Народно благостање

23, март 1935.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 MARTA 1935 GOD.

Podloga je per saido ove medelje povećana za 6,5 па 1.310.5 miliona dinara a s obzirom na 28.5% prim, za 8,43 na 1.684 miliona dinara. Zlato u kasama je povećano za 5.4 na 1.140 miliona, — sa 28.5% primom za 7 ma 1.465.2 miBona, zlato u inostranstvu smanjeno je za 4.3 na i22.6 mjliona a devizni stok je porastao za 5.2 na 47.2 miiona.

Стање Народне банке (у милионима динара). ·

31. ХП 8. Ш 15. 11 1933 1935 1935

31. XML АКТИВА 1932 Подлога ;

зл, у касама и на стр. злато у касама — —

31. ХИ 1934

1760.8| 1794.9 1784.6| — 1134,8) 1140.2

злато на страни — — 126.9 122,6

новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.1 0,4

девизе — — — — — 206.5|] 111.2) 120.8 42,0) 4722

Укупно — | 1968,1| 1.906) 1905.5| 13040) 1310.5

Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 1,9! 545 1044! 1410) 142,2 ·Кован новац:

у никлу и сребру— — || 139.9| 239.9| 206.1 2295! 258.5 Зајмови:

менице — ____ | 2141.9|1808,8|1528.8| 5630 1553,5

на хартије од вреди. — | 344 8| 293.1| 235 1| 259.8| 250.1

Укупно — | 2456 8| 2101.9| 1763.9| 1822.8| 1812,7

Хартије од вредности — 15,4, 11.7 169) 169! 16.8 Ранији аванси држави — || 1808.6| 1715.5) 1686.6) 1688,1| 1688,3 Привремени аванси Глав. |

Држ, Благајни — — — | 600.0/ 600.0) 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 58.0 54.9 1064! 108.9! 108.9] Вредности ост, фондова 7.9 117 12.0 12:21 12,2 ·Непокретности, завод за |

израду новч, и намештај || 154.1| 153.7| 153.5| 155.9) 1560 Разна актива — — — — || 21.6| 115.1| 276,4 3130) 313,5

ПАСИВА

Капитал — — — — — 180.0)] 180.0| 180.0) 180.0| 180,0 Резервни фона — — — | 73,8 843 112.4| 1146) 116,6 Остали фондови — — — 8.6) 13,7! 2051 2051 21,1

Новчанице у оптицају ДЕО Обавезе по виђењу: потраживање Државе —

41121 4321.1! 4383.9] 4351.1| 4334.9 135: 73) ' 69 ' 45 5,8

жиро-рачуни — — _ || 3841 4144 5319) 546.2) 572.5| разни рачуни — — — || 299.6) 5492! 327.0| 6842: 6590 Укупно — || 697.8| 1031.0] 865.8) 1234.9| 1237.4

Обавезе са роком — — || 1459,4) 1106.3| 952.9 276.3|! 287 0 Разна пасива — — — — 40.31 222.9) 316.4] 214.4! 242 7

Оптицај и обав. по виђ. Укуп. подл, -- 28'5% прим || — — Snaro — 28'5% npaM —| — — —

укупно покриће — —| — — —

1675.6| 1684,1 1458.2| 1465,2 2999% 3022

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _

__КОЊУНКТУРА

5410.5| 5358.2! 5249,8| 5586.1| 5572 4

покриће у злату па 2610% 2629:

Devize koje ne ulaze u podloga porasle su та 11 па 142.2 miliona. Kovan novac povećam je za 28.0 na 258.5 mi.

Menični zajmovi su opali za 9.5 na 1.553.5 miliona a

lombardni za 620 hiljada na 259.2 miliona.

Obaveze po viđenju su per sa'do povećane za 2,4 па 1237.4 miliona zbog sledećih promena: potraživanje državno je poraslo та 1.2 па 5,8 miliona, žiro-računi za 26.3 na 572.5 miliona dok su razni računi opa!i za 25.1 na 659.1 miliona.

Obaveze sa rokom su porasle za 10.7 na 287 miliona a razna pasiva za 28.3 na 242.7 miliona.

