Народно благостање

Страна 150

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10" | Колико је отпало оптерећења на поједине врсте даж- бановин, откуп личног рада 2,80 „ 2,42 35,57 3,10 бина види се из следећег упоређења : бановинска трошарина 419 4,95 4,10 4,51 1932 1933 | 955 | таксе и остале бан. O | | . - · ON ла: ТИ: Врста дажбина Ба S 55 95 a o o 0 0 S |: е~ == < _ Б x | Укупно 68,25 67,50 322,80 337,07 ~ ~ ~ ~ о Бо . 5 Прег у | росечни рећ кол групе сеоРан дезани niupeap 1505 516 АЛ 496 — 08 рема томе је просечно O O код групе сео ских општина остало скоро без промена, док се је код градОткуп личног рада 658 45 605 40 — 81 ских општина повећало за 4,4%. Просечно оптерећење свиТрошарина 3442 237 3660 244 | 65 | . ; _ : ма самоуправним дажбинама за целу земљу износило је у Таксе и остале бановин. 1933 104,23 динара према 102,58 у 1932 години. У. погледу дажбине 2935 202 3304 220 == 126 |

Укупно 14540 100 1.5022 100 -- 3,3

Из предњих двају упоређења мора се доћи до следећих.

закључака: 1) осетно смањење дажбина сеоских општина уз повећање дажбина којима оптерећују остала самоуправна тела, 2) скоро једна половина оптерећења отпада на прирезе, 3) порасла је улога трошарине, а нарочито такса

висине оптерећења најповољније стоји Врбаска бановина, а највећи терет сносе грађани у Дравској бановини. Мислимо, да је на закључку ове анализе самоуправних финансија од интереса упоредити кретање самоуправних дажбина по врстама, за последњих девет година, које показује следећу слику, у милионима динара. У

= Eo ; EI

и 4) незнатно повећање укупног оптерећења. 8 o 55. S. 58 5 S

Оптерећење појединим врстама дажбина код групе s а СЕК Ва ЗЕН i

7 : o ск iS {hi зо x

сеоских и градских општина на сваког становника даје ову P Е > “=: ње но: > слику у динарима : 1925 636,5 — 202,2 306,9 1.145,6 Сеоске општ, Градске општ. 1926 6487 — 259,1 293,1 1.194,9 . 1932 1933 1932 1933 1927 674,2 — 242,3 285,2 1.201,7 општински прирези 35,99 32,07 72,04 71,31 1928 664,3 — 361,3 275,4 1.301,0 огштински откуп личног рада 0,42 0,50 10,18 9,19 1929 740,9 = 4116 2817 1.434,2 општинска трошарина 544 461 109,72 121,53 1930 1.036,7 26,0 512,8 348,1 1.923,6 општинске таксе 4,21 5,00 90,88 87,03 1931 1.004,9 76,0 498,9 299,1 1.878,9 цестовни прирези 0,42 0,56 0,97 1,63 1932 750,5 65,8 344,2 293,5 1.454,0 бановински прирези 9,37 19,67 25,94 31,80 1933 744 60,5 366,2 3304. 15022

enim

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Na godišnjem kongresu поусаnih zavoda, održanom 17 pr. m. u Novom Sadu, bila su na dnevnom redu dva referata: g. 5.

"У d-ra Vlade Markovića i d-ra Roberta Paulovića, oba wu vezi s pitanjem zemljoradničkih dugova. Oba referata sadrže interesantne podatke najnovijega datuma, onai g. d-ra Vlade Markovića o kretanju seljačkih dugova kod banaka, od kako je inaugurisana zaštita, a g. d-ra Paulovića o klasifikaciji dugova po iznosu, O Visini kama{ine stope i takođe o kretanju seljačkih obaveza ха роslednje tri godine. Obojica ističu niz interesantnih činjenica, naimć, da su seljaci platili svoje obaveze za 60—70%. Mi smatramo da je ova činjenica centralna i da bi ona bila rešavajuća, kad bi se problem seljačkih dugova rešavao ekonomski, a ne politički.

G. d-r Vlada Marković je kritikovao načelo zakonodavstva za zaštitu seljaka kod nas od samog početka. On je potpuno prihvatio naše dve osnovne zamerke: da zaštita ne sme biti paušalna već individualna i da se gubitak seljačkih poverilaca usled zaštite ima da socijalizira. Ali nas s druge strane iznenađuju dve zamerke, koje g. d-r Marković čini pomenutom zakonodavstvu, od kojih prva glasi: da potrošački kredit uzet od zamađlija i trgovaca mije frebalo uopšte staviti pod udar moratoriiuma, jer je to živi kredit koji se mnogobrojno preko godine isplaćuje i ponova daje. | drugo, da isto tako nije trebalo uzeti pod udar moratorijuma one kredite, koje su

Glose uz kongres novčanih zavoda

dali zemlioradnici, jer se time jedni zemlioradnici štite, a drugi

pomažu.

Zaštita zemljoradnika kao dužnika kod nas, za razliku ~

od sličnih mera u drugim zemljama, od početka je uzela diterencijalno postupanje poverilaca prema njihovoi profesionalnoj pripadnosti, povolinije za banke nego za sve ostale poverioce. Smatra se, dakle, da su banke bolji poverioci od 1. i zaslužuju blaže postupanje. Sad, na kongresu banaka с. dr Marković kritukuje ovo diferencijalno postupanje i tha da bi diferencijal trebao biti u obrnutom smislu, t. |. da је trebalo osloboditi od zaštite zanatlije, trgovce i zemljoradnike, a metnuli pod udar moratorijuma, sledstveno, зато banke. Šo. je g. d-r Marković mogao da se izdigne iznad horizonta posebnog interesa, to mu može da služi samo za pohvalu — u ostalom on ie češće pokazivao tu tendenciju u tretiranju bankarskog pitanja u lopšte Ali da se pretstavnici našeg bankarstva ni jednom rečju ne ograđe od ovakvog gledišta, ne može da: se shvati kao znak otsustva svakoga projesionalnog kriterijuma, хес рте kao 'znak dezinteresovanja prema samom predavznju. Jer na kraju krajeva na jednom profesionalnom kongresu, na kongresu banaka sasvim „prirodno, a tako je i u celom svetu, posma- traju se stvari sa gledišta interesa grupe, ikoja priređuje kongres. Ako bi Kralja vlada usvojila gledište g. d-r Vlade Markovića, onda bi veći deo dugova seljačkih došao van zaštite moratorijuma, a manji deo, onaj bankama, ostao bi pod zaptom. Da li bi tim stanjem naše bankarstvo bilo zadovoljno?

Još nas više iznenađuje, da na kongresu, na kome je bilo zastupljeno 543 banke, nije bilo nikakvih drugih referata ni formalnih predloga, ni sugestija, sem onih u vezi sa ZakO-. nodavstvom о zaštiti zemljoradnika. ES je bankarstvo u krizi i to hroničnoj, kako je s-pravom rekao с ali s oštrinom akutne riže. Uzrok ze je s jedne strane za- ~

štita seljaka, ali s druge strane činjenica, da ni” jedna zemlja - +

. d-r Vlada Marković; ~.