Народно благостање

Страна 166 НАРОДНО bamke moći će da eskontuju sve Kreditne instrumente trgovine, industrije i poljoprivrede indosirane та од koje banke. One će moći da svojim članicama daju kredite u visini njihove celokupne aktive bez obzira na rokove. Pri tome mora se uzeti u obzir, da je saveznim: bankama odobreno да даји dugotnoOČne hipotekamne kredite (do 20 godina. Ovlašćemje za kupovinu || prodaju obveznica „državnih zajmova sa šestomesečnim iOkom prošireno је do mneograničenih količina i rokova.

Da bi se sprečila samostalna delatnost rezervnih banaka, što je do sada bilo u skladu sa federalističkim uređenjem, koje bi bilo u stanju da poremeti movu politiku, stvoriće se jedan naročiti Federalni komitet za politiku otvorenog tržišta. Hklis je naglasio, da vođenje ove politike znači i rukovođenje bankarskim lkreditom. Ovaj komitet mpnretstavljao bi centralni ustanovu kreditne politike: on može da diktira obavezne propise za polikiku oborenog tržišta i da kontroliše eskonine siope pojedinih banaka.

__ Оајеко su od većeg značaja centralističke tendencije u organizacionim promemama, koje služe tome, ida se najvažnija prava rezervnih ibamaka prenesu ma Federaini rezervni savet Čiji Će sastav biti pod uticajem vlade. Kod rezervnih banaka biće spojeni pretsedništvo sa poslovnim odborom па čijem čelu stoji guverner. Time je pravo potvrđivanja Fede- ralne. rezervne direkcije prošireno i na guvernera, kao i Viceguvernera. Logički, direkcija se može odreći delegiranja. naročitih agenala m direktorijume pojedinih banaka. Guvemet će se od sada birati na godinu dana i moći će u svako doba da bude opozvan. U Federalmoj rezervnoj direkciji nisu izvršene nikakve veće formalne promene pošto je Ovaj i tako zavisamn od vlade. Kao i ranije, ona će se sastojati od ministra Iinamsija, kontrolora movčanica i šest pretstavnika iz raznih krajeva zemlje. i privredmih grana, koji se naimenuju па 10 godina: Sem bankarsko-tehničkih Mevalifikacija za mjih se sada traži još i to, da su naslrojeni u nacionalno-privnednom diuhu. UYOđenjem granice starosli i mogulćnosti da ovi budu postavljeni za guvernere, direkcija je (došla potpuno pod uticaj vlade. Usvajanje ovog zakona značiće totalno uništenje Federalnog rezervnog sistema na čije će mesto doći, po rečima profesora: Vilisa, politički kontrolisana, likvidna i inflacioni-

stička bankarska mašinerija. Povećanje novčaničnog op{icaja U .

cilju plaćanja državnih zajmova i likvidnih bankarskih кге. dita, što je do sada kao mera iz nužde sprovođeno u Oigralni– čenim razmerama, postaje po novom projektu principom. Treba mapomenuti, da ukidanje likviditeta pokrića ne pretstavlja nikakvu opasnost pošto. više ne postoji konvertibilitet. I ako se mi zakonu ne govomi o državnoj banci ipak su obe ove ideje Taktički ostvarene. Pitanje је da li će ovaj projekat biti uzaкопјеп. Vlada ga smatra kao bazu za diskusiju. Projekat je naišao na veliki otpor u krugovima protivnika planske privnede, koji su takođe za reformu. U poslednjem izveštaju njujorške Trgovačke komore navodi se, da valutni i kreditni odnosi podležu zastarelim i mepreglednim zakonima, koji su merama za suzbijanje krize stvarno prestali da važe. Refonma, koju iraže profivnici planske privrede, predviđa takođe mere za regulsanje i uprošćenje, ali pre svega та depolitizaciju bankarskog aparata i stabilizaciju valute, pošto smatra da će samo па Тај način biti vraćeni kreditno-politička sigurnost i poverenje.

U novinama vlada silmo uzbuđenje zbog toga što već mesec dana pada funta sterlinga (а uz mju po malo i dolar) i 510 i je ovih dana dostigla niv) леpoznat od kako je funta :uopšte razdvojena od zlata, od septembra 1931 godine. Pišu se dugački članci, telefonira se između velikih gradova i vlada krajnja nervoza na deviznim berzama. Čak je u engleskom donjem domu podneseno pitanje

Funta sterlinga!

