Народно благостање

Страна 202

— Према „Моуоз та" енглески инж, Смит добио је

право заштите на две године на налазиште олова код Фоче,

које садржи 70% олова, извесну количину, цинка, а у том поред племенитих метала 300 гр. сребра и 100 гр. злата,

— Управа државног добра Беље расписала. је кон-

курс за инсталационе радове на електрификацији Белог Ма-

настира. Радови су додељени осечкој фирми Тефер и Шу-

пер; Струја ће у Белом Манастиру коштати 6 дин. по ки-

ловату.

| — Prema podacima opštine a. Karlovcu u 32 fabrike u januaru je bilo. uposleno 1940 radnika, a u februaru 2034.

ı — Čehoslovačka štamipa piše, да рад епојезке Типје 1 raspad čehoslovačkog kartela predionica mogu naneti - velike štete jugoslovenskoj tekstilnoj industriji, te je stoga potrebno da se posledice na vreme spreče. Sa strane ove štampe suge'rira. se zabrana osnivanja novih preduzeća u svima granama fekstilne industrije. o i |

= Грчка памучна индустрија је у задњим годинама била у сталном порасту што се види из следећих података. Број фабрика повећао се са 60 у 1923 год. на 85 у 1928 год. и 110 у 1934 год., а произведено је 10 мил., 20 мил. и 30 мил. м. тканина, број запослених радника био је 5,5 хиљ., 10 хиљ. и 20 хиљ. Производња памука у земљи се повећала за 35% (на 2,5 мил. кгр.).

— На територији Т-И.-3. коморе у Новом Саду има 32 предузећа за производњу електричне енергије са погонском снагом од 20.258 к. с. (19 електричних централа, 6 централа прикључених на млинове и 7 на остала инду'"стријска предузећа). Од 12 општине електрифицирано је 95 или 67%.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У структури мађарске спољне трговине има ин тересантних промена у 1934 год. Према Немачкој је активна за 26,8 мил. п. Извоз се повећао са 43 мил, п. на 99 мил. а увоз је остао скоро непромењен са 62,7 мил.. ПовеБање мађарског извоза отпада на животне намирнице и пољопривредне производе. Увоз из Немачке састојао се из готових производа. Мађарска је повећала увоз сировина Из земаља римског пакта. То се види у повећаном увозу из Аустрије и Италије, што углавном отпада на оне сировине за које је Немачка престала бити продавац.

= Између Румуније и наше земље закључен је кли-

риншки споразум, који има ретроактивну снагу до 1 јануара о. г. Уплате се врше у домаћој валути, обрачунски курс "се мења према приликама. Изузета су наша плаћања за пе"тролеум, која се врше само у износу од 75% на клириншки рачун, а остатак се полаже у девизама код Народне банке једновремено са клириншком уплатом.

- __ Министар трговине и индустрије прописао је Правилник о извозу семена луцерне и црвене детелине, по којима су извозници дужни послати нечишћено семе најближој пољопривредној и огледној станици да би ова утврдила домаће порекло. При пломбирању биће назначено осим речи „Југословенски производ" на четири језика и то да ли се ради о чишћеном семену без вилине косе или о нечишћеном, у коме је случају продаја у земљи забрањена. Заштита порекла показала се потребном, јер се семе из панонске низије на светском тржишту живо тражи и има већу цену од осталог. |

— Na sednici Međunarodne trgovačke komore ·delegaf Nemačke Frovajn govorio je o dejstvu klirinških ugovora па svetsku trgovinu. Oni su uništili tranzitnu trgovinu i. silno oštetili spoljnu trgovinu. Komora će učiniti korake kod Ekonomskog komiteta Društva naroda da se Sazove međunarodna konferencija, koja bi predložila mere za oživljenje svetske

trgovine. ; OJ а |

__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊњЕ

— Pregovori između Austrije s jedne i Čehoslovačke i Rumunije s druge strane o kupovini veće količine pšenice nist uspeli, Te će prva morati da poveća svoje porudžbine ir Argentini. Industrijski krugovi vrlo su nezadovoljni ovim neuspe-

