Народно благостање

Страна 184

(sa 25%) и Канаде, што углавном отпада на пшеницу, па-

-мук, воће, маст и минерално уље. Укупни удео немачког увоза из прекоокеанских земаља смањио се са 45,7% на 42,5% док се европски сразмерно повећао. Он је у првом полгођу износио нешто преко 50%, а порастао је у трећем тромесечју на 62% и у четвртом на преко. 66%. јасно ви-

__ димо дакле све јаче померање немачког увоза на европске земље. | . |

Немачки извоз показује супротну тенденцију. Његово сужавање у прекоокеанским земљама износи само 8% а у европским 16%, (од којих пада 5% на изгубљено руско тржиште, а остало на француско и северко-европско); док (е извоз порастао за Мађарску, Румунију, Италију, Грчку, Пољску, Велику Британију, Југославију и Португалију. Удео прекоокеанских земаља у немачком извозу порастао је ca 19% у 1931 и 1932 год., на 22% у 1933 и 23,4% у 1934 г. У прошлој год. се први пут омањио активни трговински биланс Немачке са европским земљама из разлога повећаног увоза из истих, (за око 23,8 мил. зл. дол.), док је пасивни трговински биланс са прекоокеанским земљама смањен искључиво због рестрикције увоза (за 20,24 мил. зл. дол.).

НАРОДНО

(земаља.

БЛАГОСТАЊЕ · Бр. 12

Немачка спољна трговина, као што видимо, иде у правцу изједначења салда, како активних, тако и пасивних. Овај развитак опажа се у спољној трговини свих великих земаља. 1929 год. још се 16,9% промета светске трговине изравнавало преко трећих земаља, у 1934 г. само 6,5%. Ова периода светске трговине стоји, што је сасвим природно, у знаку њеног невероватног пада. Разлог томе је што се „изједначење салда врши углавном ограничењем увоза пасивне земље, чије се реперкусије осећају и у другим земљама услед повезаности светске привреде, Код чистог примењивања принципа репипроцитета, може бити од користи џисчезавање оних салда, која се изједначују помоћу трећих Док је наиме у прошлости преузимање робе из једне земље значило оптерећење трговинског биланса, чије би евентуално елиминисање (било зависно од добре воље неке треће земље, спољаа трговина заснована на принциny реципроцитета изискује повећање увоза, ако се хоће повећати извоз. Немачка има сасвим јасан циљ, да изједначи трговински биланс. Она се тиме само прилагођава промењеним принципима трговинске политике, који су постали доминантни у свету.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА |

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Мемачкој је у 1934/35 продато пољопривредних машина за 230 мил. мк. према 152 у 1933/34, 109 у 1932/33 и. 90 у. 1931/32. Вредност извоза у 1934 била је 20.5 мил. мк. према 21.194 1933, 24.2 у 1952 и 48.8 у 1931 год. Цене пољопривредних машина у периоду депресије пале су за. 20%. |

= Радикал-социјалистичка посланичка група у француском парламенту захтева од г. Фландена да поднесе одмах парламенту ради дискусије законске стредлоге о 08дрављењу тржишта меса, млека и других пољопривредних производа. Захтев је врло енергичан, а верује се да је изазван погоршањем ситуације због новог уређења талијанске спољне трговине.

= „Обхог“ доноси да је у срезу Рума и Сремска Митровица извршена комасација на 7,5 хиљ. кат. јутара земље. Трошкови су износили 180 и 135 дин. по јутру.

— У Стамбулу се воде преговори о приступању Ирака турско-југословенском споразуму о опијуму. У изгледу је да ће споразуму у најскорије "време приступити и Русија.

— Због недостатка и велике скупоће сточне хране товљење свиња у Мађарској у јануару смањило се за 20%. Произвођачи продају знатно више но у истом периоду прошле године, те су цене знатно пале. |

= Берба кукуруза у Аргентини, која ће бити у првој половини априла, цени се на 10 мил. т. према 6,25 мил. т. у прошлој г. Ако се та рекордна берба оствари биће 3 мил. т. извозног вишка. Такође се рачуна са рекордном жетвом јечма од 930 хиљ. т. према 784 хиљ. у 1934 и 700 хиљ. у 1930 г. Аргентина се нада да ће један део извозног вишка кукуруза моћи пласирати у С. А.Д. где је берба у прошлој г. била за половину мања од оне у 1933 г. (1,38 милијарди буш. према 2,35 милијарди). С. А. Д. купиле су већ у овој г., и то први пут кукуруза у Аргентини. Пошто је берба тамо тек у августу вероватно је да ће аргентин-

ски извоз бити могућан. Иначе је Енглеска највећи купац.

аргентинског кукуруза, она у задњим годинама је куповала просечно 40—50% извозног вишка, а остатак је пласиран у европским земљама.

— Пролетна сетва у Русији у овој години треба преMa плану да буде извршена на 93.8 мил. ха. од чега отпада на поједине важније културе: пшеница 23,2, овас 17.5, јечам 7, кукуруз 34, памук 1.9, лан 2.1, снећерна репа 122, кудеља 0.7, сунцокрет 3.2. дуван 0.09, махорка 0.1, кромпир 6.8, поврће 2.9, сточна храна 10.2 мил. ха.

— Нретседник пољске владе Козловски изјавио је, да је главни задатак економске политике у салашњици да поцелу националног дохотка учини правичнијом и омогући еће учешће пољопривреде у овоме. Главна мера за постигвуће- овог циља биће подизање цена аграрних и снижење оних индустријских производа. Раздужењем самоуправна тела, нарочито општине, добила су могућност да снизе порезу и трошарину, коју плаћају пољопривредници. Затим ће се ресрганизовати трговина аграрним производима да би се снизиле опромне разлике у ценама које добија произвођач н' оних које плаћа потрошач.

ИНДУСТРИЈА

— Светска производња угља у току првих 10 меседи пр. године износила је просечно сваког месеца по 68,58 милиона тона. У односу па исто раздобље 1933 год. повебање износи 10%' (62,28), а у односу на 1932 год. у којој је производња стајала ча најнижем нивоу М4% (59,93). У односу · на 1928 :год., која се оматра нормалном годином, смањење производње износи ·23% (88,53 милиона тона).

= Фемог марта у Њујорку је отворена међународна конференција произвођача бакра са овим дневним редом: 1) ограничење извоза из Сједињених Америчких Држава; 2) ограничење екстензије јужно-америчких бакарних рудника: 3) сарадња између канадских произвођача; 4) питање светског тржишта бакра, односно стабилизације цена.

— Да би реализовало замрзнута потраживања у Румунији мађарско метално предузеће: Манфред Вајса. д. у Будимпешти намерава да отвори фабрику за производњу челичних ексера.

= Конзорциј · француских банака, под воћством Вапдаце де Рамз е! дез Рауз-Ваз преузео је нову емисију обвезница Белгијског железничког друштва у износу од 225 милиона франака. Каматна стопа износи '5%.