Народно благостање

Страна 204

2 април — Складишно и отпремничко д,д. у Загребу. — А. Ж. Б. тканине југословенско LJ. у Загребу. 1:

4 април — Банатско електрично д.д. у Панчеву.

6 април — Прекоморска пловидба дд., Сушак. Чаковачки паромлин и муњара д.д. у Чаковцу.

7 април — Индустрија гвожђа, деоничарско друштво, Зеница. — Модерна творница покућства Николе Бороте даљ. у Београду (претходан).

9 април — Банка Ј. Кројцер дад. у Загребу.

10 април — Банатски млин на ваљке д.д. у ликвидацији, Велика Кикинда. :

11 април — Панчевачки парни млин JLJ., IIagueBo.

#4 април — Привредна банка ад. у Лебану.

16 април — Југословенско друштво авионских мотора „Хиспано Сунца“ агд. Београд. —- ,Трансоцеаник“ југословенско д.д. за путовања и превоз у ликвидацији, Загреб. 17 април — Европско акционарско друштво за осигурање робе и путничког пртљага у Београду. — Варва-

ринска штедионинца ад. у Варварину.

18 април — Српско-американска банка, Београд.

20 април — Генерална банка за трговину и индустрију у Београду. |

21 април — Власотиначка задруга, Власотинце. Власотиначка трговачка банка, Власотинце. — Трстеничка есконтнај банка ад. у Трстенику. — Варошко јодно лековито купатило и минерална вода дед., Нови Сад. — Текстилне фабрике Косте Илића синова ад. у Београду. Прва срп. фабрика конфекције ад. у Конаку, Банат. — Трстеничка привредна банка, Трстеник. — Краљевоселска привредна банка у ликвидацији, Краљево село. — Српска фабрика тепиха „Лазар Дунђерски“ ад. у Великом Бечкереку. — Јагодинска прометна банка ад. у Јагодини.

21 април — Земљорадничка штедионица ад. у Грстенику. — Тетовска трговачко индустријска банка у Тетову. — Чачанска задруга ад. у Чачку. — Радекс ад. Београд. — Топличка задруга, Прокупље. — Млавска штедионица, Петровац на Млави. ;

23 април — Фабрика канапа и ужарије ад. у Лесков-

цу; — Лесковачка трговачка банка, Лесковац.

24 април — „Хемикос“ фабрика хемијских производа ад. у Београду. — Југословенско Хофнер-Шранц-КлајтонШутлеворт а.д. Београд. — Банка „Метропол" за међународну трговину, Београд.

26 април — Трговачко привредна банка. Сокобања.

— Фабрика трикотаже и рукавица „Шумадија“ ад. Београд. 27 април — Југословенско житарско трговачко ад. Београд. — Извозна и Прометна банка у Скопљу.

12 мај — Прва врањска фабрика обућа ад. Врање. — "Моравска банка у Ћуприји.

Трговачки регистар

Предовић д.д. Загреб, упис филијале у ограду и прокуристе г. Светозара М. Симића. — „Десталит“, творниda дугмета, цигарлука и галантеријске робе дд.: у Загребу, упис новоизабраних чланова равнатељства гл. д-р Теодора Бошњака, д-р Александра Штулхофера и Артура Гвоздановића, и упис промене друштвених правила.

РАЗНО се ЕЈ

=— Удружење сопственика ауто-таксиа одржало је годишњи збор, на којем је између осталога тражено да се публика васпитава у правилном прелазу улице, да би се на тај начин смањили несрећни случајеви. ;

O U

Бр. 13

- = Управни одбор управе државних монопола одлу-

_чио је да се право млевења соли у закупном периоду од 1

априла 1935 год. до 1 марта 1940 год. уступи закупцима · продаје соли на велико под условима да се: млевење соли врши код монополских стоваришта соли и солана или код привремених стоваришта са капацитетом до 100 хиљ. кг:; да се со отпрема у врећама по 50 кг. нето тежине са челичном пломбом на којој је утиснуто име купца и сапричвршћеном картом на којој је назначена каквоћа соли, место млевења, тежина соли и врећеит.д.

— U Bugarskoj ima danas 30 zadruga та podizanje kuća, koje su od 1931, kada je počelo rjihovo osnivanje, pa do danas dale 200 mil. leva građevinskog kredita. Početkom оуе godine zabranjeno je osnivanje novih zadruga.

— Ovogodišnji prolećni lajpciški sajam розешо је 200.000 osoba; inostranih posetilaća bilo je 21.000 iz 71 zemlje. Poslovi na sajmu bili su takvi kakvi se ne pamte od pojave krize, _ al

— На оптужбу да је Нира фаворизирала велика предузећа на терет малих, Ричберг је. изјавио, да је примена кодова нанела неправде појединцима, али не стоји да су кодови уопште били против малих предузећа. Он је предложио обнову Нире на бази следећих принципа: да се примена кодова ограничи на индустријска предузећа која раде у више држава; да се јасније дефинише на што се кодови односе и да се јасно означи у чему се састоји монопол,

— „Словенец“ доноси да је у Љубљани на једну угоститељску радњу отпадало 1850 год. око 132 становника, 1876 год. 141, 1910 год. 191, 1925 год. 255 и 1934 год. 275, односно за 50% више него пре 80 година..

— Вођ комисије за привредну политику националсоцијалистичке партије у Немачкој Бернхард Келер у једвом говору, између осталога, рекао је, да је принос слободног рада суштина национал-социјалистичког антикапитализма. Није капитал предуслов рада, већ је рад предуслов капитала. На овоме принципу мора да почива нормални развој камате. У колико буде било више рада у толико ће бити више и капитала, следствено и нижа камата. Практично ова политика значи раскидање са ропством каматама.

— Грчка ама 6,3 мил. становника, од којих привређују 2,8 мил, и то у следећим гранама: у пољопривреди 15 мил. (54%), индустрији и рударству 436 хиљ. (16%), трговини и банкарству 214 хиљ. (7,5%), као државној и саобраћајној служби 151 хиљ. (5,5%); слободним звањима 85 хиљ. (3%) и разним занимањима 380 хиљ. (12%).

— Хотелијери у Швајцарској одлучили су пред почетак зимске сезоне, да енглеске фунте преузимају од својих енглеских гостију за 16 фр. и ако је курс фунте био у то време 15,50 фр. Тиме су мислили да привуку енглеске посетиоце. Народна банка и влада били су против ове приватне депресијације- франка. По хотелијерима је та мера имала жељени ефекат јер се број енглеских туриста у овој години повећао: Противници, пак, указују на то да су енглески туристи посећивали у већој мери у току зимске сезоне и оне земље златног важења које нису: спроведе приватну депресијацију. Падом курса енглеске фунте дошли су хотелијери у тежак положај. Они су изгубили равно ! фр. на фунти (8%). Питање је сад ко ће хотелијерима: надокнадити тај губитак. Удружење хотелијера, које је преузело накнаду од 0,50 фр. из ванредне помоћи владе од '/2 мил. фр. нема више сретстава за то. По свакој прилици влада ће изгласати нову субвенцију од 6 мил. фр. за 1935 и-1936 год, а уједно ће Toan ii забрану јавне продаје и Оена нових хотела. |