Народно благостање

- 9. март 1935. НАРОДНО ćeg broja kapitalom jakih izvoznika, te je tržište za neposredne kupovine od proizvođača sve više bilo prepušteno makom +rgovcu, koji je takođe фадо зуоји zaradu. Time su se između Prizada i proizvođača stvorila dva posrednika kroz čije je ruke prolazila roba. U koliko je bio manji broj liferanata u toliko. je bilo manje šansa za njihovu međusobnu konkurenciju, koja bi ovu razliku svela na normalnu meru. To je bio razlog što Prizadova cena nije mogla да dopre do proizvođača. 1 Prizad u svojim odgovorima priznaje ovaj nedostalak svoga poslovanja, ali razlog malazi u Mtsustvu vlastite organizacije za pribiranje robe neposredno od proizvođača. Postajući glavnim Кирсет па {ržištu, u medostatku finansijskih sretstava i мраз! ос аратаја та pribiranje robe, on se morao oslomiti ma postojeću trgovačku organizaciju i na zadiugarstVO. Pošto ovo poslednje mije raspolagalo znatnijim sretstvima i potrebnom tehničkom orgamizacijom za Žitarski posao, to je njegov udeo u pribiranju robe Ostao minimalan. Tvrđenje Prizada da bi razlike m сет пезајо да je raspobagao vlastitom organizacijom za prikupljanje robe od proizvođača ne može se primiti KaO tačno. Ukoliko ova razlika potiče od faktičkih troškova ona bi se morala javiti i m sistemu wlastite organizacije. Ova. bit ove mogla да snizi samo. u toliko ukoliko ibi pri sadanjem 5stemu postojala monopolska dobit trgovaca.

Zamerka da je Prizad kupovao i od stranih firmi pretstavlja pravno i faktično. pitanje. Sa gledišta prvog, ako jc po sredi jedna protokolisana firma, onda je Ova neosnovana. Al, poznato je, da se danas u svima zemljama vodi politika ehonomskog nacionalizma, te bi to nalagalo i Prizadu da u svome poslovanju, pod jednakim uslovima, Tavorizira domaće lirnie.

Primedba Udruženja izvoznika, da se Prizad: udaljio od svog prvobimog zadatka i postao običan trgovac, aema 0OSnova. Sadašnje doba u pogledu modaliteta trgovačkog poslovanja između pojedinih država donelo je mmoge novine. Privatnu frgovinu ma mnogim sektorima gotovo u svima državama zamenile su državme ili poludržavne ustanove. Iz til specijalnih potreba, koje su detaljno analizirane u našem uvodnom članku „Još o Privilegovanom društvu za izvoz” (3 juni 1933), javio se i Prizad. Danas je već sasvim očevidno, da Prizad ma celoj lmiji svoga poslovanja ne može biti smo komisionar, već ima slučajeva u kojima se bezuslovno. mora Doiaviti kao trgovac za sopstveni račun. Mi smo principijelno та to da se trgovini prepusti sve ono. gde me postoje зресialni razlozi za državnu intervenciju. Tamo pak gde оу! роstoje trgovci se moraju pomiriti sa svojim isključenjem, koje se ne dešava ni iz kakvih kaprica, već zbog promena nametnutih organizaciji prometa dobara.

Санитетска служба београдске општине, са пуним правом, често је подвргавана критици. Неспособност општинског (санитета нарочито је постала упадљива последњих година када је, услед осиромашења, све више растао број лица, која су тражила бесплатну лекарску помоћ. Општински санитет треба да претставља социјализовану здравствену службу тј. бесплатну за сиротињу. Уствари сиротиња је од овога до сада имала незнатне помоћи. Број лекара редовно је био недовољан, санитарне установе нису биле добро опремљене нити снабдевене најпотребнијим материјалом и лековима.

