Народно благостање

23 март 1935. __НАРОДНО. politike. Lotz je jedan od prvih teoretičara bankarstva. Dotle je ono proučavano više sa tehničke tačke gledišta. Lotz ga је preneo na Političku ekonomiju. Naročito je rado proučavao probleme bankarstva u vezi sa državnim finansijama. On je u produbljavanju {ih problema otišao dalje no francuski ekonomist Pol Leroa Bolije, koji se bavio istim pitanjima. S tim u vezi stoji ı Lotz-ovo interesovanje za bilans plaćanja i devizne kurseve. A to ga je pak odvelo u teoriju novca, koju je on znatno unapredio. Njegove studije o zlatnom važenju postale su opšte dobro evropsko-amerikanske nauke. I trgovinska politika je bila njegova omiljena oblast. On je organizovao 1900 godine čitavu seriju trgovinsko-političkih studija, koje su krunisane njegovim delom pod imenom »Ideje nemačke irgovinske politike«. Na njegovu sugestiju radio je naš urednik svoju disertaciju »Francuska trgovinska politika«. A najomiljenije polje njegovog rada bila |e nauka o finansijama. Njegovo osnovno delo i danas je jedno od najboljih. ] danas se Loiz bavi tim pitanjem (poslednia njegova studija je »Prinudni zaj-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 201 movi«). Lotz se pre godinu dana povukao sa Univerziteta da bi se još više odao nauci. On je danas weoma plodan istraživač problema ekonomsko-finansijskih, a veliki deo toga publikuje u amerikanskim + engleskim časopisima.

Lotz je strastan turista; obišao je ceo svet. U Americi je bio tri puta. I našu zemlju ie već tri puta posetio. Kao turist ima vanredno oko. Njegova opažanja su vanredna. Lotz poznaje gotovo sve važnije strane jezike, pa i ruski.

Zajedno sa svojim profesorom Brentanom Lotz pripada istoriskom pravcu u Političkoj ekonomiji. Tome se ima zahvaliti, da ie poslednjih godina prešao polpuno na islotiii .ekonomsko-finansijsku.

Mnogo je naših zemliaka slušalo profesora Lotza. Kod njega su doktorirali, između ostaloga, g. dr. Milan Radosavliević, guverner Narodne banke i naš urednik dr. Bajkić.

Smrću svoje omiljene supruge pre tri godine Loiz ie ostao inokosan. Zbog toga napušta Miinhen u kome je proveo 40 godina i odlazi u Hajdelberg, gde mu se nalazi rodbina.

885.

ОБАВЕШТАЈ.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Немачка анкета о банкама је установила, крајем 1933 г., да краткорочни пољопривредни дугови до испод 20 хиљ. мк. износе 1,6 милијарди мк, од којих отпада 70% на покрајинске и градске кредитне задруге, а од тога 58% на задруге за штедњу и кредитирање. Ове су организоване у Немачкој централној задружној благајни која је објавила статистичке податке за 1934 г. Улози су у тој години порасли за 259,9 мил. мк. на 356,5 мил. мк. т. ј. округло 33%. Зајмови су смањени са 753 мил. мк. на 628 мил. (17%). Хартије од вредности порасле су са 10,2 на 26,5 мил. (за 160%). Задруге су повећане улошке искористиле да би вратиле свој дуг банкама. Задруге су према томе успеле да се приближе свом првобитном циљу да кредитне потребе задовољавају из сопствене снаге. Њима се придаје велика важност у кредитирању везаних сељачких газдинстава која се неће моћи хипотекарно задуживати, За давање пословних кредита су пак, кредитне задруге због личног познавања дужника и упућености у месне прилике нарочито подесне. — „МоуозН“ доносе извештај свог дописника о посети загребачких сељака златарском срезу. У извештају су описани уређаји силоса, новосаграђене сељачке куће и школе са купатилом, чије су градње омогућене зајмовима из општинских асанационих јавних фондова,

— На претставку Савеза хрватских воћара и виноградара Савска бановина је одлучила, да помогне колективно сузбијање болести и штеточина ако се сопственици земљишта засађеног воћем обавежу: да ће заједнички сузбијати болести и штеточине на вобкама; да ће годишње плаћати најмање 2 дин. по дрвету, и да ће поставити једну особу, која ће уз награду водити послове око сузбијања воћних болести и штеточина. Пошто би решење (банске управе претстављало велико оптерећење воћару, Савез није могао то прихватити. Штеточине и болести на воћкама претстављају озбиљну опасност за воћарство Савске бановине, нарочито штитаста ваш на шљивама.

— У Руми се добија: за један O пет јаја, за: двадесет динара стотина.

s JU martu ove godine, prema: Tebruaru 1934, brojno stanje svinja. u Sjedinjenim državama smanjilo se na 64.7% kao posledica oskudice stočne hrane. Cene, su se naprotiv рог većale sa 4.20 na 7.86 centi za libru. ) :

СЛУ: |

— Talijanski parlament изуоро је ртефос хакопа о osnivanju Žitnog ureda, koji će se starati o tome, da se uvoz vrši samo u granicama faktičkih potreba.

— U nemačkom istu „Wille und Macht? Hugo Hagen ustaje protivu velikog poseda. 9300 privatnih posednika гаspolažu sa 8.150.000 ha. što čini više od jedne šestine nemačke teritorije. Zemljište ovih nekoliko hiljada posednika, po Hagenu, „mora biti oslobođeno za rasno sveže seljačke sinove bez zemlje, koji će obrazovati novo plemstvo XX veka”.

— Pod uficajem poljoprivnedne krize u Francuskoj postaje sve jači politički pokret seliaštva, tako zvani „agratmi front”, koji traži uvođenje staleškog umesto parlamentarnog sistema. Pretstavnici ovoga pokreta u parlamentu podneli su nekoliko zakonskih predloga u kojima iraže da se agrarna Zzaštita (carine, kontingentiranje uvoza, subvencije) sem pšenice i vina proširi i na ostale proizvode, kao što su industrijske biljke, voće, povrće i druge sporedne poljoprivredne kulture.

— Шпански парламенат изгласао је закон о новом регулисању тржишта пшенице. Одржавање минималних цена пшенице повезано је овим законом са контролом увоза кукуруза, коју ће вршити једно монополско друштво. Оно Ке увозити кукуруз без царине, а из разлике на куповној и продајној цени, као и од прихода специјалне прометче порезе на пшеницу (1 пезета на 100 кг.) образоваће се специјални фонд чија ће сретства служити за подржавање минималне цене пшенице што би се спроводило на један доста оригиналан начин, На име, сви произвођачи, који до извесног термина не изнесу шшеницу на продају уживали би премију од 9 односно 41, пезете на квинтал. Сем тога, друштво је овлашћено да одмах откупи и улагерује 6000 вагона. Капитал друштва биће 200—300 мил. пезете. Предлог закона наишао је у Парламенту на оштру критику. Нарочито је замерено што ће се премијом користити само крупнији: произвођачи.

ИНДУСТРИЈА

— Српеско-француска индустрија цемента и угља одлучила је да снизи капитал (30 мил дин.) у односу 3:1.

— У Мађарској основане су две нове фабрике папира; једна у Солноку са учешћем, фабрике папира у МинхенДахау а друга која ће производити картон у Нађбатоњ-ујлаку. Ова. припада ибдустриј сном „концерну "Британско-Ма"Барске банке. ~