Народно благостање

| Страна 164

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 11

1932 24,38 — 1,83 Процентуални удео Разлика према

1933 23,23 — 1,15 Година женских претходној год. у % 1934 22,63 — 0,60 1923 21:32 == 22211 Горњи нам податци показују да за 12 последњих 1924 29,16 =P 1,84 година разлика између највеће и најмање осигуране надни- 1925 30,47 + 1,31 це износи око 22%, и према томе може се рећи да није 1926 32,14 -– 1,671 превелика. 1927 32,30 + 0,16 · Од 1923 па до 1930 г. надница је у сталном порасту, 1928 32,42 + 0,12 кад достиже максимум од 26,45 дин. Пад, који је наступио 1929 32,51 + 0,09 после тога није још заустављен и био је највећи у 1932 T., 1930 32,59 + 0,08 па је после све успоренији, У 1933 г. износила је надница 1931 33,49 + 0,90 22,63 дин. приближивши се нивоу оне из 1926 год. (22,83 1932 36,50 + 3,01 дин,). Према 1930 г. њен пад износи: 1931 г. 1%, 1932 г. 7,7%, 1933 38,05 + 1,55 1934 38,55 + 0,50

1933 r. 12% и 1934 г. 13,6%. Пад у току привредне депресије релативно није велики. Ове до 1933 г. постојао је паралелизам у кретању запослености и надница. У прошлој години, као што смо изнели у бр.6 („Наднице у Дравској бановини“), запосленост је почела да расте, а наднице и "даље опадају, иако успоренијим темпом.

И у овом извештају се истиче да се може с великом вероватноћом тврдити да ће се у току о. гг. падање над·ница зауставити, објашњавајући то успореним темпом па-дања наднице.

Удео женске радне снаге је у сталном порасту, који де последњих година много већи, као што видимо из доње таблице.

У извештају се каже да послодавци у кризи штеде и на тај начин, што раднике замењују радницама, које имају надницу просечно за 30% мању. Ово тврђење Уред није доказао. што је констатовао и наш уредник, износећи неколико примедби. Ми сматрамо пак да је у овом случају други разлог порасту удела женских. То није ништа специфично за подручје овога Уреда. Пораст је највећим делом у текстилној индустрији, чија је природа посла таква да су женске погодније од мушких.

На крају је потребно напоменути, да се горњи закључци #е могу сматрати као репрезентативни за целу земљу, иако су карактеристични,

аза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

= = Ропоуа je pokrenuta diskusija

o radu Prizađa. Kritičke mri-

medbe „došle su sa strane

Glavnog zadružnog saveza, Sa-

veza srpskih zemljoradničkih zadruga i Udruženja izvoznika. Dok prve dve organizacije zameraju Prizadu što nije uspeo da na tržištu održi dekretiranu cenu, Što je zaveo Кашаји од 15 din. po кушај, Која služi kao 'gafancija za isporuku kvalitetne robe i šio je kupovao od stranih firmi, dotle Udruženje izvoznika navodi, da se Ptizad udđalijio od prvobitnog zadatka i postao običan izvoznik. Oni ·smatraju da bi Prizad trebao 'da se ograniči na izvoz opijuma i pšenice, kao i na intervenciju kod ovih proizvoda.

Prva zamerka, istorijski posmatrano, treba da se IOTпаше tako, da je Prizad kupovao po višim cenama od onih, koje „je dobijao proizvođač па ržištu. Otuda se nameće pitanje: zašto je Prizad plaćao više cene? Odgovor je bio VDO prost, jer je ovaj imao (da Кирије po cenama koje mu je odredila država, a ove su bile određene na bazi prodajne cene povećame za izvoz preferencijala. Ne može se poreći da u održavanju ove cene Prizad mije uspeo, a time otpada опо 510 'mu se prebacuje. Po njegovim cenama, sem nekoliko poena, razvijale su se i one za robu namenjenu unutrašnjoj potrebi, koja je daleko veća od lizvoznog viška. Nije se desilo ono naj'strašnije, da Prizadova cena ostane usamljena, a pored ove stvofi se još jedna bez preferencijala. Pored jedinsfvehosti cena je za sve vneme kampamje bila čitavih 100% veća od one ma bazi roterdamskog 'pariteta, odnosa lizvoza u mnepretereneirane zemlje. U svome odgovoru na zamerke Prizad je ovu činjenicu istakao kao pozitivni rezultat svoga rada. Mi, me-

. đutim, smatramo da to nije nikakva maročita zasluga Prizada, već qu prvom redu posledica kretanja ponude. Preferencijali su bili 'komtingentirani. Dnugim rečima, samo određena količina robe, ipreferencijalom privilegisana, može se njime koristili. Na

Glose uz disktisiju o Prizadu

slučaj da је izvozni višak bio znatno veći od preferemcirano.g kontingenta onda bi logička posledica bile dve cene: jedna za kontingent i dnuga za slobodan izvoz. Mi smo skloni da pretpostavimo, да и OVOj kampanji ponudđa. nije premašivala kontingent mprivilegisan preferencijalom, te je celokupni izvoz bio upućen u preferirane zemlje. To je bio. glavni razlog: zašio je uspelo Prizadu da za sve vreme održi cenu за iprelerenciialom. A to wu isto vreme dokazuje koliko. je bio neosnovan prekor, da Prizad nije uspeo ада podigne cenu.

Logički tek posle ovoga došla bi zamerka да Ритад nije uspeo za mekoliko: poena да održi (đekretiranu cenu. Čim su objavljene дектебгапе cene i Prizad po ovima počeo da ofkupljuje, na tržištu su stvorene dve cene. Razlika između cene po kojoj je kupovao Prizađ i one, koju su dobijali .proizvođači, nije bila konstantna. U početku kampanie, kada su proizvođači mudili mnogo, usled egzekutivne naplate poreza, naročibo pošto su se mlinovi prilično snabdeli, ova se kretala između 15 i 20 din. prema kvalitetu. Potom se sve do početka oktobra 'postepeno smanjivala. U oktobru, usledi zavođenia katicije od 15 din. po kvintalu na ime garancije za isporuku kvalitetne robe, ponova se popela na 10—15 din. U januanu i početkom februara, razlika između Prizadove i faktične cene skoro se lzgubila. U ovo vreme Prizad nije ni kupovao, jer bi u tom slučaju morao ida poveća SvOju cenu.

iPojavu dispari.eta u cenama izazvala su dva razloga. Prvi leži a uslovima ipo kojima je Prizad vršio kupovine. Još pre uwođenja kaucije od 15 din. ipo Wkvintalu Prizad je robu preuzimao na određenim atovannim stanicama i u minimalnim količinama od 10 vagona. Samo preuzimanje ma određenim utovannim stanicama pretpostavljalo je izvesne transporine troškove. Minimiranie količine preuzimamja isključilo је тоgućnost neposredne kupovine od proizvođača. Prizad је OVa'kve uslove morao ida postavi radi toga, jer je preuzimao robu polipuno :opremljenu za :igvoz. Drugi razlog leži u otsustvu VeE-