Народно благостање

Страна 196

у размери. Цена се мења кад год се промене вредност добара или куповна снага новца. Куповна снага новца зависи од износа у оптицају и његове брзине. Према томе онај који има могућности да утиче на волумен новца у оптицају и делимично на брзину његове циркулације, тај може да утиче и на куповну снагу новца. Наша Народна банка је једини лиферант ефективних сретстава у земљи (изузев кован новац, али који се такође не може пустити у оптицај без споразума с њом), она је у исто време и највећи агент плаћања било ефективним новцем преко њезине благајне, било новчаним сурогатима, а нарочито доброписом, преко њезиних жиро-рачуна. Према томе Народна банка може да утиче на куповну снагу новца. Следствено ради

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр: :3 одговора на питање да ли је и колико Народна банка утицала на куповну снагу динара, потребно је да проучимо кретање цена код нас. Али и ако би се нашло да су промене цена у сагласности са емисионом политиком Народне банке, то још не даје права на закључак, да је друга узрок првој. Не треба никако губити из вида, да се цене могу променити услед промене на страни добара или, просто казано, услед промене вредности добара. Према томе, таква се анализа не може завршити, док се прво не елиминишу све промене цена, које долазе од стране добара. _

Реда ради напомињемо, да смо се при проучавању цена служили искључиво податцима бироа за економске студије Народне банке.

П НИГДЕ НИЈЕ НИВО ЦЕНА ТОЛИКО ПАО, КОЛИКО КОД НАС

Општи индекс цена на велико: (Народна банка — 55 производа — 1926 = 100)

1927. 1928. 1929. 1950. 1991. 1952. 1955. 1934 1084 71062 1006 360 | 729... 652 644 | 63,2

Из горње таблице видимо, да је код нас општи ниво цена пао од 106,2 1928 г. на 632 у 1984 години (а да је наравно општи ниво цена скочио од 100 1926 на 106,2 1928 године).

Како су истовремено у целом свету пале цене према 1928 године и, како цене готово свију производа, које проучава индекс цена Народне банке, стоје под утицајем светског тржишта, то је потребно да видимо пре свега у којој су мери пале цене на светском тржишту, јер ако су пале код нас више но на светском тржишту или у земљама које су имале слично развиће, нарочито валутно, онда се из тога логички изводи, да је тај вишак пада цена код нас проузрокован скоком куповне снаге динара.

Промене цена на велико и мало у разним земљама (у процентима). Марта 1934 год.

У односу на просек [929 год“

ЗЕМЉА Цене на велико Цене на мало

Белгија — 44 — 21 Холандија — 44 — 16 Италија — 43 — 18 Пољска — 40) — 38 Француска — 37 — 5 Југославија — 37 — 36 Немачка — 80 = 22 Чехословачка — 27 — 9 Канада — 25 — > 20 Енглеска — 24 = 15 (5 АС ЛЕ __ 229 —_ O Јапан = 20) — 18 Швајцарска — 20 — 10 Аустралија — 19 — 21 Норвешка — 18 — 13 Аустрија "== 18 — 6 Нови Зеланд — 10 == 20) Кина | 0 — 8 Перу = 1 — 16

Горња таблица нам показује кретање општег нивоа цена у 20 држава. Из ње видимо да постоје 4 државе у којима су цене јаче пале но код нас (Белгија, Холандија, Италија и Пољска), а да је у Француској пад цена исти као код нас. Али при томе треба имати у виду да свих пет земаља, код ·

којих су цене пале више но код нас, имају непромењено златно важење. Ми спадамо у групу земаља, чија је валута у међувремену претрпела депресијацију, те је према томе индицирано, да се у поређењу ограничимо само на земље чије су валуте имале исту судбину. Из горње таблице видимо на пример да су у Аустрији цене пале само за 13%, у Норвешкој за 18%. Чаку Немачкој, која има такође златну валуту, цене су пале мање но код нас. Из свега овога излази јасно, да су код нас цене пале више него у другим земљама, које су се развијале под истим приликама.

Индекс цена на велико Март 1930 г. — март 1934 г. (База: март 1930 г. = 100). Индекс у националној монети.

ЗЕМЉА M _ li -

1930 1931 1932 1933 1934 Чехословачка 870 794 723 6850 696 Немачка 905 216 715 6058 68,4 Швајцарска 9.4 308 696 635 64! Француска 355 53525 650 597 0605 Пољска 889 778 659 606 55, Белгија 21 759. 651: 580 550 Италија 374. 718 655 575 55 Холандија 895. 701 559 282 530 Кина 1060 1280 102; 1029. 925 Југославија 855 #00 69%6 629. 594 Шведска 868 755. 757 729 15 Хол. Индија 997 740 607 480 453 Нови Зеланд 998 926 895 889 90,5 Канада 9%0 779. 722. 674 75% Аустралија 919 813/ 802. 744 8514 Индија 874 699. 657 578 615 Аргентина 974 889 940 864 97,4 (8. АВД 959. 791 687 626 767 Јапан 966. 760. 701 784. 782 Енглеска 8387 756 746 696 74,0

То се још боље види из горње таблице у ко10] је вођен рачун о валутним променама. Она нам казује да је општи ниво цена код нас био по индексу Народне банке у марту 1934 гсдине 59, 4, да је био мањи но код нас у: Пољској, Белгији, Италији и Холандији. То су такође земље са непроме- | њеном валутом. Међутим чак и у Чехословачкој, чија је валута пала за '/6, цене су много веће; у. Америци индекс цена износи 76,7, у Внглеској 7%, | "док код нас само 59, 41 |