Народно благостање

23. март 1935. _ НАРОДНО JIE ФИНАНСИЈЕ _

___— Нова америчка емисија државних хартија. од вредности у износу од 2,5 милијарди дол. тумачи се тиме да је | тржиште државних хартија од вредности после одлуке Врковног суда о оправданости депресијације постало стабилније. Такође се види у томе знак да држава има намеру да сарађује са банкама.

— Трошаринска секција Београдске отиптине израдила је предлог о проширењу трошаринске границе на Земун, који треба да ступи на снагу ! априла. 0. T.

— Početkom nove budžetske godine Albanija uvodi porezu na zemlju i na prihod, kojima zamenjuje dosadanje stare turske oblike.

САОБРАЋАЈ |

— Друштво за ваздушни саобраћај молило је преко својих делегата министра грађевине, да се од 1 милијарде одређене за јавне радове изграде аеродроми на Јадрану, првенствено код Сплита и Дубровника.

— Promet sušačke luke u prošloj godini bio je 575.700 tona prema 501.900 u 1933.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Оделење за планирање Нире објавило је свој први извештај о развоју услова рада за последњих 18 месеци под њезиним режимом. Просечна радна недеља била је: 1932 г. 34.8, 1933 г. 36.4, 1934 г. 34.0 сати. На основу овога у извештају се констатује, да скраћено радно време није имало за последицу знатније повећање броја упослених. Оно је највише користило женској радној снази, Просечна радна недеља код појединих индустријских грана пре и за време кодова изгледала је овако:

Прерађивачка индустрија 1933 1934 Јан-јуни Јан-Новемб. + или1933 1934 %

Прерађивачка индустрија 38.9 34.7 — 10.8 Аутомобилска 35.5 33.3 — 6.2 Обуће 41.3 34.6 — 16.2 Сировог шећера 50.3 31.2 — 26.0 Цемента. 34.6 33.1 — 4.3 Хемијска 42.0 38.7 — 7.9 Памучна 46.1 33.0 — 28.4 Електричних машина 311 33.6 640), Коже 43.4 36.7 — 15.4 Гвожђа и челика 29.5 30.5 + 3.4

Кретање надница било је такође неједнако; у малом броју индустријских грана показан је већи пораст, али за то код већине постоји опадања. На основу тога у извештају се изводи закључак, да је раднички доходак под Ниром остао непромењен, односно да ово није утицало на повећање куповне снаге радничке класе. Највеће побољшање показује се код неквалификоване радне снаге. Трећи је закључак, да се удео радничког у националном доходку повећао. У периоду јуни 1933 —- јуни 1934 национални доходак се повећао за 12%, а онај радника за 20%, а у периоду јуни—новембар 1934 први се повећао за 7%, а други за 16%. Извештај напомиње, да су од социјалног законодавства Нире највише користи имали они радници, који су радили под изванредно тешким условима.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— У Моравској бановини индустрија камена и цемента ради са 50% капацитета, кожна 40%, дрвна и млинска 30% и хемијска 80%. Фабрика вагона у Крушевцу од пр. г. скоро не ради. Текстилна индустрија једина је повећала производњу за 20% према пр. год. На територији бановине постоји 461 индустријско и занатско предузеће у којима је

БЛАГОСТАЊЕ Страна 203

запослено 14 хиљ. радника. Број незапослених повећао се "нарочито у 1934 год. када се Берзи рада обратило 2,155 незапослених радника, и за прва два месеца о. г. са пријавом 906 незапослених према пријављених 811 особа у целој 1931 год. У 1931 г. било је запослено просечно 31 хиљ. радника, 1932 г. 26 хиљ. 1933 г. 20 хиљ. и 1934 г. такође 20 хиљ. Број незапослених се ипак повећава због све јачег прилива сеоског становништва у редове најамног радништва, Просечна надница у 1930 г. износила је 25,30 дин, у 1933 г. 2342, у 1934 г. 21,87 дин. што претставља пад према 1930 г. од 8,5%. Банска управа издала је на име помоћи незапослечима од 1931 г. до закључно 1934 г. 775,8 хиљ. дин., а за прва два месеца о. г. 91,5 хиљ.

— Deficit švajcarskog budžeta za prošlu godinu iznosi 30 mil. franaka.

— Holandija je donela dva zakoma u cilju sprečavanja posledica agrarne krize. Prvi zakon pruža mogućnost za odlaganje javne prodaje, a drugim se ovlašćuje komisija za hipotekarne zaimove da vrši posredovanje između dužnika i poverioca ili putem dobrovolinog poravnanja ili putem odlaganja plaćanja.

— Početkom ove godine ukupni državni dug Emgleske bio je 7081.3 mil. funti prema 7822.3 početkom prošle godine i 7433.9 početkom 1932. Od 1932 državni dug je stalno i po-: rastu. Celokupni porast otpada na unutrašnje dugove, dok si se spoljni nešto malo smanjili. Od unutrašnjih dugova smanjili su se kratkoročni, srednjeročni i dugoročni, a povecali se leteći i večiti.

— Швајцарска влада је израдила нови програм 0 сузбијању привредне кризе. Предвиђено је да давање помоћи незапосленима треба да постане продуктивно. Због тога ће се затражити нови кредити, да би се проширили алпијски путеви, а иде се и за смањењем радног Рронена. које још износи 48 часова недељно.

из пословног СВЕТА Зборови акционарских друштава

24 март — Кулска кредитна банка дљд. у Кули.

25 март — Старчевићев дом д.д., Загреб (ванредан).

26 март — Пира длд. за промет индустријских, рударских и аграрних потребштина, Загреб.

26 март — „Типографија", графичко. накладни завод дд. у Загребу.

28 март — Торжанска штедионица дд. у Торжи. Прва српска штедионица дљд. у Иригу. — „Елза" паромлин

дд.. у Срем. Микановцима. — Пољопривредно дионичарско друштво у Загребу.

30 март — Вуковарска кудељара и предиона длд. Ви ковар. — Мостонга бачки паромлин и творница шкроба длд., Загреб. — „Камендин" д.д. за производњу серума у Новом Саду. — Инђијска муњара дд. у Инђији. Гајдобрачка штедионица д,д. у Гајдобри — Стубишке топлице дд. У Загребу. — „Витал“ д.д. творница хранивих средстава, Загреб. — „Мана“, дед. за производњу посластица и двопека, чајног и иног пецива, Загреб. — Хрватска штедионица дал. у Чазми. — Хрватска штедионица д.д. Суња.

31 март — Стапарска привредна штедионица дд. у Стапару. — Ковинска банка дљд. у Ковину. — Старобечејска грађанска банка дед. Стари Бечеј. — Бачко-потиска кредитна банка д,д. у Старом Бечеју. — Мартоношка прва штедионица д.д., Мартонош. — Земљорадничка банка дд., у Белој цркви. — Бјеловарска штедионица LJ. у Бјеловару. — Самоборска штедионица у Самобору. — Хрватски дом дд. у Костајници. — Костајничка штедионица дљд. у Костајници. 1 април — „Југопромет"

југословенско M. Сушак,