Реорганизација београдског општинског санитетар

Претседник београдске општине изјавио је, да намерава да потпуно реорганизује општинску санитетску службу. Реорганизација ће се односити на решење питања централне општинске амбуланте, дезинфекционог завода, боље опреме станица за спасавање, контролисање рада реонских лекара итд. За овакву реформу било је крајње време, али нам претседник ништа није рекао о" финансијској страни

БЛАГОСТАЊЕ Страна 165. њеног извођења, јер без довољно сретстава читава реорганизација може остати мртво слово на хартији. У досадањој политици београдска општина никада није показала потребног смисла за социјално-политичке проблеме, То. се види и из њених буџета. Буџет од 20 и неколико милиона за јавну хигијену, лечење и помагање сиротиње, пожарну команду и заштиту деце за један град, у коме огромну већину претставља раднички и сиромашнији елемент, сасвим је недовољан. Од преко 600 милиона закључених општинских зајмова после рата једва милион динара употребљено је за санитетске потребе и нешто око 14 милиона за социјалне потребе (Општинске новине Op. 1—3 1934). При садашњој реорганизацији санитета ми се питамо, хоће ли београдска општина разумети скалу прешности потреба у савременом (социјалном схватању и са извесних буџет= ских позиција узимати да извршење најпречих задатака Досадашња њена политика оскудевала је у систему задовољавања потреба према њиховој прешности, Тако се једино да објаснити, да „једна општинска управа сазида још неупотребљену кафилерију у вредности 2: мил. динара, друга да се постара да подигне модерне штале за хигијенско ждребљење кобила, које су стајале много милиона, а: да нема ни једне болничке постеље, нити породилишта за жене“. (Цитирано по извештају Лекарске: коморе — „Bpeме“ од 14 јануара 0. г.). Из тих разлога ми код намераване реорганизације општинског санитета мећемо знак питања и изражавамо сумњу, јер није речено одакле ће се наћи потребна финансијска сретства. |

Али, пошто и сада постоји нешто санитетске службе за сиротињу, то се и без ове реформе намеће непрекидно питање како ће се реорганизовати човек-лекар. Савест игра улогу код свих позива, али је лекарски једини, чије је правилно и корисно вршење засновано искључиво на савести: Ко тога нема, не може бити добар лекар. Отуда је профе= сор Вирхоф рекао, да само добар човек може бити лекар. Он треба у овој позив да унесе много воље и труда; да буде хуман, предан, пожртвован, човекољубив итд. Може општин= ски санитет имати доста лекара и богато стовариште материјала па ако ови не буду савесни да ипак не користе ништа. Један наш пријатељ, иначе лекар запослен у општин-= ском санитету, причао нам је о олаком схватању повива итд. Г. претседник је водио рачуна о овоме, па је рекао, да ће бити контроле. Само је пропустио да нам каже на који начин мисли да спроведе контролу, јер је ова над овом врстом рада најтеже изводљива и захтева такође потребан апарат. Ми знамо да су многе реформе, техничке и финансијски добро примљене, морале остати без успеха само зато, јер се није водило рачуна о човеку коме је поверено њихово извођење.

== Pošto je zakonom o zlatnim rezervama od 1934 godine ministra finansija Morgentau'·a u | S: A. D. valuta. ,modernizovaпене TO ma sada” (rebal jednim JIE nim zakonom guvernera Federalnog rezervnog saveta Ekiša da se „modernizuju” i banke.

Ovo miodemiziranje odnosiće se na propise o kreditnoj politici i na organizaciju aparata. Ovome nije potrebno nikakvo naročito objašnjenje, pošto promena ikreditne politike, slično reformama ш evnopskom бапкагафуц, ima za cilj proširenje mogućnosti izdavanja novčanica, vodeći pri tome računa o državnim potrebama. Kada su Federalne rezervne batnke stvorene kao rezerve za likviditet ostalih banaka, njihova delatnost je bila ograničena na eskont kratkoročnih trgov. menica. Poslednjih godina ovaj princip nije bio više sprovođen, a}i nije bio ni napušten. Prema novom projektu Federalne rezervne

Revoucionarna reforma novčaničnog posla u S. A. D.