hom, jer smatraju da će preorijentacija u snabdevanju pšeni-

com imati uticaja na smanjenje izvoza u evropske zemlje. · — Za april mesec čehoslovački Stočni sindikat odobrio je uvozne kontingente za mast za 90 i za buter 8 vagona. | — U jebraara mesecu Čehoslovačka je uvezla 10.556 kom. svinja prema 5065 kom. u istom mesecu prošle. godine. | — alija ije produžila zakon o osiguranju izvozničkog kredita. Prošle godinč osiguran je izvoz u vrednosfii 35.5 mil. lira prema 15.9 u 1933 godini. ___ | СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА — На збору Општег радничког савеза наведено је да једно предузеће плаћа 14—16 годишњој мушкој и женској деци 80 пара по сату. Тражено је да се законом одреде минималне наднице. — Друштво човечности у Загребу даје 53% својих прихода на порез и режију — према „Новостима“.

НОВЧАРСТВО

— Djižavna hipotekarna ђапка дамасе kredite i po tekučem računu na državne hartije od vrednosti, na one sa dižavnom garamcijom, akcije Narodne bamke i Privilegovane agrarne banke i to do 7% kamate. Kamata se obračunava Unatrag (kod lombardnih zajmova unapred), rok trajanja zajma je 5 god. Obračunavanje vrši se tromesečno, kada dospeva i otplata u visini od 5%. .

— талијанска банка је овлашћена да спусти камату за ломбард 3% државног зајма (конвертиран пре годину дана) са 4:/2% на 4%. Курс овог папира је у задње време јако пао. Неповољно је утицало на развој курса, поред политичких момената и то што је 3 фебр. о. г. престао да важи пропис о могућности ломбардовања конвертираног зајма уз 3%. Садашња мера италијанске владе претставља интервенцију за одржање курса. |

— Narodni poslanik m francuskom parlamentu Majer predložio je, da Francuska banka preko posebnog računa pusti u toku ove godine u opticaj 25 milijardi franaka. Banknote bi se izdale u vidu zaima bez kamate, uz proviziju 1.8%., koji bi služio za pokriće troškova. Od ove sume godišnje bi se izdalo za javne radove: državi jedna milijarda, - okruzima 600 mil., opštinama 2.5 milijarde, železnici 600 mil., parobrodarstvu 300 mil. franaka. |.

— U svome povoru prilikom otvaranja lionskog sajma pretsednik francuske vlade Ејапдеп iziasnio se za aktivnu konjunkturnu politiku. Emisiona banka mora da vodi mnogo liberalniju kreditnu politiku. Mobilizacijom svih izvora novca treba sniziti kamatnu stopu i time sprečiti nov priliv inostrani kapitala, koji sobom donose i veliku opasnost. Mora se takode nastojati, da se onemogući besa inostranih valuta, koja fran:cuskoji privredi nanosi ogromne štete. Stabilizacija valuta. ie glavni preduslov ekonomskog oživljenia па široj i trajnijoj bazi. i

— Prošle: nedelje beogradski privnednici održali su konferenciju na kojoj su govorili o potrebi privlačenja poslova nia produktau berzu. To је valida petnaesti put kako se pokušava da oživi beogradska produktna berza. Za to se predlaže povećanje broja artikala sa kojima će se raditi na berzi. Privrednici su pri tome zaboravili na činjenicu da se na berzi može trgovati samo fungibilnom robom tj. ·standardizovanom i fipizitanom, koje međutim:'mi nemamo. U oitsustvu takve robe

prirodno je да se poslovi moraju: ha berzi raditi po. mustrama, kao što se zamišlja: onda. to: više ne bi bila berza već obično "iržište, Stoga verujemo da će i OVaj 'pokušaj. propasti kao i road čelmiadata | | DI 0 0 OI II 0