ICI SZ priini JO OIR Ori Er rKKE1Ci

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 11. Ministru finansija, da li mu je poznato da se Тишма 5 торо-. štava i šta namerava da preduzme protiv toga. Engleski listovi beleže, da je dotični narodni poslanik ismejan dok je govorio, a da je Ministar finansija odgovorio, da na pitanie nema šta da kaže. Interesanima je stvar da se svuda svet UzbUnio zbog pada funte sterlinga, samo ne u Engleskoj! : Mi smo u „Narodnom Blagostanju” više puta pisali o revoluciji engleskog javnog mišljenja i službenih krugova u pogledu valutnih problema. PFluktuacija valute je jedan detalj, koji ne interesira ni državnu politiku ni poslovni »vćet. Pitaće nas kogod, kako je to mogućno da engleskim izvoznicima bude ravnodušna {luktuacija valute, kad ona može na тај način da bude izvor dobiti ili štete. Odgovor je vrlo prosi: engleska trgovina u poslednje vreme u glavnom se skonceutrisala na imperijum : па zemlje sterlinškog bloka; na Kkoionije i dominijone, na nordijske zemlje i u opšte zemlje, koima funta sterlinga služi kao valuta. Te valute idu paralelno sa funtom, tako da ne postoji nikakva opasnost za izvoznike. Jedni vele da englesku funtu obara sama vlada, da bi. dobila ponovo izvesne trgovinsko-političke koristi, kao 50 је bio slučaj posle prvoga pada 1931 godine. Već ovo što smo naveli, dovoljno je kao dokaz, da je to tumačenje skroz pogrešno. A i inače se zna, da engleska vlada ne samo da nije namerno obarala funtu, već da čak devizni fond čini intervencije da spreči padanje — do sada bez uspeha.

Interesanino je, da novine vele da najveće uzbuđenje zbog toga vlada u Americi. To je više no smešno. Amerika je secala mesecima ceo svet obarajući dolar i ne kazujući nikome, kad će koliko da obori i kad će da stane! U ostalom ла svetskom iržištu ne smeta njoj Engleska. Ali da je to slučaj, Amerika ipak ima svoj put u pogledu valute. Do sada ie važilo pravilo da Engleska i Amerika vezuju svoje valute jednu za drugu i ako jedna pođe gore ili dole, druga je sieduje. Ovoga puta to nije slučaj. Dolar je istina pošao malo za funtom, ali kad je primetio da je suviše opasna tociljalka, kojom je pošla funta, on se pišmanio i zadržao na visini, kcia je još uvek preko zlatne tačke tako da se još nema računa da se šalje zvečeće zlato iz Amerike. Ali i da se ima računa, ne bi bila nikakva opasnost, jer Amerika još uvek ima najviše zlata na svetu.

Sa Engleskom to nije slučaj i zato se čuju јаче d da engleska funta može pretrpeti katastroiu, pošto nema ćime da se brani. Mi mislimo da je ovaj pesimizam neosnovan. Kad bi engleska vlada htela da spreči taj pad, čak i ako devizni fond nema rezerve, zemlje zlatnoga bloka bi glavačke ројеtele da dadu Engleskoj zajmove. Francuska je to jedanput već radila i dobila svoje pare natrag.

· Koliko smo mi mogli da vidimo, glavni razlog ради funte leži u opasnoj ofanzivi od strane besista. Postoje u celom svetu, naročito na velikim svetskim berzama, ljudi koji špekuliraju ala bes. Na tom se poslu mogu velike pare da zarade, ali se može da izgubi i iberciger, pa čak i unutrašnje odelo, kao što su Austrijanci izgubili i poslednju oboiku prilikom špekulacije sa francuskim frankom 1924 godine. Najmanje je opasan pad valute, onda kad ga obara špekulacija. Treba samo poplašiti besiste, pa da postanu i sami pioniri hose. Jer čim se poplaše, oni počnu besno da kupuju valuiu, koju su obarali, da bi se pokrili i na taj način izazvali pro= tivnu tendenciju.

Danas je najmisterioznija engleska valuta u posledu buduće valutne politike i tu leži glavni razlog, što ne, možemo znati sigurno, šta će biti u budućnosti sa funtom. Jer је еле gleska vlada bila i ostaje gospodar svoje valute. Ali engleska vlada ne smatra stabilnost valute za vrhovni valutni Đrincip. Ako ona ne obara, može da trpi da se obara. Zašto? Ко zna kakvi mogu. biti momentani razlozi!

Od sviju velikih" naprednih DI zemalja ТЕ