када је Врбаска бановина примила 42 милиона по зајму код Државне хипотекарне банке.

Бановински прирез је разрезан у износу од 195,3 милиона са истом просечном стопом од 22% као и у 1932/33 години.

УП. Оптергћење самоуправним дажбинама.

Као што је у почетку овога чланка поменуто, укупно оптерећење самоуправним дажбинама изнело је у 1933 години 1.502,2 милиона према 1.454 у 1932. |

Кретање укупних износа дажбина у 1932 и 1933 години изгледа овако у милионима динара :

више- или више -|- или

1932 1935 мање-ум. мање-уб сеоске ститине 565,4 525,1 — 40;3 = 751 градске отштине 540,8 567,6 + 26,8 5,0. цестовни одбори 7,0 10,2 пл SO |V 45,1 бановине 340,8. 399,3 += 585 += 112: 14540 1.502,2 + 48,2 = 3858