Народно благостање

23. март 1935.

_В. Бакић

НАРО дно БЛАГОСТАЊЕ

Страна 195

ДЕФЛАЦИЈА КАО УЗРОК ПРИВРЕДНЕ

ДЕПРЕСИЈЕ КОД НАС

[| ЕКОНОМСКИ И СОПИЈАЛНИ ЗНАЧАЈ ЦЕЧА

Наша се народна привреда налази у тешкој депресији. Ако се не слажу сви у питању њезиних узрока, у погледу симптома влада свакако једнодужност. Сви се слажу у томе да је главна карактеристика наше привредне депресије:

1. Писке цене,

2. Ниске наднице,

3. Зјапеће маказе цена пољопривредних и индустријских производа на штету првих.

Ни у погледу сретстава за лечење не постоји сагласност. Народна банка на пр. у свом извештају за пословну 1934 годину вели по питању сретстава за сузбијање привредне депресије:

„Треба имати увек на уму да даљи развој привредних прилика у нашој земљи зависи у многоме од развоја привредних прилика у иностранству, а нарочито са оним земљама са којима наша земља има јаке трговинске и друге пословне везе .

___Ово се гледиште може назвати фаталистичким. По њему смо ми немоћни да учинимо много за сузбијање привредне депресије, пошто она у умногоме" зависи од иностранства.

Ми не знамо шта сеу у извештају разуме под „развојем привредних прилика" у иностранству, али мислимо да би много јасније било, кад би се казало „трговинске политике“ земаља, у које ми извозимо. Јер се опште привредне прилике тих земаља могу развијати повољно, па да ми ипак од тога немамо никакве користи услед прохибитивне трговинске политике.

Ми међутим стојимо на сасвим противном гледишту. Ми сматрамо да би бескрајно морало бити наше очајање, кад би наше народно благостање зависило у „многоме од иностранства. Оно је одиста знатним делом било под утицајем иностранства у доба, кад нико није мислио на аутаркију: Али су данас изгледи за наше производе у земљама, са којима ми стојимо у односу размене добара, скроз неповољни. Ми ћемо у засебном чланку у једном од идућих бројева анализирати шансе нашег извоза према данашњем стању трговинске политике за нас интересантних земаља. Али и без тога сваки привредник зна добро, какви су изгледи за извоз у Колари државе, које су највећи купци.

· Ми сматрамо, да: излазак. из ове депресије треба тражити у нама самима, у нашим сопственим снагама, без обзира на иностранство. Ми тиме не прокламујемо никакво ново економско-политичко начело, већ препоручујемо оно, што практикују го-

наши“

тово све земље. Енглеска И. Немачка су две земље, :

које су најјаче биле укопчане за светску привреду, или обичним језиком казано, најјаче биле упућене _ на извоз. Обе. те. земље траже депресије у сопственим снагама и обе су у томе имале великог успеха; Енглеска највећи, који се у опште забележио од 1931 године.

злаза из привредне.

"одређене количине добара.

Као што рекосмо, стање и код нас је најважнији симптом наше привредне кризе. Народна банка, међутим, не само да Би да спасу многоме треба да дође из иностранства, већ ценама не поклања уопште пажњу. У свом годишњем извештају за 1984, у коме се на више страница излаже наше привредно стање у 1984 години, ценама у земљи посвећено је само неколико редака, који гласе:

„Индекс цена на велико (1926—100) показује мало опадање и у току прошле године, —- у главом услед пада индекса цена сточних производа и ; извесној мери и индустријских производа. Чвр-. сту тенденцију показивала је само група минерал них производа. Цене пољопривредних производа у току прошле године у главном су остале непромењене, што се с обзиром на поменуто снижење цена индустријских производа може сматрати као знак побољшања стања за пољопривреднике, који су највећи део земаљског становништва. Тотални просечни индекс цена на велико за 1934 годину износи 63,2, према 644 у 1933 г.

Извештај сматра, дакле, да се побољшало стење наших пољопривредника. То тврђење стоји у супротности са чињеницама, које су на истом месту наведене. Истина је да су пале цене индустријских производа као и да су цене пољопри“ вредних производа у главном остале непромење не. Али су скочиле цене минералних производа. Како ове артикле пољопривредник не производи, већ троши, то је ова околност погоршала његово стање. Али је пао индекс цена сточних производа (које изгледа да извештај не рачуна у пољопри“ вредне), тако да су ове две промене знатно погоршале положај пољопривредника.

Народна банка и Радничка комора у Загребу једине су две установе у земљи, које врше трајна проучавања цена код нас. Према томе би било за очекивати да проблему цена Народна банка посвети много већу пажњу. То. у толико пре што је цена најважнија економска категорија. У привреди, заснованој на приватној својини и наследном праву, на подели рада и размени, на производњи за тр-

о“ иштеги снабдевању на тржишту, на аутоматском

развијању. тржишних цена; цене су најважнија економска категорија. Цене У таквој приреде, а то це и наша народна привреда, регулишу · обим и природу производње, начин и степен подмирења

"добара, учешће појединих продукционих елемена-

та у социјалном продукту. Другим речима, од цена

"вависи колика ће бити награда капиталу ангажованом у производњи, колика ће бити надница, ко-.

лика: предузимачка добит итд.

Цена је једна размера између суме новца И Према томе цена се мења, кад год се промени једна од двеју цифара