Народно благостање
2, март 1935.
па svetu'ni|e tako anfibankarski tretirala bankarsku krizu kao
što je. to kod nas bio slučaj. Postoje dakle sektori bankarske krize kod nas nezavisni od zaštite zemljoradnika,; kongres,
međutim, okretao se celo vreme oko zaštite zemljoradnika. “Ta jednostranost došla je do izražaja i u rezoluciji od 15. tačaka. Glomazna rezolucij» je velika taktička greška. Rezolucija od 17 februara više liči na tezu za diskusi|u pri proniociji za doktora ekonomskih nauka no na instrumenat, kojim treba naše bankarstvo da saopšti merodavnim faktorima što ga žulji i šta mu #reba. Rezulucija freba da bude kratka i dj se drži onog što je majvažnije. Ona dalje treba ida: bude realna, i
u svojim zahtevima ima da. računa sa impoderabilijama našeg iavnog života i da se prema tome ravna. Protiv toga greši gor--
nja rezolucija, jer se bacila sva na postojeći režim zaštite Seliaka. Naše je bankarstvo današnjoj vladi дало veliki kredit, pojedini direktori banaka i bankar. korporacije sa velikim. oduševljenjem su pozdravili prve mere Kraljevske vlade u oblasti novčarstva i ako oni od toga nisu mogli očekivati nikakvu korist. Ko odgovor na to došla je uredba, koja je, kao što s pravom kaže gs. d-r Marković, jedan veliki broj novčanih zavoda bacila u mužnost likvidacije. Posle ovoga govoriti u rezoluciji o značaju bankarstva za narodnu privredu, o značaju moratorijuma uopšte, i ako |e zakonodavstvo prešlo iz moratorijuma u materijalnu oblast smanjujući na pr. kamate, o visini kamatne stope prema seljacima itd. znači gubiti vreme. Baukarstvo је |теђајо da baci težište na. sanaciju bankarstva опако, Како је to izvedeno u celome svetu, a naročito s obzirom na činjenicu, da je kriza velikim delom prouzrokovana baš merama zakonodavsiva — što nigde više nije bio slučaj.
Mi razumemo depresiju u krugovima našega ђапкаг5 ћу Najavljenim člancima „Kako je kod nas lečena bankarska: и za i kako je trebalo lečiti” mi ćemo dati analizu torture, kroz koju je prošlo naše bankarstvo. Ali zato pretstavnici banaka ne smeju gubiti glavu. Ako oni sami ne umeju da nastupe-u kor.st, mera za saniranje bankarstva, onda im sć sa strane neće moći pomoći. === | реузимајући дужност: нови управник београдског позоришта рекао је у својој изјави, између осталог, и то, да је „боље домаћа драма са дефицитом, него страна са суфицитом“. До данас су за оцену вредности једног позоришног комада постојала два критеријума: уметнички и финансијски. Са гледишта првог комади се цене без обзира на национално порекло. Тај критеријум постоји у целом свету. Што се пак финансијског тиче он по г. управнику отпада, јер је Народно позориште субвенционисано па ће из овога покривати дефиците домаћих комада. По овој логици могло би се очекивати да београдска позорница остане (без страних комада и у том погледу би Београљ био изузетак од свих престоница и већих места света, као што је данас случај са, А земунском, квартовном трошарином.
_ Збогом, г. управниче, ми одосмо у биоскоп!
Збогом, г. управниче...
анннрннннннннННИовЕа МРИРИ ИН НЕКА.
ma a о Јаја ои jedini artikal svetske
Tragedija proizvođača ajd | centirale sve zemlje. Tome ie
= ~ izvodnjie zemalja uvoznica. Iz-
VO „zemlje su takođe i dalje povećavale proizvodnju, 46 је 10; imalo za posledicu strahovito stropoštavanje cene jaja.
· Svetski izvoz. jaja od 1930 sistematski opada. U prošloi prema 1932. godini smanjio se za nepunih 100.000 tona odnosno 26%. Ni kod. ijednog važnijeg artikla svetske trgovine nemamo
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
trgovine čiji su uvoz kontin-
razlog povećanje vlastite рго-
о
дрво за гориво.
da se izvoz za poslednje dve godine roza za četvrtinu, |.
19 Spo
трана 151.