Oplicaj novčanica ove je nedelje smanjen za 16.7 na 4.3534.9 miliona dinara a obaveze po viđeiju i opticaj ukupno opale su za 14.3 na 5.5724 m{liona. Pokriće iznosi 30.22% a u zlatu 26.29%. ii

Страна 205

Beogradska berza

· Mrtvo! Nema hleba! To su izrazi kojima berzijanci označavaju ono što se u berzanskoj terminologiji inače naziva stabilizacija. Već smo u prošlom izveštaju naglasili da se kursevi nalaze u znaku stabilizacije. Ta se tendencija još |ače osetila u ovoj nedelji. Naravno da špekulantima to nije ni najmanje pravo, jer oni žive od diferencije kursa. Ali sa opšte tačke gledišta to nije ni najmanje štetno.

U ostalom, mi nalazimo da je stabilnost kurseva. u ovom vremenu više no povoljna pojava. Oko nas se odigravaju burni događaji. Grčka je bila u teškom građanskom ratu. Nemačka emancipacija od vojnih klauzula Versaljskog ugovora takođe ie u jednom delu štampe stvorila uznemiravajuće uzbuđenje. U Francuskoj su kursevi i državnih papira prilično popustili. Između Abesinije i Italije odnosi su još uvek veoma zategnuti. Sve su to okolnosti pod kojima bi kursevi u drugim zemljama morali da popuste. Samo se kod nas hajdučka krv ne boji toga. I stabilnost kurseva pod ovakvim prilikama može se nazivati naročitim poverenjem i dobrim raspoloženjem na tržištu hartija od vrednosti.

Na pojedinim sastancima imali smo ove nedelje na beogradskoj berzi sledeće kurseve:

15 HI 18 И 19 Ш 20121 Ш 7% Investicioni zalam 7750 7675 7675 —— 71.65 6% Begluci, prompt 66.50 66.62 66.82 67—" 66.25 6% Begluci, termin 4% Agrarci 48.375 48.375 — — 4825 7% Bler — 68— — 68.437 68.25 8% Bler 7% ЗеНотап === == == ' 70:50. 71Rat. šteta, prompt 380.— . 378.— 378.— 378.50 377.50 Rat. šteta, termin =. —- == :3/050. === Narodna banka 5200.— : Agrarna banka 262.— 260.50 250.— 260.— 259.—

Jedina promena u ovoj nedelji je skok Blerovih papira. To se moglo sa sigurnošću očekivati baš u vremenu stabilizacije kurseva. Jer za vreme fluktuacije jedan deo kapitala se obraća papirima koji fluktuiraju; ali čim se za izvesno vreme izvrši stabilizacija počinje sve da kalkulira ukamaćenju, u «оте slučaju dolarski papiri dobijaju veliko preimućstvo. Cele nedelje je bila velika tražnja za dolarskim papirima i to izgleda da ih kupuju ruke koje ih neće više ispustiti. Kad dinarski 1% papiri stoje preko 76.—, onda moraju odgovarajuće stajati i dolarski papiri.

Obrt u efektima iznosio je ove nedelje 6.07 miliona prema 9.1 miliona u prošloj i 8.15 miliona u prefprošloj nedelji. U Ratnoj šteti je trgovano za 2.9 miliona a u 6% Beglucima za 1 milion. Relativno vrlo velik obrt ie zabeležen kod 7% Investicionog zajma, za 936 hiljada. Interesantno je da su роslovi u terminima u dinarskim papirima bili neznatni. U Ratnoi šteti svega za 1.17 miliona, a u 6% Beglucima ха 50 Нада 4:nara. Tome na suprot bilo ie terminskih zaključaka u dolarskim papirima, što je kod nas veoma retko: u 7% Bleru i 7% Seligmanu za po 60 hiljada dinara.

U pojedinim papirima obrt je bio:

u hilj. dinara 7% Investicioni zajam 936 6% Begluci, prompt 1.086 6% Begluci, termin 50 4% Agrarci 226 17%. Bler, prompt 326 7% Bler, termin 58 "8% Bler —