СЕ
. Najveći pad izvoza (u pote eđenju sa 1932) pokazuju ove zem-
lje: Poljska 43.2%, Belgija 64 3%, Jugoslavija 30%, Turska 43.5%, Egipat 50%. Rumunija 49.4% itd. Ovo pokazuje da je ograničavanje uvoza najviše pogodilo zemlje, koje proiz-
vode slabije kvalitete, Ogroman pad cene omogućio. је. _ртео=- +
rijentaciju potrošnje na bolje kvalitete; te otuda vidimo da se
17707, Рапзке 1 Holandije, koje učestvuju u svetskom izvozu :sa. skoro 50%, u 1034 prema 1932 smanjio samo za :100%.,; (17:25
ибебсе ovih zemalja u svetskoj trgovini jaja poslednjih godina stalno se povećava: sa 38% dini na, 40%.
Uvoz je majviše opao u zemlje, koje su Torsirale мја= :stitu proizvodnju i u vezi. s Tim agrarni protekcionizam, a to. su (u poređenju sa 1932): Nemačka 47%, Švajcarska 12%,
u 1932 povećalo зе ц ргоз[ој 50-
„Austrija 42%, Italija 74%, Čehoslovačka nepunih 50%. Као о
„Što se vidi, najveće ograničavanje uyoza vrše zemlje u koje je
„do sada bio upućen naš izvoz. Sem {ioga, na Ovim шанта počinju da se pojavljuju i severne evropske zemije sa Svojom O
kvalitetnom robota. Ovakav razvoj prilika doprineo je da su se cene jaja stropoštale kao ni iednoč drugog polioprivrednog proižvoda.
U januaru mesecu ove godine prema istom mesecu 1913 сепе. su pale: u Kopenhagenu za 77.8%, a u Holandiji za 67.1%.
Sem toga, cene jaja pokažuju izuzetak i u tome. što njihove
cene od 1929 konstatno padaju. Taj pad se nastavio i u OVOJ.
godini. U januaru ove prema istom mesecu prošle godine. cene ~
su pale: u Kopenhagenu. 22.2%, u 'Holandiji 18.6%.. Isto kre=
tanje cena bilo je i u našoi zemlji. Tako na osnovu podataka.
o izvozu, cene su mi 1934 prema 1929 pale 74. 58.5% a u 1934 ргета 1933 za 13.3%. Паје радапје cena, omogućiće zemljama izvioznicama kvalitetne robe da znatno povećaju SVOJ relativni udeo u svetskoj trgovini i da sa svojom robom pro“dru i na nova Tržišta, koja su do sada držale agrarne zemlje. Zbog veoma niskih cena poslednje će imafi sve manje mogućnosti da svoju proizvodnju kvalitetno unapređuju. |
Од свих аграрних земаља У
Преоријентација румунског Европи највећи конкуренти новца нашем извозу аграрних -про=- -= извода cy Румунија“
барска. Извоз за њих има реМативно већи значај непо за нашу земљу. У 1932 г. отпадало је на једнога становника вредности извоза у Румутији 437 дин. Мађарској 399 и Југославији 285 дин. Иза
Румуније и Мађарске, а испред Југославије стоје-од европе. ских земаља Бугарска, Пољска и Португалија (Види чланак "Наша спољна трговина за време привредне депресије“ бр. 749 од 1934 г.).
и: Мазо -
Румунија стоји на првом месту међу аграрним 'земља- 5
ма у погледу удела неапрарних производа у њеном извозу,
због нафте. Ми смо у чланчићу „Стварност и поезија“ (бр:
30 om 1934 г.) прикавали значај нафте за румунски извоз. „Последњих година расте њен удео (са 31% укупне вред-
_ности извоза у 1931 год. на 56% у 1933 г.).' Аграрни производи губе значај за румунски извоз исто као и за пољеки,
| док је код нас обрнут случај.
„Lest Euaropćen Аспсоје“ у броју 'од октобра пр. г: „донео је. податке о кретању румунског извоза“ главних пољоупривредних | производа.
7
већи, код нас.
_За румунски извоз имају. већег значаја, поред нафте, | 1 кукуруз, пшеница, раж, овас, јечам, пасуљ, уљано семење, | |
уљани колачи, свиње, јаја, говеда, месо, дрво за прађу и 5 погледу артикала сличност са нашим извозом је велика, изузимајући петролеум, али је разлика Ју погледу. значаја појединих производа. Биљни производи _ имају релативно
HBO а животињски мањи значај него Е